JEDINI MINISTAR KOJI JE RATOVAO!

INTERVJU: MINISTAR ZORAN ĐORĐEVIĆ PRIMIO KOLEGE, RATNE VETERANE

 

JEDINI MINISTAR

KOJI JE RATOVAO!

 

Kada je ministar pozvao veterane, došlo je toliko predstavnika boraca i ratnih invalida u kolicima i sa staklenim očima, da u sali nije bilo mesta da svi sednu

Srpski ratni veterani godinama su isticali da postoji problem što njihovo Ministarstvo vode ljudi koji nisu učestvovali u ratovima! To se sada promenilo jer je novi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević učestvovao u ratovima kao pripadnik vojske i policije!

 

piše: Vuk Stanić

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević učestvovao je u ratovima devedesetih godina kao pripadnik vojske, a potom i policije.

Na novogodišnjem sastanku boračkih udruženja sa predstavnicima vlasti u Ministarstvu za rad i zapošljavanje, sa srpskim veteranima sastao se lično ministar, tamo je bio i novinar Afere, a tom prilikom ministar je zvanično  obavestio borce da je i sam učestvovao u ratovima:

– Zakonom o boračkim pitanjima ćemo se ozbiljno baviti. U meni imate potpunu podršku, ja sam i sam bio borac i u vojsci i u policiji, rekao je tada Ministar.

Među borcima je bio prisutan i Janoš Nađ, ratni vojni invalid koji je u ratu izgubio nogu. Stajao je naslonjen na štap i veštačku nogu među borcima, a kad je dobio reč, zamerio je ministru što predstavnike njegovog Udruženja teških ratnih invalida i porodica palih boraca do tada još uvek nije lično primio.

Nekoliko dana kasnije predstavnici ovog udruženja Janoš Nađ i Milan Popić bili su kod ministra i tom prilikom ga obavestili o torturi koju nad njima sprovode vladini službenici koji ih sprečavaju da ostvare prava koja im zakonom sleduju.

Pre nedelju dana ministar je ponovo organizovao sastanak sa predstavnicima 63 boračka udruženja, logoraških udruženja, među kojima je bilo starijih ljudi koji su preživeli Jasenovac i Mathauzen. Došlo je toliko predstavnika boraca i ratnih invalida u kolicima i sa staklenim očima, da u sali nije bilo mesta da svi sednu. Jedan od predstavnika preživelih logoraša je stajao. Đorđević ustao i rekao mu da sedne na njegovo mesto. Sastanak je trajao skoro dva sata i ministar je sve vreme bio na nogama, odbijajući da sedne čak i kada je jedan službenik ministarstva ponudio da uzme njegovu stolicu.

-Ništa mi nije teško kada su borci u pitanju, prokomentarisao je Đorđević, koji je nedavNo dao i intervju za časopis Vojni invalid, a koji izdaje Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. Video zapis ovog intervjua će biti postavljen na njihovom internet sajtu: www.udruzenjermvisrbije.rs ove nedelje.

 

Kako to izgleda na sednicama Vlade Srbije kada tražite više novca za boračku populaciju, je l ima neko od vaših kolega da je protiv i da se zalaže da se da manje?

– Nikada niko u Vladi nije imao sputavanja kada su boračka prava u pitanju. Niti se dešavlo da neko kaže nećemo da damo novac za tu populaciju. Uglavnom smo se ponašali tako da trošimo novAca onoliko koliko ga imamo. Znate država je u rušavana godinama. Toliko toga fali u svakom Ministarstvu i u svakom segmentu, a svako Ministarstvo dođe direktno ili indirektno do svakog građanina. Ministri žele da pruže svoj maksimum i za to im treba novaca.

Ja kao ministar u ovom i u prethodnom Ministarstvu, imam veći alibi ukoliko taj novac transparentno trošim, dobro trošim, utrošim ga sto odsto. Onda ja mogu da pretstavim svoje rezultate, i imam bolju poziciju kada tražim više para iz budžeta za ovo Ministarstvo. Primetili ste da je i prethodno Ministarstvo iz godine u godinu imalo više para.

Ja sam tu već šest meseci, i budžetski program sam malo prekomponovao, i u tom prekomponovanju smo uspeli da dobijemo malo više novca. Uspeo sam da oslobodim neke pare i da ih prebacim u Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde su bile potrebne!

Mislim da će u narednom periodu borci i veterani biti zadovoljniji, jer raspodelu para neću ja da radim, zato što mislim da nisam merodavan da kažem da li je nešto bolje ili lošije, već ćemo to raditi zajednički. Najbolja kontrola će biti tako što ću ja da prezentujem šta je moja ideja kako da se potroši novac…. Koji će to biti projekti. Posle toga će sami borci i veterani da apliciraju i na neki način da kontrolišu jedni druge u tom trošenju novca. Oni će i biti najbolji kontrolori te potrošnje.

Šta mislita o tome da se napravi jedno boračko Ministarstvo?  (Kao što ih imaju Hrvatska i Bosna) 

– Mislim da su bitniji rezultati i odnos prema tim ljudima. U nazivu ovog Ministarstva imate i boračka pitanja, a neki sektori postoje i nema ih u nazivu pa opet imamo dobre rezultate. Možete da imate Ministarstvo za tu oblast, a da nemate dobar odnos sa tom populacijom. Mi nemamo Ministarstvo samo za borce, ali imamo dobar odnos sa tim ljudima.

Na kraju krajeva, dao sam i zakletvu da ću uraditi sve najbolje za građane koje ovo Ministarstvo zastupa. Znate meni nije niko rekao: Tamo kada su borci i veterani u pitanju nemoj ništa da radiš za njih. Naprotiv, kontra mi je rečeno: Ti moraš nešto da napraviš i uradiš za njih!

Teški ratni invalidi se žale: Zakon nam je dao dobra prava, ali imamo problem sa načinom na koji državni službenici to pravo tumače. Kada treba da im zamene proteze, invalidska kolica, staklene oči i druga pomagala kojima je istekao rok, lekarske komisije ih šikaniraju, teraju ih da dokazuju da im nisu izrasle noge i oči koje su izgubili na ratištu. Dešava se da ono što im po zakonu sleduje, u praksi ne dobiju?

– Ja moram to da vidim. Za sada nemamo podataka da neko tako nešto radi. Takvi ljudi, ako to rade, treba da se prijave, postoje inspekcije koje se time bave. Ja ću gledati da to ispravim. Zakon može da bude ovakav i onakav, može nekome da se ne sviđa, ali mora da se poštuje. Para u budžetu imamo, nikome u komisiji nije rečeno nemoj da ovome daš protezu, zato što treba da uštedimo i para nema.

 

antrfile:

Romi maltretiraju porodice palih boraca i invalide rata

 

Prema rečima Zdravka Ile, teškog ratnog vojnog invalida, koji živi u naselju Kamendin u stanovima koji su izgrađeni iz donacije Japanske Vlade, situacija u kojoj se nalaze on i drugi  teški ratni invalidi, supruge i deca poginulih srpskih boraca je više nego tužna.

-Ja sam pripadnik Kninskog korpusa, bio sam u ličnom obezbeđenju Ratka Mladića. Živim u naselju Kamendin. Već dvadeset pet godina sam ratni invalid. Stalno idem na dijalizu, nisu našli odgovarajući bubreg za mene sve ove godine. Moja i druge porodice ratnih invalida i udovice palih boraca, dobili smo stanove na korišćenje bez prava otkupa.

Maltretiraju nas Romi, koji su sa nama u naselju. Zgrade u kojima živimo su u katastrofalnom stanju. Označavaju nas kao nehigijensko naselje. Nadam se da će mi biti barem omogućeno da otkupim ovih dvadesetak kvadrata u kojima živim sa ženom i decom, rekao je Ila.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *