Jovica – specijalni agent CIA protiv generala Ratka Mladića!

IZ UGLA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

Jovica – specijalni agent CIA

protiv generala Ratka Mladića!

Piše: Boža Spaić

Tek što je zaseo na tako važnu stolicu za stolom Miloševićevog režima, Stanišić je vrbovan, dobrovoljno pristao ili iz nekih samo njemu znanih razloga postao ne samo rezident i agent  američke obaveštajne službe CIA u Beogradu, već mu je CIA dodeljivala i posebne zadatke. Ovako nešto nije inače zapamćeno u istoriji obaveštajnog delovanja da CIA direktno ide na onoga ko rukovodi celokupnim  tajnim policijama jedne zemlje

 

 

Događaj koji je potresao Balkan kao svi ratovi zajedno i doveo do novih komešanja kod plemenskih vođa balkanskih naroda. Reč je o presudi suda u Hagu koja je  izrečena generalu srpske vojske Ratku Mladiću. Iako je ta presuda napisana pre ravno petnestak i više godina, kad je u nekom intervalu sam Mladić proglašavan za svetskog neprijatelja i begunca broj 1, a sve tajne službe se utrkivale da vršljaju po Srbiji i pokušaju da lociraju gde bi to general mogao da se krije. Dakle, svetski begunac broj 1 nije mogao dobiti drugu presudu nego doživotnu robiju od suda kakav je  tribunal u Hagu.

Analize istoričara, političara i stručnjaka za bezbednost će se o ovom slučaju pisati još godinama no ostaje gorak ukus u nekim konstatacijama koje su haški tribunal dovele u poziciju šarlatanskog suda, suda koji ne sudi po zakonima nego nekakvim statutima i već ponovljenim činjenicama da deo sudija koji je učestvovao u procesima Srbima pre suđenja nije znao ni gde se Srbija nalazi.

Za obaveštajnu zajednicu posebno u oči padaju neke činjenice iz same presude generalu. U jednoj stavci presude se kaže da je general Ratko Mladić naređivao i uzimao za taoce pripadnike međunarodnih snaga koji su inače bombardovali područija na kojima je on ratovao.

Zar je general Mladić trebao da otvara hotele i kafeterije za te zlikovce koji su ubijali srpsku decu i narod u nebranjenim područijima. U Bosni je bio rat pa se valjda zaboravlja da uz rat ide i legalna i međunarodno priznata kategorija ratnih zarobljenika.

Ono što naša javnost veoma stidljivo ili gotovo nikako nije informisana je da je Ratko Mladić sa svojom vojskom i obaveštajnim aparatom stvarno zarobljavao one koji su učestvovali u ratu protiv Srba u Bosni. Ali Ratku Mladiću u tom poslu nisu bili prepreka strane obaveštajne službe i vojska, već srpska tajna policija, tačnije rečeno Resor državne bezbednosti na čijem se čelu tada nalazio Jovica Stanišić.

Iako se to ranije znalo, ali veoma stidljivo su informacije curele u javnosti još krajem 1991. godine, dakle tek što je zaseo na tako važnu stolicu za stolom Miloševićevog režima, Stanišić je vrbovan, dobrovoljno pristao ili iz nekih samo njemu znanih razloga postao ne samo rezident i agent  američke obaveštajne službe CIA u Beogradu, već mu je CIA dodeljivala i posebne zadatke. Ovako nešto nije inače zapamćeno u istoriji obaveštajnog delovanja da CIA direktno ide na onoga ko rukovodi celokupnim  tajnim policijama jedne zemlje.

Tako jedan od glavnih zadataka koji je CIA  dala  šefu srpske tajne policije je bio da podmeće nogu generalu Ratku Mladiću i izvlači ratne zarobljenike bez ikakve mogućnosti da i vojska Ratka Mladića dobije u toj razmeni neke svoje ljude, objekte ili sredstva. Koliko je Stanišić uspešno sprovodio naloge CIA da „spašava ratne zarobljenike“, mogla je i naša javnost da vidi na tv ekranima tog doba gde veliki agent sa „Rej ban naočarima“ ili „ledeni“ kako su ga zvali njegovi poltroni, prihvata od vojske RS ratne zarobljenike i gotovo prekoreva Ratka Mladića da više to ne radi.

Naravno da je nagrada stizala Stanišiću na razne načine. Potpuno pouzdani obaveštajni podaci govore da se Stanišić toliko uživeo ulogu agenta CIA, da je jedno vreme smatrao da može da pretenduje i na veće mesto od onog na kome se nalazio. Pod naglim pritiskom amerikanaca, govori se da je lično na Miloševića uticao Ričard Holbruk. Stanišić prilikom posete Kini predsednika Miloševića, dobija titulu „specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost“, predsednika republike. Takva funkcija inače nikada nije, niti postoji u našem bezbednosnom sistemu i ona kao takva samo postoji u sistemu SAD, gde američki predsednik ima specijalnog savetnika za nacionalnu bezbednost.

Bilo kako bilo, ima i zvaničnih dokumenata o toj saradnji sa CIA koja ničim, apsolutno ničim, ne može da se opravda od strane šefa srpske tajne policije, ali je ta njegova sramna uloga kod Ratka Mladića doprinela da general na suđenju i u presudi mora da odgovara za ono što je inače uobičajena praksa i ratno pravilo – da se imaju držati ratni zarobljenici.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *