Kolumna Miša Vacić: Srbijo, probudi se ili nestani ?!

kolumna

 

Srbijo, probudi se ili nestani ?!

 

Piše: Miša Vacić

Stare srpske prestonice Skoplje, Prizren, Skadar nekada naseljene samo Srbima, danas bez Srba, ne računajući turističke pojedince. Ne napuštaju Srbi samo prestonice, već je i uža centralna Srbija sve pustija, širom istočne Srbije napuštena sela, jedno do drugog

 

 

Pre samo nekoliko dana bez ikakvog obeležavanja, sećanja čak ni pomena prošlo je 105 godina od slavnog osloba]anja stare srpske prestonice grada Skadra, 23.04.1913. godine, čime je okončan Prvi Balkanski rat. Na isti dan 1998. godine u Srbiji je održan referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, izašlo je čak 73% upisanih u birački spisak glasača, a protiv učešća stranih predstavnika izjasnilo se njih 94,73 %.

Godinu dana kasnije na isti datum 23. april zločinački agresori su monstruozno bombarodovali zgradu državne televizije. Poginulo je 16, a povredjeno 18 radnika, novinara. To je bio istorijski presedan, da se glavna medijska kuća definiše kao dokratna meta. Zločin za koji do danas niko ne zna zašto je počinjen?

Danas se sve glasnije ponovo pominje nekakav referendum vezan da li za promenu ustava, da li za definisanje statusa Kosmeta ili pak prihvatanje pravno obavezujućeg sporazuma koji bi normalizovao odnose Beograda i separatističke Prištine.

Jasno je da se u 2018.godine ne može ponoviti 1999-a iz više razloga, Tramp nije Klintonovi, Putin nije pijani Jeljcin, a i EU nije više toliko homogena u poslušnosti Vašingtonu. Sirija je potvrda da svet više nije unipolaran, da je kraj diktata jednog svetskog silnika. Dakle, spoljna vojna intervencija je isključena.

Ono što mene više brine je unutrašnja svest našeg naroda. Već decenijama trovan defetizmom i autošovinizmom raznoraznih NVO, koje su ništa drugo nego nastavile agresiju na Srbe, samo bez bombi i sankcija, već sa unutrašnjom satanizacijom, samooptuživanjem da smo mi krivci za jedine zločine u ratovima na Balkanu, da se nemamo čime ponositi, da nemamo junake, da smo jedini počinili nekakav „genocid“ u Srebrenici, i ostale laži. Namerno plasirane da ubiju svest u svakom pojedincu.

Jasno je da su u mnogo čemu uspeli. Jer vratiću se na početak teksta – pre samo dva dana je neprimećeno prošla godišnjica oslobađanja jedne stare srpske prestonice Skadra. I nikoga nije briga. Takođe, ne vidim da se elita, intelektualci ili bilo ko potresa, da se u narodu priča da treba da se formalizuje otimanje još jedne prestonice – Prizrena. Baš ljude briga, kada je drevni srpski grad i takođe carska prestonica Skoplje odavno već glavni grad nekakve BJRM. Srbi očigledno velikodušno dele okolnim tvorevinama, nalik državama, svoje drevne gradove, dok se sav ostali svet trudi da sačuva i ponosi sa i najmanjom mrvicom svoje istorije i slavnog nasleđa.

Skoplje, Prizren, Skadar nekada naseljeni samo Srbima, danas bez Srba, ne računajući turističke pojedince. Ne napuštaju Srbi samo prestonice, već je i uža centralna Srbija sve pustija, širom istočne Srbije napuštena sela,  jedno do drugog.

Neophodnost opstanka podrazumeva buđenje nacionalne svesti. Da se rađamo, da pobedimo prvo glavnog ubicu Srba, same sebe – „belu kugu“. A onda da nove generacije učimo o indetitetu, tradiciji, slavnoj istoriji i ponosu predaka. Samo tako možemo se nadati da će se nepravde koje smo pretrpeli u prošlosti, ispraviti u budućnosti koju počinjemo da stvaramo već danas.

Zato probuditi se ili nestati, Srbine!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *