Odgovor Đorđa Martića Basari i Danasu: EKSELENCIJA VAM JE UZNEMIRENA!

Svetislav Basara, poznati srpski pisac, novinar, ekselencija (bivši ambasador) i bivši zet Brane Crnčevića napisao je u Danasu kolumnu Pasja kola, gde se osvrće na tekst Đorđa Martića u Ilustrovanoj politici koji je objavljen pod naslovom Psi su pušteni. Martić je, po Zakonu o informisanju objavio svoj tekst demanti na Basarin tekst. Zanimljivo je da je sajt Danasa takođe objavio demanti, ali ga je već sledećeg dana obrisao, dok Basarina kolumna i dalje može da se čita na sajtu pomenutog dnevnog lista.

Zanimljiva merila ima Danas čedo nezavisnog novinarstva. Dakle tekst Svetislava Basare Pasja kola možete čitati na sajtu Danasa, a tekst Đorđa Martića ne možete čitati nigde. Zbog toga Afera za svoju publiku objavljuje pomenuti tekst Martića.

 Одговор Ђорђа Мартића на текст Светислава Басаре

 

 ПАСЈА ПОСЛА

 

 Пишући о мени, Ваш колумниста Светислав Басара је, заправо, писао о себи, али и о Данасу, и зато молим да следеће (његове и моје) редове објавите као одговор.

 

Има ли шта ново у свету дупеувлачења и поднаредништва? Има ли нових момената, нових звезда на небу аналне спелеологије. Има, богме. Ево, рецимо, ни „Данас“, дневник застарео и досадњикав, већ у тренутку када се (пре иха ха деценија) његов први број безразложно појавио на киосцима, није одолео да се позабави старим српским занатом – потрагом за псовачима екселенције.

И – шта? У намери да се увуче у Високо Екселенцијино Дупе, новинџијски организам који се одазива на име Светислав Басара (намерно непознат органима гоњења) потегао па написао текст „Пасја кола“, а текст је објављен у врху последње странице Данаса…

„Данас“ има извесних сличности са лешом. Као што брада и нокти настављају да расту још неко време после смрти, тако је и „Данас“ наставио да излази много година после смрти свог последњег читаоца, која се догодила пре отприлике двадесетак година. Другим речима „Данас“ не излази да био био читан, него да би његове новинџије имали где да примају плату од грантова које усмерава екселенција, медијски је, дакле апсолутно ирелевантан…

Организам Басара и Данасов менаџмент вероватно су очекивали наставак великог пријатељства и неограничен приступ у Високо Екселенцијино Дупе, и то се и догодило (за многе очекивано). Високо Екселенцијино Дупе је, иако са индигнацијом, прихватило организам и не само да га је прихватило, него га је и осоколило могућом новом амбасадорском функцијом, а Басара и менаџмент су, претпостављам, пресрећни, сијајући се од вазелина поносно, стали под пљусак јесење мокраће којим их је Рогоња стао обилно запишавати из поднебесја над Дедињем…

Сада следи филозофско питање. Већ дуго се, наиме, филозофски питам: како се – и када – у Србији догодило да организми, који поваздан премиру од страха да би због замерања Високом Екселенцијином Дупету, могли остати без наде у нова амбасадорска постављења, постану највећи утеривачи страха и трепета? До дана данашњег нисам пронашао одговор. Покушаћу сутра.

Порука Екселенцији која је мој текст удостојила твитом и медијском салвом својих штићеника: дајте остав том вашем медијском стрељачком воду у коме би Басара и Данас да се посебно истакну. Ти, које тако тужно постројавате, мене су, на иницијативу Вашег претходника, одавно прогласили мртвим и Басара и остали сада пуцају у сенке. Мене они не могу да погоде, али Ви, екселенцијо, имате пуно разлога да страхујете од медијског рикошета.

И не само то. Глупо је да у историју дипломатије уђете као неко ко је једног новинара натерао да потражи политички азил у страној земљи, зато што га у његовој прогоните Ви.

Ђорђе Мартић

iZVOR: Afera.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *