Kako je CRKVA I PRAVOSLAVLJE iz pakla vratilo Simona Vukčevića!

Neverovatna životna priča poznatog crnogorskog fudbalera koji je shvatio prolaznost novca

 

Kako je pravoslavlje iz pakla

vratilo Simona Vukčevića!

 

Brojne posete manastirima SPC i razgovori sa ocem Joilom pomogli bivšem igraču Partizana da s verom u Boga započne novi život, daleko od fudbala

 

 

Simon Vukčević je pre deceniju ipo bio najtalentovaniji fudbaler Partizana. Momak kojeg je tadašnji generalni sekretar crno-belih Žarko Zečević u januaru 2006. godine prodao ruskom Saturnu za neverovatnih sedam miliona evra! Imao je Simon tada samo 20 godina i milione oko sebe. Za momka rođenog u Podgorici koji je odrastao u Beogradu bio je to neverovatan novac.

Posle toga „dečko koji obećava“ stigao je u Sporting u Lisabon sa kojim je došao i do Lige šampiona. Imao je magiju u nogama, ali nije voleo da trenira, a talenat nije bio dovoljan da iskusne trenere u Evropi uveri u svoj potencijal. Godine su prolazile, novac je polako nestajao sa računa, a ni epizode u engleskom Blekburnu ili ukrajinskim Karpatima nisu mu pomogle da se vrati na pravi put.

Pokušao je prošle zime da se vrati fudbalu tamo gde je i počeo u podgoričkoj Budućnosti, ali je pre mesec dana shvatio da to više nije njegov život.

Ipak, zahvaljujući svom duhovnom ocu, monahu Joilu iz manastira Ćirilovac pored Kolašina, uspeo je da pronađe pravi put i vrati se mirnom životu, doduše bez fudbala. Po svemu onome što je Simon ispričao nedavno u Crnoj Gori, mogao bi da se snimi odličan film, ubeđeni smo da bi bio veoma gledan.

Zahvaljujući Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mitropoliji crnogorsko-primorskoj Simon Vukčević je posle niza godina velikog pritiska i stresa pronašao duševni mir za sebe.

– Mislio sam da je fudbal život i takav način razmišljanja me je doveo praktično do ludila. Nervirao sam se na treninzima, tu nervozu prenosio kući… Onda sam upoznao oca Joila, ispovedio se, pročitao Sveto pismo, Jevanđelja, pronašao sve odgovore. Tu se moj život promenio. Cilj mi je da budem bolji otac, muž, brat, prijatelj… Samo je to na kraju bitno.

Bivši fudbaler Partizana i reprezentativac Crne Gore otkrio je šta je sve novac uradio od njega i kako ga je učinio materijalnim čovekom.

– Nisam mogao da sedim sa nekim ako me ne hvali, nisam mogao da zamislim da me neko ne poštuje, da neko kaže nešto loše o meni. Umislio sam da sam neko i nešto, ali onda mi je Bog pokazao kako stvari stoje, otvorio mi oči. Morao sam da platim zbog prethodnog načina života i ne žalim nijedne sekunde. Današnji fudbal je veštački, a ljudi su bez emocija. Nama je emocija strast, a strast je teško ropstvo. Igrači su pod velikim pritiscima, mladi takođe.

Simon Vukčević je najbolje opisao sebe, odnosno šta je od njega napravio veliki novac kojeg je imao u neizmernim količinama.

– Nisam napravio samo jednu grešku, non-stop sam pravio greške. Bio sam arogantan, izgubljen u tom svetu koji je inače izgubljen, samo me zanimala pobeda. Uče vas da steknete slavu, novac, poštovanje – sve sam to video u životu, a to je čista glupost!

Najveće trenutke fudbalske slave doživeo je igrajući za Sporting iz Lisabona od 2007. do 2011. godine. Tamo su ga obožavali navijači, međutim samo do trenutka kada je mogao da ih čini srećnima.

– Sve je to maska. To ne ispunjava čoveka. To su sve sekunde, daš gol, slavlje, ali brzo sve prođe. Nisam umeo to da cenim, bio sam nezahvalan. A mnogo su me voleli u Lisabonu. Nisam mogao bez kačketa na ulicu. Godilo mi je sve to, ali isto tako i škodilo. Ogroman pritisak, nepotreban, a to je daleko od najbitnijih stvari u životu – iskren je Simon Vukčević.

Budimir Gajić

 

 

Narcisoidna „jedinica“

Simon Vukčević pamti dane u Partizanu. Za kratko vreme su ga u Humskoj projektovali u zvezdu. U prilog tome bio je izbor njegovog broja na dresu. Iako su svi mislili da će uzeti „desetku“ Simon je izabrao „jedinicu“. Atipično za naše prilike, ali ne i Vukčevića jer je mislio da je najbolji na svetu.

– Najlepše sam se osećao u mlađim kategorijama Budućnosti i Partizana. Pamtim to drugarstvo, kao i seniorski debi u crno-belom dresu – prisetio se Vukčević.

 

 

Otac Joil živi duhovnik SPC

Otac Joil, svetovnog prezimena Bulatović, dugi niz godina služio je u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog. Od 1991. do 2000. godine izabran je od strane mitropolita Amfilohija za čuvara kivota Svetog Vasilija u manastiru Ostrog. Posle toga s blagoslovom je otišao u svoje rodno selo Rečine i tamo sa bratstvom počeo izgradnju manastira posvećenog Svetim Kirilu i Metodiju, u narodu pozvan kao Ćirilovac pored Kolašina. Otac Joil je danas među najpoznatijim i najcitiranijim živim duhovnicima Srpske Pravoslavne Crkve.

 

 

Simon Vukčević

Rođen: 29. januara 1986.

Mesto rođenja: Podgorica

Klubovi: Partizan, Saturn, Sporting, Blekburn, Karpati, Vojvodina, Levadijakos, Paralimni, Šaves, Budućnost

Reprezentacija: Igrao je za mladu selekciju Srbije i Crne Gore, a za A tim je debitovao kod Ilije Petkovića. Igrao je na dva EP za mlade i bio član nacionalnog tima na OI u Atini. Za Crnu Goru upisao je 45 utakmica i dao dva gola.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *