Ovo je NAJOPASNIJA STANICA gradskog prevoza u Beogradu!

Stanica u Resavskoj ulici, preko puta Crkve Svetog Marka i Tašmajdana, po mišljenju mnogih Beograđana predstavlja najopasnije stajalište gradskog prevoza u Beogradu!

Već na prvi pogled jasno je i zašto, jer su putnici, kako oni koji čekaju neki od tramvaja tako i oni koji iz njih izlaze, prinuđeni da borave na ostrvcetu širokom tek nešto više od jednog metra, ili da iz vozila zakorače direktno na – ulicu.

– Živim u blizini i ovako je otkad znam za sebe. Stanica je tu decenijama i jako je nezgodna za ulazak i izlazak, sve je stisnuto, ne može lepo da se prođe, ne možete da se mimoiđete s osobom iz suprotnog smera, a prometno je, uvek ima dosta ljudi, pa vidite i sami – požalili su se Beograđani reporterima „Blica“.

Prema njihovim rečima, usko stajališno ostrvo, sa zaštitnom ogradom, banderama i kantama za smeće nedovoljno je za bezbedan i komotan prolaz i okupljanje putnika. Naročito ako se takva stanica nalazi tik do raskrsnice sa Bulevarom kralja Aleksandra, jednom od najfrekvetntnijih gradskih saobraćajnica.

– Nelogično je da se ovakva stanica nalazi u centru grada, nije samo to što je skučena, nego se i deca penju po ovim ogradama, a oni stariji sede na njima. Zamislite da padnu, odmah bi podleteli pod kola, strašno – priča nam starija sugrađanka Bojana.

Tramvaji nailaze i ređaju se jedan za drugim. Zato ne čude reči putnice koja se požalila i na problem koji ju je, kako kaže, u nekoliko navrata snašao.

– Mesto za stajalište nije dovoljno dugačko da bi dva dupla tramvaja mogla da stanu ako već pristižu u isto vreme, jedan za drugim. Ne kažem ni da bi je trebalo toliko produžiti, to bi bilo smešno, ali više puta se desilo da kad idem negde ujutru i stanica je puna, prvi tramvaj otvori vrata na stanici, a drugi nasred ulice iza njega. Prvih dana kad sam došla u Beograd to mi je jako smetalo, ali vremenom sam navikla da stojim na kraju ostrva i pratim gde će vozač otvoriti vrata – kaže Nina iz Kragujevca.

Situacija na terenu opravdala je njene reči, pa se svega par trenutaka kasnije vozač jednog gradskog tramvaja odlučio da uradi gorenavedeno, stavljajući u opasnost putnike koje bi neko vozilo moglo zakačiti ili ozbiljnije povrediti prilikom pretrčavanja kolovoza.

Nervozni putnici koji se u tim trenucima nađu na gornjoj strani ostrva moraju brzim hodom da hitaju ka onoj donjoj, pritom sudarajući se s onima koji su tek izašli iz vozila. Ako nisu potrčali u pravom trenutku, građanima koji ostaju na ivici bližoj crkvi ne preostaje ništa drugo do da čekaju na drugo vozilo. U međuvremenu moraju da se bore i sa napadima putnika koji pristižu sa pešačkog prelaza pomenutog bulevara, a kojih ni u jednom trenutku dana ne manjka.

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *