Ovo je prvi srpski tajni agent!

Afere iz istorije: MISIJA AGENTA MIHAILA GERMANA ZA KNEZA MILOŠA

Ovo je prvi srpski tajni agent!

 Zahvaćujući snalažljivom i problematnčnom diplomatskom agentu Mihailu Germanu, koga Vuk Karadžić naziva “lažom i varalicom“, knez Miloš godinama je dobijao dragocene nnformacije

Znajući da se ondašnjoj turskoj upravi bez mita ne bi mogao dodvoriti, Miloš je stalno paši darivao bogate poklone, a ni ovaj mu nije ostajao dužan. Tako je za mnoge Miloševe usluge Marašlija kasnije dao Milošu u zakup državna dobra što je srpski knez umeo da iskoristi za svoje lično bogaćenje

 Privržen Rusiji od početka delovanja, preko svog čoveka Mihaila Germana, bez znanja turskog vezira, Miloš se obratno za pomoć ruskom poslaniku u Carigradu

 

Na sva prebacivanja naroda da su nameti sadašnje njegove uprave isto toliko teški koliko i turski, Miloš se pravdao da sve to čini za dobro Srbije koja bez mita osmanlijskim velikodostojnicima ne može opstati. U stvari, od prvog susreta sa prepredenim Marašli-Ali-pašom uvideo je Miloš da se mora poslužiti svim mogućim lukavstvima u želji dobrih odnosa.

Kako sa dobijanjem fermana o povlasticama u februaru 1816. godine iz Carigrada nisu bili zadovoljeni svi srpski zahtevi, a ni Miloš nije bio još potvrđen za vrhovnog kneza, odlučio je da kod paše igra dvostruku ulogu. „Pred narodom se isticao kao njegov zaštitnik – tačno zapaža istoričar Gavrilović – pred vezirom kao njegov sluga“. Znajući da se ondašnjoj turskoj upravi bez mita ne bi mogao dodvoriti Miloš je stalno paši darivao bogate poklone, a ni ovaj mu nije ostajao dužan. Tako je za mnoge Miloševe usluge Marašlija kasnije dao Milošu u zakup državna dobra što je srpski knez umeo da iskoristi za svoje lično bogaćenje. Ali, i pored najboljih odnosa sa Marašlijom  koji ga je zvao sinom i voleo njegovo društvo, Miloš se odlučio da zaigra i na drugu kartu.

 

Privržen Rusiji od početka delovanja, preko svog čoveka Mihaila Germana, bez znanja turskog vezira, Miloš se obratno za pomoć ruskom poslaniku u Carigradu.

„Videći ovoliko uspeh u narodu, i lepo napredovanje u svačem — ističe Miloš — zaželiim to utvrditi, i put ka još boljem napretku prokročiti. Sve sam želeo kako da se do ruskog kabineta približim, i da za pomoć zamolim; da se ova narodna sloboda utvrdi. Mučeći se oko toga, namerim se na nekog Mihaila Germana, iz mesta Razloga u Bugarskoj. To je bio znatan trgovac, ali je posrnuo, i tada se nahodio u Zemunu. Ti je čovek bio vrlo čestan. a bogat znanjem i iskustvom. Ja poručujem te mi on dođe, i ja mu otkrijem što želim, pošto ga zakletvom utvrdim, da Turcima ne bi otkrio moju nameru. Sad ga upitam: kako bi se do ruskog poslanstva u Carigradu moglo doći. Ja se sada postaram za tu priliku i nađem kiridžije do Jedreneta, obučem ja mog Germana u cincarske rke, i on usedne na osamarenog konja kiridžijskog i ode. Dalje iz Jedrenata sam se ja postarao, i tako, Bogu hvala srećno do Carigrada dođe, i pismo moga želanija  preda Baronu Stragonovu, koji  s velikom ohotnošnu primi i u Petrogradu na  dvor caru pošalje. Germana pak u Bukurešt povrati, i naloži mu onde da sedi, te da dalja snošenja s konsulstvom, preko Bukurešta, voditi se mogu.

On mi potom iz Bukurešta kroz pisma obznani sve po redu kako je bilo. Kad sam to izvestije dobio, mislio sam  da sam najsrećniji čovek na svetu. Zahvaćujući snalažljivom i problematnčnom diplomatskom agentu Mihailu Germanu, koga Vuk Karadžić naziva “lažom i varalicom“, knez Miloš godinama je dobijao dragocene nnformacije.

 

Kad je Germanu kasnije uspelo da se iz Vlaške prebaci u Petrograd on razvija još veću tajnu diplomatsku aktivnost koja je donela vidne koristi srpskom narodu. Ohrabren Germanovim obećanjima, da će pamoću Rusije obezbediti slobodu srpskog naroda, a njemu izraditi stepen vrhovnog kneževskog dostojanstva, Miloš je odmah krenuo u dalje akcije: „Odmah, po tom, počnem i s Turcima o mojoj nameri poslovati. Ono što je dosad u najdubljoj tajnosti kod mene ležalo, sad ja odmah veziru javno predstavim: da ova zemlja, u ovakvoj neizvesnosti i ovakvom kolabenju, biti ne može nego da se postaramo kojim god načinom temelje joJ utvrditi.

Vezir mi na to odgovori:

 

– Ja ne znam kako i što drugo da učinim? Što god sam znao i mogao, ja sam učinio, a dalje ništa više učiniti ne mogu?

Na to ja poištem odobrenje da pošljem moju deputaciju u Carigrad. On mi na to reče: „Da pišemo i ja i ti u Carigrad, i da molimo cara da nam to odobri; pa posle možemo deputaciju poslati. I tako napišemo pismo i pošljemo carstvu, pa samo na odgovor očekujemo.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *