OTKRIVAMO: ZAŠTO JE OPOZICIJA I NEVLADIN SEKTOR PROTIV MINISTRA VOJSKE!

 ZAŠTO SU NEVLADINE ORGANIZACIJE I OPOZICIJA PROTIV MINISTRA VOJSKE

 

Zbog čega je Vulin meta?

 

Vulin, sa svim iritantnim osobinama, mrljama iz prošlosti ili spornim kvalifikacijama, nikada neće biti Zorana, koja će slavu obeležavati u hotelu uz prisustvo američkog ambasadora 

 

Piše: Tomo Lovreković

 

Dok njemu podmeću „tetku“, prećutkuju da je njih godinama, u mnogo većim iznosima, za prljave stvari finansirao „ujka“ Sem – dok njemu prebacuju petnaestodnevnu obuku, prećutkuju da njihova obuka traje decenijama, još od kako su ih devizama zasipali u Budimepšti

 

Onoga momenta kada oko Vučića bude manje grešnih Vulina (po mogućstvu nijedan), a mnogo više „bezgrešnih“ Zoka i drugih „bezimenih heroja tranzicije u najavi“, onda je vreme da nacionalnu zastavu zamenimo crnom, a himnu – minutom ćutanja

 

 

 

Dok ga nisu malo bolje upoznali, negde na samom početku briselske epopeje, birokrate i moćnici pokušali su blickrigom da ubede Aleksandra Vučića da zbrza i parafom se, bez bilo čega zauzvrat, odrekne svega onoga čega se ne sme odreći. Tim jeftinim pritiscima, nedostojnim odnosa prema jednom državniku, a prigodnim kakvom jeftinom krimi filmu, prisustvovao je i jedan današnji ministar, koji je tada rekao:

„Šefe, ne brinite, ako treba, poginućemo ovde zajedno“.  Nije bitno odakle potpisnik ovih redova to zna, na kraju krajeva, neka ostane u domenu službenu tajne, ali je bitno da se taj čovek zvao Aleksandar Vulin.

Naizgled nevezano sa ovom pričom, u rano proleće 2002. godine, uz neviđenu bahatost i posebne mere pratnje, Pjer Prosper, izaslanik Džordža Buša, i Vilijem Montgomeri, tadašnji ambasador, ušli su, otvarajući nogom vrata u kabinet načelnika generalštaba Nebojše Pavkovića i tražili lokaciju Ratka Mladića. Pošto su za istu bili uskraćeni, Pavković je po hitnom postupku protivustavno smenjen. Nije bitno odakle potpisnik ovih redova to zna, na kraju krajeva, neka ostane u domenu službene tajne.

Zašto su i kako ove dve priče povezane?

Direktno i veoma prosto: kao što u prvom slučaju nije klimao glavom evropskim moćnim imenima i bezimenim izvršiocima radova, tako Vulin ni u drugome ne bi dozvolio da se ovo ponovi po cenu svoje funkcije, stranke, a da se naslutiti i života. I to je ono što mu se ne može sporiti, za razliku od stotine i hiljada spornih detalja: ali, na kraju krajeva, za resor koji obavlja, samo je to i bitno.

Vulin, dapače, sa svim iritantnim osobinama, mrljama iz prošlosti ili spornim kvalifikacijama, nikada neće biti Zorana, koja će slavu obeležavati u hotelu uz prisustvo američkog ambasadora; nikada neće biti nijedan od onih ministara koji ovih dana užurbano i tajno pregovaraju sa Đilasom; i nikada neće biti jedan od onih koji se u kabinetima čuvaju dekretima iz centara moći, umesto što tu ostaju po stručnosti, predanosti, lojalnosti ili patriotizmu.

Upravo su ove stvari ne samo dovoljne, već i ključne da se čitav ešalon izdajnika, plaćenika i surovih profesionalaca bez trunke emocije prema svojoj otadžbini ujedini u jednoj od najprljavijih kampanja od uvođenja višestranačja!

Upravo su ti argumenti pokretačka mrziteljska snaga nevladinih organizacija, navodnih opozicionara, još navodnijih građana i takozvanih slobodnih medija, od N1 do Danasa, da svim raspoloživim oružjima udare po Vulinu uz želju da nabave i ona koja još uvek nisu raspoloživa, ali se o njima mašta (neka od tih su njihovi puleni i šetali centralnim beogradskim ulicama).

Da pojednostavimo priču, iza Vučićevog zaštitničkog stava prema državnim interesima, uprkos silnim interesima, osim njegovog integriteta, stoje samo još tri argumenta i to ovim redom: gotovo dvotrećinska podrška građana, bezrezervna porodična podrška i Vulin. Sve ostalo pod znakom je pitanja, ako ne trenutno, onda kada se pritisak ili ponude pojačaju, zavisno ko je na šta slab.

Baš zato, više iz obesti nego iz koristi, više iz mržnje nego iz racia, više iz potrebe da ga eliminišu nego iz potrebe da ga diskredituju, napadaju Vulina, koristeći najbizarnije, najizvitoperenije i najskaradnije manipulacije i podmetačine.

Dok njemu podmeću „tetku“, prećutkuju da je njih godinama, u mnogo većim iznosima, za prljave stvari finansirao „ujka“ Sem – dok njemu prebacuju petnaestodnevnu obuku, prećutkuju da njihova obuka traje decenijama, još od kako su ih devizama zasipali u Budimepšti, a sada to isto, ako ne i gore, čine u Skoplju – dok njemu prebacuju kako je paradirao u uniformama, zaboravljaju da priznaju kako su oni diverzanti i obučeni maliciozni agenti bez uniformi, ali sa jasnim ideološkim obeležjima.

Da zaključimo! Dakle, kada će krenuti pad Vučića, ne znam. Ali se ovde ni ne radi o padu Vučića, nego o padu Srbije, a naznake i vesnike istog možemo veoma jasno i precizno prepoznati. Onoga momenta kada oko Vučića bude manje grešnih Vulina (po mogućstvu nijedan), a mnogo više „bezgrešnih“ Zoka i drugih „bezimenih heroja tranzicije u najavi“, onda je vreme da nacionalnu zastavu zamenimo crnom, a himnu – minutom ćutanja. Ubistvo je u pokušaju, a u realizaciji može biti samoubistvo. Od nas zavisi. Setite se toga svaki put kad se nasmejete vicu o Vulinu.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *