PET VUČIĆEVIH VELIKIH POBEDA O KOJIMA SE NE PRIČA!

Od gej ministarke do tajkuna!

Od Kosova kao gotove stvari, stigli smo do toga da je broj povučenih priznanja dvocifren

Da stvar bude još drastičnija, premijerka je, pod desno orijentisanim Vučićem, osoba homoseksualne orijentacije i hrvatske nacionalnosti, što bi zvučalo kao vic, da nije realnost

Od države pred ivicom bankrota, Srbija je uspela da se izbori za epitet finansijskog lidera Zapadnog Balkana i ekonomski stabilnu državu, što sa divljenjem i nevericom priznaju i najkredibilnije međunarodne organizacije zadužene za monitoring stanja u državnim kasama. Epoha kada su ministri, marionete na kratkom kanapu, služili da potpišu odluke ambasadora i udare pečat na njihovu volju, definitivno je iza nas, a Srbija je ponovo uvažena ne samo regionalno, već i kod velikih sila, pa sastanci postaju razmena mišljenja i iskustava, umesto nametanje istih.

Od Kosova kao gotove stvari, stigli smo do toga da je broj povučenih priznanja dvocifren, što niko nije očekivao, a da svetske sile menjaju polako stav po pitanju ove terorističke kvazidržavne tvorevine, što je bilo u domenu fantaziju.

Ipak, dok su ove teme u fokusu kako javnosti, tako i same Vučićeve kampanje, utisak je da predsednik ima znatno teže izvojevane i manje očekivane pobede, o kojima se iz razumljivih ili drugih razloga ne govori.

1)      Tolerantno stanje u društvu

Godinama unazad gej parada prolazi bez incidenata i prepoznatljivih slika, razrušenog centra Beograda, tramvaja koji se guraju na žandarmeriju i krvavih glava. Da stvar bude još drastičnija, premijerka je, pod desno orijentisanim Vučićem, osoba homoseksualne orijentacije i hrvatske nacionalnosti, što bi zvučalo kao vic, da nije realnost. Posle početne pompe, ove teme, više nisu teme ili nešto čemu se pridaje naročiti značaj, od skupštinske sale, do kafanskih kuloara.

2)      Podrška protivnika

Izbalansirana politika i državotvorni pristup naišli su na odobravanje tamo gde se to najmanje moglo očekivati – kod oštrih protivnika ne samo ove vlasti, ili Vučića kao pojedinca, već njegove celokupne ideologije, rada i pristupa, kako danas, tako i u minulim vremenima. Pohvale su stizale sa najneočekivanijih mesta, pa se tako nedavno oglasio večito mrgudni Dule Vujošević sa nekoliko hvalospeva, a kritičar svakog režima – Bora Čorba, sa zadovoljstvom je nastupio na skupu u organizaciji SNS.

Iako opoziciono orijentisani i sa potpuno drugim (pred)ubeđenjima, u red onih koji su znali lepo reći o pojedinim potezima Vučića i to veoma javno i veoma glasno ubrajaju se i Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Biljana Srbljanović, Muftija Zukorlić, Predrag Azdejković…. Na kraju krajeva, liberalni Vesić suštinski vodi Beograd, a Tasovac je obavljao ulogu ministra.

3)       Objedinjavanje Srba – kultura sećanja

Oni koji zameraju Vučiću da nije dovoljno nacionalan, očigledno zaboravljaju kako su stvari izgledale pre njega. Danas se o Košarama priča veoma otvoreno, film o nekada zabranjenoj temi emituje se na javnom servisu, Oluja se obeležava dostojanstveno i na najvišem državnom nivou, a politika saradnje sa Republikom Srpskom, Srbima u Crnoj Gori i regionu uopšte nikada nije bila na višem nivou.

Retko kom politički pismenom čoveku je promaklo da su na prijemu kod Putina, ali i u više navrata kod Vučića lično bili prisutni Marko Milačić (Prava Crna Gora), predstavnici DF-a (Andrija Mandić i Milan Knežević), kao i Goran Danilović, jedan od srpskih prvaka u CG, koji su međusobno zavađeni, ali bez favorizovanja, nastupaju jedinstveno na nagovor i pod autoritetom Vučića.

4)      Debeogradizacija zemlje

Iako opozicija, iz salonskih stanova na Terazijama, sve u belim rukavicama, pokušava da kao najvažnije teme za Srbiju nametne kocku na Trgu, jarbol u Beogradu i rušenje ruiniranih straćara u Savamaloj, očigledno zaboravljaju da četiri petine birača u prestonicu dolaze jednom ili dva puta godišnje na suđenje, u bolnicu ili na ekskurziju. Još je očiglednije da Vučić to ne zaboravlja: nizom vešto planiranih investicija, uspeo je da oživi večito zamrli Banat, ali i još zamrliji deo oko Vranja, kako bi se konačno poništilo ono „što južnije, to tužnije“.

5)      Detajkunizacija zemlje

Znate li nekog SNS tajkuna? Da li ste čuli za nekog krupnog privrednika koji presudno utiče na rad Vlade ili mišljenje predsednika? Jeste li upoznati da je neki kapitalista silno privilegovan i da iz prikrajka vodi državnu politiku, drži ministre u džepu? Posle višedecenijskog javašluka gde su sve konce vukli razni Miškovići, Kostići, uz pomoć ponekog Beka ili Peconija, po prvi put imamo situaciju da država kontroliše kapital, a ne kapital državu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *