OVO JE SRPSKI ŠPIJUN ČIJU DOKTRINU KORISTI VLADIMIR PUTIN!

Vrhunski poznavalac mračnih tajni svetskih dvorova i neobuzdanih političara, ovaj Srbin učestvovao je u stvaranju prve ruske obaveštajne službe

Današnju stratešku saradnju Rusije i Kine mnogi u uzavreloj svetskoj areni vide kao osnovu globalne stabilnosti, ali malo ko zna da joj je temelje udario naše gore list Savo Vladislavić. Čovek od najvećeg poverenja ruskog cara Petra Velikog sklopio je pre skoro tri veka (5. aprila 1728), tada već u vreme vladavine Petra Drugog, sporazum o razgraničenju između dve sile.
Kabinet 1.701
Bio je autor „Tajnog opisa Kine po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po vojnim bazama“, a na poverljiva dokumenta o snazi i stanju kineskog carstva Savo je stavio pečat pošto je, u tajnosti, tabanao peške, prevalio hiljade kilometara na konjima i kamilama, plovio jedrenjacima, ispitivao, potkupljivao… Nije se umorio, stigao je da stvori i obaveštajnu mrežu podižući gradove, karavanske stanice, manastire, iz kojih su mu prosleđivane informacije. Osnivač carskog „crnog kabineta“ 1.701, u kojem su bili najpouzdaniji špijuni, umeo je da zakuva i kod Turaka i kod pape, prijateljevao je sa cetinjskim knezom Danilom, stvarao veze u Francuskoj, Španiji…

Kad je Vladimir Vladimirovič Putin 2012. hteo da se konsultuje o novom međudržavnom ugovoru s Kinom, akademici su mu rekli da je postojeći, Savin, istorijski verifikovan i dobar. Inovirane su nijanse, sve je ostalo zacrtano onako kako je osmislio vispreni Hercegovac. Putin je odmah proučio njegov lik i delo i priznao da je – oduševljen!

Ko je ovaj čovek, tvorac moderne evroazijske špijunske mreže od Baltika do Sredozemlja, krajnjeg zapada Evrope do srca Kineskog carstva?

Ruskom dvoru Vladislavića je preporučio nemački filozof Lajbnic, s očeve strane Lužički Srbin. Za koga je do tada špijunirao, osim za Srbe, pouzdano se ne zna, ali nije se nećkao kad je stigao poziv Petra Velikog: valjalo je zbaciti turskog sultana Mustafu Drugog. Posao je, uz obmane i druge cake, obavio za tili čas, pa je opet išao u Carigrad da pomogne grofu Tolstoju da utvrdi mir i položaj ruskog poslanstva pod Ahmetom Trećim. Usput je išpijunirao sve što je trebalo, nacrtao precizne mape granica Osmanskog carstva, posebno uz Crno more. Potom se bacio na Kinu…
Grof Raguzinski
Rođen je 1664. u okolini Foče, sa nepunih 20 godina našao se u Dubrovniku. U jezuitskim školama je stekao visoko obrazovanje, trgovački poslovi odveli su ga 1698. u Carigrad i tu je počeo da obavlja prve obaveštajne poslove. Ubrzo je, na pragu 18. veka, uz ruskog cara postao najmoćniji Srbin. Uzeo je novo prezime, Raguzinski (Dubrovčanin), na titulu grofa nije morao dugo da čeka, kao ni na čin carevog tajnog savetnika, Orden Aleksandra Nevskog… Danas kažu da je Savo, osim što je bio naš agent br. jedan, utemeljivač srpsko-ruskih duhovnih veza.

Izvor: Kurir

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *