KUČAN: Zapadni Balkan i dalje bure baruta!

Bivši predsednik Slovenije Milan Kučan ocenio je danas da Zapad nastavlja da zatvara oči pred činjenicom da je Zapadni Balkan „i dalje bure baruta“.

Kučan je podgoričkoj Pobjedi“ kazao da Evropa „insistiranjem na interesu kapitala, često zanemaruje etičke vrednosti koje čine temelj evropske ideje“.

„Imam utisak da Brisel u dobroj meri ne poznaje prilike na Zapadnom Balkanu, pa se stiče utisak da politika koju provodi nije uvek principijelna. Pored BiH, Kosovo je danas glavna neuralgična tačka Balkana. Naravno, problem Balkana ostaje i Makedonija. Jedina zemlja koja je za sada uspela da pob-gne iz tog kotla je Crna Gora“, smatra nekadašnji predsednik Slovenije.

Kučan je za podgorički list govorio i o relativizaciji antifašizma na prostoru bivše Jugoslavije.

Po njegovim rečima, razlog za relativizaciju i negaciju antifašizma u zemljama bivše Jugoslavije moguće je naći u činjenici da „ni jedan jugoslovenski narod tokom Drugog svetskog rata nije bio poštedjen kvislinštva i kolaboracije sa okupatorom – nemačkim, italijanskim, madjarskim“.

„U svim postjugoslovenskim društvima to istorijsko kvislinštvo pokušava se opravdati na isti način antikomunizmom. Ako danas u Sloveniji nekoga pitate zbog čega se afirmiše ondašnja kolaboracija sa nacistima, dobićete odgovor da je ona bila u funkciji borbe protiv komunizma. Iako, kada je Slovenija te 1941. okupirana i rasparčana od tri okupatora, nije bilo nikakvog komunizma. Slovenci su se tada našli pred jasnim izborom: ili će nestati kao nacija ili će se, bez obzira na neizvesnost ishoda, kroz svoj antifašistički pokret izboriti za opstanak i za slobodu“, naveo je Kučan.

Upitan da li je i on sam odlaskom na Kočevski rog 1990. doprinio relativizaciji antifašizma, Kučan odgovara odrečno.

„Nisam. Moj gest nije bio pokušaj političke rehabilitacije stradalih, već znak pijeteta prema onima koji su u prvim posleratnim danima likvidirani na svirep način. Kočevski rog je zločin! Ne zaboravite, pritom, da je moja odluka da zajedno sa nadbiskupom ljubljanskim, doktorom Šušterom, odam poštu žrtvama imala i političku dimenziju: verovao sam da slovenačko društvo preloman dogadjaj, kakav je bio očekivani raspad Jugoslavije, ne sme dočekati tako razdvojeno i podeljeno“, dodao je on.

Kočevski rog je mesto u Sloveniji gde su partizani 1945. godine počinili masovna streljanja ratnih zarobljenika, saradnika okupatora sa prostora tadašnje Jugoslavije.

Izvor: Beta

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *