Optužijem: DRUGI KRUG, ALI TRAMVAJEM!

 

Piše: MILICA ĐURĐEVIĆ

Vicešampion Generalne skupštine izašao je pred narod kao četvrta pratilja izbora za MIS u Kolumbiji čija je slika uvređenog lica obišla svet. Sa žaljenjem je konstatovao da „U Srbiji nema demokratije“. Slažem se sa njim. Da je ovo demokratska i pravna država, on koji je naneo Srbiji velike diplomatske poraze, ne bi ni stekao uslove da se kandiduje

 

Opozicija je ovoga puta ostala čak i bez snage da u ponoć demonstrativno upadne u RIK. Otkazana su protestna okupljanja najavljivana kao pokušaj da se izbori proglase nelegitimnim. Čini se da su u kampanji više vremena potrošili upozoravajući na izbornu krađu, nego na predstavljanje svojih predsedničkih programa.

Narod kaže „ko gubi ima prava da se ljuti“, ali očito ni za srdžbu više nema kondicije.

Patriotska opcija je zdrobljena. Birači su kaznili njenu duboku podeljenost i dezorijentisanost i po svemu sudeći glasali protiv rehebilitacije DOS-a.

 

Nova perjanica demokrata, zaštitnik koji je štitio samo interese Zapada, proglasio je simbolično pobedu. I zaista mu treba čestitati – uspeo je da sabere sve koji su ikada makar nešto izustili protiv Srba. Pobednik, nego šta?! Nije mala stvar okupiti sve soroševske stipendiste na jednom mestu. Imaju i oni svoje frakcije, umišljene lidere, sujete i deobe. Ali kad gazda zvizne u rog – svi trkom pod jedan barjak – feministkinje, vojvođanski separatisti, šunatovci, žute patke, žene u crnom, Borke Pavićević, Srbijanke i Latinke… Svi oni koji i dalje svoje govore započinju frazama o „mračnim devedesetim“ i „dikaturi Slobodana Miloševića“. Udarali su bubnjeve, duvali u pištaljke, ali od borbe za drugi krug jedino im je ostalo da se provozaju tramvajom krugom dvojke.

Vicešampion Generalne skupštine izašao je pred narod kao četvrta pratilja izbora za MIS u Kolumbiji čija je slika uvređenog lica obišla svet. Sa žaljenjem je konstatovao da „U Srbiji nema demokratije“. Slažem se sa njim. Da je ovo demokratska i pravna država, on koji je naneo Srbiji velike diplomatske poraze, ne bi ni stekao uslove da se kandiduje.

Prebrojavali su autobuse na skupovima režima i zube u glavama ljudi koji su podržavali vladajuću koaliciju. Rugali su se narodu i ismevali one koji dolaze iz ruralnih sredina. Kažu, seljak je retrogradan, ne razume progres i ideju građanske Srbije. Dok su oni podrugljivo govorili o sopstvenom narodu, revoltirani glasači, siti i vlasti i opozicije, masovno su glasali za fiktivnog lika. To je ogledalo našeg društvenog posrnuća i dubokog nezadovoljstva.

Gotovo polovina Srbije prespavala je izbore. Neki su bojkotovali, neki šetali kejom i pijuckali limunadu na Obilićevom, ima onih koji su došli kasno iz treće smene, pa prespavali dan – „Što da ustajem, rintanje mi svakako ne gine ko god došao?!“.

Mnogo je onih koji su daleko hiljadama kilometara od svojih biračkih mesta. Krive kičme po tuđim zemljama i ne veruju da se u Srbiji bilo šta više može promeniti.

U štabu novog predsednika slavlje i pesma, ali pobedniku je uvek najteži sutrašnji dan. Treba prebrojati sve što je obećano, a obećano je mnogo. Mada, sve će to narod zaboraviti. Narod hoće, ali Putin neće.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *