KRALJ NAREDIO ODRŽAVANJE KOSIDBE NA RAJCU 

Nekada običan vašar, a sada prava svetska manifestacija svake godine okupi oko 100.000 domaćih i stranih posetilaca

 

Obrenović 1892. godine naredio je „da se Narodni vašar na Rajcu ima održavati svake godine u prvu nedelju posle Petrovdana

Žene nikad nisu kosile, ali to ne znači da je njihova uloga zanemarljiva. Priprema kosačkog doručka i ručka veoma su značajni. Treba pripremiti jagnjeće pečenje, savdbarski kupus, mladi kajmak, sok (napitak od kiselog mleka), rajačku lepinju i niz drugih specijaliteta. To ne može svako
 

Kralj Aleksandar Obrenović 1892. godine naredio je „da se Narodni vašar na Rajcu ima održavati svake godine u prvu nedelju posle Petrovdana“. I od tada vašar i kosidba na planini Rajac održavani su uprkos svim ratovima i nedaćama. Nekada običan vašar, a sada prava svetska manifestacija svake godine okupi oko 100.000 domaćih i stranih posetilaca.

– Krajem 19. i početkom 20. veka „Kosidba“ je bila najveći vašar ili sabor u okolini. Bio je spontan i bez ozbiljne organizacije. Domaćini su se sastajali da ugovore poslove i kupe poljoprivrednu mehanizaciju, a momci i devojke tu su ašikovali i svadbe ugovarali. Ranije se odlazilo u mobu. To znači da kosači zajedno kose livadu po livadu sve dok se ne pokosi trava kod svakog domaćina u selu. Taj težak i važan posao završavao se do Petrovdana, a prvog sledećeg vikenda oragnizovan je čuveni sabor – objašnjava Vladimir Ivanović, organizator „Kosidbe na Rajcu“.

I od tad dosta toga je promenjeno. Festival je postao razonoda na kojoj se mladi upoznaju sa nekadašnjim poljskim radovima, mobom i drugim narodnim običajima.

– Takmičenje traje veoma kratko. Neki kosači za samo tri minuta pokose jedan ar tvrde planinske trave. Revijalni deo je najlepši, jer su tad kosači opušteniji i tad, uz otkos, pada i pesma. Tada biramo takozvanog „kozbašu“, odnosno najboljeg kosača i pevača, stasitog, koji se ženama najviše dopada. Kasnije se održavaju izložbe poljoprivredne mehanizacije, festival folklora, a uveče rok koncerti. Defile u kome učestvuju kosači, trubači, pevači i ručkonoše obučeni u bele vezene košulje najlepši su deo festivala – kaže Ivanović.

Kosidba je atraktivna starima i mladima, domaćima i stranima.

– Učesnici su do sad imali između 16 i 80 godina. Pobednici takmičenja su uglavnom iz naših bivših republika, a favoriti su Bosanci i Crnogorci, verovatno zato što i u njihovom kraju ima predela koji se još uvek kose ručno. Dobro su se pokazali i gosti iz Engleske, Danske i Norveške, a pre nekoliko godina prijavio se jedan od inženjera iz Šangaja, ali brzo je odustao. Nisam siguran da li se uplašio zbog površine parcele ili površine leđa ovdašnjih kosača. Među istaknutim kozbašima bili su Olaf Goberg iz Norveške i Oskar Makari iz Slovenije i siguran sam da poslednjih godina svojim sugrađanima prepričavaju utiske sa male nenaseljene planine u Srbiji – priča organizator manifestacije.

Popularni folk, pop i rok muzičari rado pevaju za posetoce i učesnike „Kosidbe na Rajcu“.

– Ove godine u subotu (15.7) nastupaju Bjesovi, Kora, Strah od Džeki Čena i Kesidiz Brueri, a za naredno veče planirani su koncerti trubačkog orkestra Etno Art i Jelene Tomašević. I proteklih godina bilo je poznatih imena poput YU grupe, Kerbera, Legendi, Galije, Goce Tržan i Ane Štajdohar. Rado su pevali i Merima Njegomir, Miroslav Ilić, Topalko, Ana Kokić, Željko Šašić i niz drugih istaknutih pevača narodne muzike. Nastup usred šume većini je nezamenljivo iskustvo – prepričava Ivanović utiske naših muzičara.

Uloga žena na Rajcu značajnija je od svih ostalih.

– Žene nikad nisu kosile, ali to ne znači da je njihova uloga zanemarljiva. Priprema kosačkog doručka i ručka veoma su značajni. Treba pripremiti jagnjeće pečenje, savdbarski kupus, mladi kajmak, sok (napitak od kiselog mleka), rajačku lepinju i niz drugih specijaliteta. To ne može svako. Ima tu još niz drugih obaveza.

Ni deca nisu zanemarena. Na „Kosidbi“ nikad nikome nije dosadno i za svaki uzrast i ukus ima dosta zanimljivog sadržaja. Najvažnije je da na taj način promovišemo mobu, druženje, toleranciju, kreativnost i da kod dece i mladih razvijamo svest o značaju kulture i tradicije – zaključuje organizator manifestacije.

Nataša Šutuljić

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *