OVO JE General Milanović – obaveštajac koji je ponizio NATO

Čovek koji je razotkrio krvave planove Zapadne alijanse i špijunskom akcijom odložio agresiju 1999. godine

  

Po poznatom srpskom oficiru napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića za seriju „Moj rođak sa sela“ koju su po početku emitovanja, pre 11 godina, hteli da zabrane Hag i domaće sluge

 

U sedištu NATO alijanse i glavnom gradu Belgije prema nezvaničnim podacima nalazi se najviše špijuna po metru kvadratnom. Zvanično, tu radi oko 17.000 vojnih i civilnih diplomata, od čega 4.500 u sedištu NATO i 3.000 u Generalštabu NATO u gradiću Monsu

 

Srbija je tokom agresije NATO izrodila veliki broj heroja. Nažalost, o njima se posle 2000. godine nije pričalo, ni pisalo u javnosti. Herojska bitka mlade srpske vojske, a potom i rezervista i dobrovoljaca na Košarama, te širom Kosova i Metohije sveslost dana ugledala je tek poslednjih godina. Važnu ulogu u tom boju odigrali su i obaveštajci. Jedan od njih, ako ne i najznačajniji je general Jovan Milanović.

Po ovom junaku napravljen je lik potpukovnika Milomira Vranića u seriji „Moj rođak sa sela“ koja se ovih nedelja ponovo reprizira na RTS, baš zbog ogromnog zahteva gledalaca. Malo je poznato da je posle prvog prikazivanja epizoda ove serije 2008. godine, tadašnji glani tužilac Suda u Hagu Serž Bramerc reagovao i od tadašnjih srpskih vlasti tražio da se serija skine sa programa. Naime, NVO iz Beograda su odmah po prvim epizodama obavestile svoje mentore sa Zapada da „serija veliča haške begunce“. Kada je cela priča dospela u medije Belgijanac se branio da to nije učinio, a tadašnji direktor RTS, sada pokojni Aleksandar Tijanić, potvrdio je da je bilo „određenih pritisaka“, ali da on nikada neće pristati na „ucene i cenzuru“.

General Jovan Milanović, nekadašnji zamenik načelnika Obaveštajne službe Vojske SRJ prvi je srpski obaveštajac koji je provalio sve NATO tajne. On je uz pomoć francuskog oficira majora Pjera Anrija Binela 1998. godine uspeo da dođe do dobro čuvanih planova agresije na Jugoslaviju. Zbog toga je napad na SRJ umesto u oktobru 1998, pomeren za mart naredne godine. Milanović je u Briselu u sedištu NATO alijanse napravio obaveštajnu mrežu. Svoju operaciju nazvao je mreža „Olimpik“ i obuhvatala je veliki broj visokopozicioniranih oficira i diplomata većine zapadnoevropskih zemalja.

Državni vrh tadašnje SR Jugoslavije je tek polovinom 1994. godine, posle intervencije NATO u Republici Srpskoj shvatio da bi mogao da se nađe u istoj nevolji. Obaveštajna služba tada je procenila da se „nešto dešava“, povukla je Milanovića sa mesta vojnog atašea iz Alžira i Tunisa i dala mu zadatak da se dobro pozicionira u Briselu. A, u sedištu NATO alijanse i glavnom gradu Belgije prema nezvaničnim podacima nalazi se najviše špijuna po metru kvadratnom. Zvanično, tu radi oko 17.000 vojnih i civilnih diplomata, od čega 4.500 u sedištu NATO i 3.000 u Generalštabu NATO u gradiću Monsu.

Zahvaljujući jezicima koje je govorio, snalažljivosti, ali i lukavstvu, uspeo je da zavrbuje nekoliko uticajnih oficira u NATO, koji su mu dostavljali poverljivu dokumentaciju. Kada je dobio informaciju da je komanda NATO izradila komandno-štabnu igru u kojoj je SR Jugoslavija predstavljena kao meta, znao je da se nešto ozbiljno sprema. Tokom 1998. godine, Generalštabu i državnom vrhu poslao je oko 1.100 stranica izveštaja. Jovan Milanović nikada nije otkrio ko su drugi oficiri NATO koji su mu pomogli i omogućili mu da dva elaborata „komandno-štabne igre“ pošalje za Beograd. Prvi se zvao „Kriza Jug“ i podrazumevao je napad iz vazduha sa 100 letelica, a onda i kopnenu agresiju iz pravca Albanije i Severne Makedonije. Drugi je nosio naziv „Kriza Sever“ gde je bilo predviđeno šta će se dešavati, ukoliko se u rat uključi Rusija.

Kada je državni vrh SRJ dobio planove vazdušnog napada NATO nastala je drama. Međutim, panika je nastala i u Briselu kada su shvatili da su provaljeni, pa su zatražili novu rundu pregovora sa Beogradom, koji je na to olako pristao. Napad 1998. je odložen, a preplašenom generalnom sekretaru NATO Havijeru Solani, Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Toni Bler i Vilijam Peri poručili su da će se oni na svoj način obračunati sa Srbima.

U oktobru 1998. Binel je uhapšen, a Milanović je strahovao za svoj život jer još iz Beograda nije dobio odobrenje da se vrati u zemlju. Kada je dobio informaciju da je otkriven srpski oficir sklonio se u zgradu ambasade, gde je sada pokojni bivši ambasador Nikola Čilanović preduzeo sve da bi ga zaštitio. U decembru 1998. godine, Milanović preko svojih veza dobija informaciju da mu se sprema likvidacija jer mu ističe diplomatski imunitet 15. januara 1999. i da će je izvesti balkanska mafija. Zahvaljujući snalažljivosti ambasadora Čičanovića, na Svetog Nikolu uspeva u pravoj bondovskoj akciji da napusti zgradu ambasade i dođe do aerodroma. Tamo su pokušali da ga zaustave, ali je uz pomoć diplomatije uspe da se ukrca u avion i napusti Belgiju.

Ubrzo, u februaru 1999. dok je Holbruk vodio pregovore sa Miloševićem, Vilijam Voker iscenirao je „masakr“ u Račku, iako je policija eliminisala teroriste OVK, a ne civile. Otvorena agresija NATO na Srbiju počela je bombardovanjem 24. marta 1999, a posle nedelju dana teroristička OVK napala je granični pojas između Albanije i Srbije na Prokletijama.

Budimir Gajić

 

 

 

U klasi sa Mladićem i Perišićem

Former Bosnian Serb army commander and top war crimes fugitive Ratko Mladic is seen on Mountain Vlasic in this April 1995 file photo. REUTERS/Ranko Cukovic/Files

General Jovan Milanović potiče iz topličkog kraja, tačnije iz sela Tmava pored Kuršumlije. Prvo je završio Ekonomsku školu, a onda i Vojnu akademiju, smer ABHO u klasi sa Ratkom Mladićem i Momčilom Perišićem. Predavao je na Akademiji u Sarajevu, na smeru za strance gde je između ostalih, obučavao i oficire Moamera Gadafija, uključujući i njegovog šefa Garde. Školu nacionalne odbrane je završio 1985. Nedugo posle toga radio je kao vojni ataše u Alžiru, Turnisu i Maroku. Po povratku u zemlju, postao je šef kabineta načelnika Generalštaba, Momčila Perišića. Penzionisan je 2001. godine, sa mesta zamenika ministra odbrane za međunarodnu vojnu saradnju.

 

 

Šainović spasao kuče

Zanimljiva anegdota za beg iz Brisela, vezana je za psa generala Milanovića. Naime, kada je tadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović došao u glavni grad Belgije, odbio je da vladinim avionom evakuiše srpskog oveštajca. Pravdao se da „nema ovlašćenje“ za tako nešto. Ambasador Čičanović zamolio ga je da makar ako neće da pomogne Milanoviću, u zemlju vrati njegovog psa, što je Šainović učinio.

 

 

Vrbovali ga Amerikanci

Jovana Milanovića su tokom boravka u Briselu pokušali da vrbuju Amrikanci. Tačnije jedan Srbin, američki oficir, kojem su roditelji bili rodom iz Krajine. Srpski obaveštajac lako je prozreo operaciju američkih tajnih službi. Jedan susret na prijemu na koji je otišao sa suprugom, iskoristio je da dobro upozna kako Amerikanci uz pomoć tamošnjih Srba spremaju akcije protiv Srbije.

 

 

 

Zapad napravio 5. oktobar 2000.

Jovan Milanović je tokom službovanja u Briselu od jednog obaveštajca iz zapadnih zemalja dobio desetak fascikli o ljudima za koje je rekao da će vladati Srbijom. Dok je prelistavao dokumentaciju video je da neke poznaje, dok su mu drugi bili nepoznati. E, baš te nepoznate prepoznao je posle 5. oktobra 2000. godine. Kako je rekao, reč je o političarima koji su vrbovani, a potom i potpali pod uticaj raznih stranih službi. Otkrio je da je isti scenario iz Srbije primenjen i na Rumuniju i Bugarsku.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *