PLAČITE VI KOJI STE MU SUDILI: Svaka suza za Patrijarhom mala je i ništavna

Koliko je teška suza jednog patrijarha za svoj narod?

Piše: Nina Stojanović, Nedljnik Afera

Pre nešto manje od jednog veka, u pitomom moravičkom selu Vidovu, zagrmeo je plač jedne bebe. Ne slutiše tada ovi seljaci da će ih ta beba upisati u stranice istorije i ucrtati na mapi nebeske Srbije. Ne slutiše tada ni čestiti seljaci Zdravko i Miljana Gavrilović, da će njihov novorođeni sin Miroslav, kome udeliše ime plemenitog zahumskog keneza, svojim životom svedočiti baš stranice najvrednijeg ćiriličnog pergamenta „Miroslavljevog Jevanđelja“.

Ta beba bila je naš patrijarh Irinej Gavrilović, a njegov život bio prožet Božijom blagodatću kao i stranice Miroslavljevog Jevanđelja. Pamtićemo ga kao slabašnog starca, koji govori tiho, ali rastapa i najoštrije ledene grebene u ljudskim srcima.

Teško je zamisliti da taj starac nikada više neće koračati oslonjen na štap od Patrijaršije do Saborne Crkve, da nikada više neće obići raspeto nam Kosovo i Metohiju, utešiti decu u enklavama, da neće tugovati zajedno sa nama i deliti radost u retkim trenutcima kada se radujemo.

Svaka prolivena suza za njegovim odlaskom mala je i ništavna u odnosu na njegovu jednu suzu koju je prolio moleći Gospoda da oprosti grehove naše.

Da, plakao je. Uglavnom tiho u osami i molitvi. Plakao je i bolele su ga osude naroda njegovog.

Zbog nas nedostojnih kukavica, ogrizlih u grehu, gordosti i sopstvenoj sujeti, koji smo sebi davali za pravo da sudimo pastiru i duhovnom vođi, da odlučujemo da li je dostojan ili nije, spletkarimo i izmišljamo laži. Patrijarh je plakao. Plakao je plašeći se za duše naše, neprekidno u molitvi razgovarajući sa Gospodom.

Klečao je pognute glave pred Hristom ne išteći za sebe ništa, već radi pomilovanja naroda srpskog. Molio je i umolio da nas Gospod makar za vreme njegovog stolovanja na tronu patrijarha, sačuva ratova i novih stradanja. Umolio je Gospoda da nam sačuva svetinje u Crnoj Gori.

Jaka je bila molitva patrijarha Irineja, a teška suza prolivena za njegov narod. Taj slabašni starac bio je duhovna gromada, patrijarh mira i ljubavi.

I pognuće neke nove generacije Srba, čestite i poštene glavu pred likom, delom i veličinom njegovom, a mi nedostojni, danas i ne slutimo koliko se raduju nebesa u želji da prigrle dušu kojoj smo mi sudili.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *