MNOGI ŽIVOTI SU DATI ZA SRPSKU TROBOJKU SA ORLOM NEMANJIĆA!

 

OPTUŽUJEM

 

 

Trobojka ima svoju simboliku – crvena boja je krv prolivena za slobodu, plava je neslućena nebeska visina, a bela majčino mleko na kojem smo kao rod podizani. Orao je poštovan i u našoj predačkoj slovenskoj veri, a nama ostao da ga sa ponosom nosimo kao štit naše hrabrosti i nepokolebljivosti

 

Piše: Milica Đurđević

 

U kuću učiteljice Drage Jovanović tokom Velikog rata nasilno su se uselili austrougarski okupatorski vojnici. Želeći da je ponize skinuli su sa zida vezeni grb sa srpskom trobojkom. Gazili su ga čizmama pred njenim očima i uzvikivali da Srbija više ne postoji.
Ona nije poklekla, sagla se smelo, podigla srpsko znamenje, poljubila ga i rekla: „Varate se, gospodine, Srbija je živa i živeće.“ Sa četvoro dece odvedena je u logor, ali je Srbija dočekala slobodu.

Nema većeg poniženja za jednu vojsku nego kada joj oduzmu barjak i okrenu ga naopako. Za jednu državu najveći je poraz kada joj se tuđa zastava pobode u zemlju. Ne postoji veći udar koji jedan narod može da podnese od otimanja simbola koji su njegova identiteska suština.

Srbi su mnogo puta kroz istoriju stradali preko granice trajne biološke invalidnosti da bi se srpska zastava ponovo zavijorila. Mnogo je života dato da bi se Nemanjićki orao, simbol kontinuiteta države, obnovio kao srpsko znamenje slobode i snage.

Za taj grb, za taj barjak živelo se i umiralo. Mnogi osvajači i zavojevači nisu uspeli da srpskom orlu slome krila, ali drznuo se sada neki nepomenik da promeni ono što vekovi nisu mogli.

Aktivista „Žute patke“ javio se bez imalo srama da predloži izgled nove srpske zastave, jer za postojeću kaže da je kič i zastarela. Umesto orla ponudio je nekakvu rozetu. Posle nekoliko dana ispostavilo se da se ista takva nalazi na toalet papiru. Kakav umetnik, takvo i nadahnuće.

Sreća je da izgled državnih simbola ne određuju grafički dizajneri, već drevna nauka heraldika priznata još u 11. veku. Trobojka ima svoju simboliku – crvena boja je krv prolivena za slobodu, plava je neslućena nebeska visina, a bela majčino mleko na kojem smo kao rod podizani. Orao je poštovan i u našoj predačkoj slovenskoj veri, a nama ostao da ga sa ponosom nosimo kao štit naše hrabrosti i nepokolebljivosti.

Ovaj progresivni liberal kao pojedinac nije dostojan ni pomena, ali ono što zabrinjava je psihološki i društveni milje iz koga uopšte niču ovakve ideje. U ovoj sumanutoj nameri njega je ohrabrio ambijent u kojem se rađaju i podstiču raznorazne inicijative koje ismevaju i relativizuju sve što je srpsko.

Nedavno su iz iste soroševsko-liberalne jazbine napali podizanje jarbola u Beogradu i isticanje srpske zastave, jer navodno trećina Beograda nema kanalizaciju. O čemu bi drugo u svojoj pacovskoj svesti oni i razmišljali. Nije im palo na pamet da pomenu javašluk političara, rasprodaje i pljačke, ili silne milione utrošene na lobiranje u Briselu, već bi, tobože, od srpske zastave da otrgnu za bolji život građana.

Narodu koji ne poštuje svoj grb, himnu i zastavu je cela država kanalizacija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *