„Ministarstvo straha“ izuzetno delo legendarnog Grejema Grina!

Čarobna knjiga predstavlja izuzetno delo čuvenog britanskog pisca Grejema Grina, roman „Ministarstvo straha“.

Jednog mirnog popodneva, Artur Rou posećuje vašar na poljima Kembridžšira i osvaja kolač u igri na sreću. No to nipošto nije dan kao svaki drugi. Rat je i Britaniju ozbiljno ugrožava Nemačka, a pošto sirene za vazdušnu uzbunu prekidaju vašar, ubrzo postaje jasno i to da Rou nije tek običan čovek. Otpušten je s psihijatrijskog zatvorskog odeljenja pošto je iz milosrđa ubio svoju ženu i muči ga krivica zbog tog čina, a uz to sad, osvojivši naizgled bezazlenu nagradu, mora da beži od nacističkih špijuna i drugih mračnih sila koje žele da ga eliminišu. Započevši zlokobnu odiseju kroz London razoren bombama, Rou se upliće u klupko tajni koje sežu do najvećih dubina njegove zaboravljene prošlosti. On nema poverenja ni u koga, pa ni u sebe – jer Artur Rou, zapravo, ne zna tačno ko je.

Grejam Grin, jedan od najznačajnijih i najslavljenijih pripovedača dvadesetog veka, pruža nam uzbudljiv špijunski triler smešten (i napisan) usred Drugog svetskog rata, služeći se sopstvenim iskustvima iz Londona tokom akcije Blic. Napetu priču vešto je prožeo specifičnim humorom, što njegov stil čini primamljivim i jedinstvenim, a ovaj roman uznosi van okvira špijunskog ili bilo kog drugog žanra. Po romanu Ministarstvo straha čuveni Fric Lang je 1944. snimio igrani film.

Grejam Grin (1904–1991) jedan je od najvažnijih književnika dvadesetog veka. Bio je jednako popularan i kod čitalaca i kod kritike. Njegova najpoznatija dela su Brajton rok, Suština stvari, Tihi Amerikanac, Kraj jedne ljubavne priče, Treći čovek, Naš čovek u Havani, Moć i slava… Pre nego što se sasvim posvetio pisanju bio je novinar, a radio je i u filmskoj industriji, adaptirajući svoja dela i pišući originalne scenarije. Religija, moral i politika u osnovi su mnogih njegovih dela, a za života je koristio iskustva s brojnih putovanja birajući mesta radnje za svoje romane.

„Ministarstvo straha“ je svakako klasik za sve ljubitelje pisane reči.

E. A.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *