POKOJNOM SINU NAPRAVILI CRKVU I VOŠTANU FIGURU!

Misterija: TRI GODINE RODITELJI MARKA STOJANOVIĆA POKUŠAVAJU DA SAZNAJU ZAŠTO NJIHOV SIN NIJE ŽIV

 

IMA LI PRAVDE, DETE SU MI OTROVALI!

 

Marko je bio mlad, zdrav i uspešan. Preminuo je u novogodišnjoj noći u 26 godini i niko ne zna zašto je nestao

Piše: Gradiša Katić

 Otac: -Ja sam odmah vikao „dete mi je otrovano!“ i danas to mislim. Mislim da mu je neko nešto sipao u piće, ali ne mogu to da dokažem. U koga sumnjamo. Ni u koga posebno, sumnjamo u celo to društvo koje je bilo sa njim

 A je l može to dete za noć da nestane! Služio je vojsku, nikada nije bio bolestan. Injekciju u životu nije primio, priča kroz suze otac, okružen Markovim slikama

 Lekar Zlatana Ranđelović i konstatovala smrt. Ona je kasnije, tokom istrage, izjavila da je zahtevala, čak insistirala da se uradi obdukcija. Rekla je da su tužilac i policija bili sat vremena u dvorištu, i da su na kraju odlučili da ne bude obdukcije. Kasnije je doktorku pozvao neko iz policijske stanice, i prema njenim rečima, naredio joj da izda potvrdu o smrti

 

Tri godine roditelj Marka Stojanovića pokušavaju, bezuspešno, da dođu do istine šta se desilo sa njihovim sinom. Ova porodica iz sela Gaj kod Kovina, živela je godinama kao u raju, pogotovo njihov sin. Obrađivali su 130 lanaca svoje zemlje i još toliko pod zakup. Imali su šest traktora, kombajn, tri džipa. Marko je uvek vozio najnoviji model, imao je puno para, oko sebe uvek puno prijatelja, rezervisan separe, devojke, pevaljke su uvek bile oko njega i pevale…

A onda je došla Nova godina 2014. Godine. Marko je čekao sa velikim društvom u diskoteci Urban u susednom mestu. Došao je kući u pet ujutru. Oko pola dva popodne majka Jelica je otišla da ga probudi:

-Mare, ajde dosta je bilo spavanja, ceo dan je prošao! Mare se nije pomerao, kad i treći put nije progovorio u domu Stojanovića se prolomio strašan vrisak majke. Dotrčao je otac Predrag i imao je šta da vidi. Mrtvog sina. Imao je 26 godina.

-A je l može to dete za noć da nestane! Služio je vojsku, nikada nije bio bolestan. Injekciju u životu nije primio, priča kroz suze otac, okružen Markovim slikama.

Došao je lekar Zlatana Ranđelović i konstatovala smrt. Ona je kasnije, tokom istrage, izjavila da je zahtevala, čak insistirala da se uradi obdukcija. Rekla je da su tužilac i policija bili sat vremena u dvorištu, i da su na kraju odlučili da ne bude obdukcije. Kasnije je doktorku pozvao neko iz policijske stanice, i prema njenim rečima, naredio joj da izda potvrdu o smrti. Ona kaže da i dan danas smatra da je trebalo dečku od 26 godina da se uradi obdukcija i utvrdi uzrok smrti.

Roditelji koji tada nisu znali ni kako se zovu kažu da ih niko nije pitao ni reči o obdukciji, a da ne bi branili da su ih pitali.

-Ja sam odmah vikao „dete mi je otrovano!“ i danas to mislim. Mislim da mu je neko nešto sipao u piće, ali ne mogu to da dokažem. U koga sumnjamo. Ni u koga posebno, sumnjamo u celo to društvo koje je bilo sa njim. Motiv. Ne znam, šta da kažem, možda ljubomora, mi smo ipak bili imućna porodica, Marko je imao puno para, dobre automobile, kupio sam mu najnoviji „mercedes“, koji i sada stoji u garaži.

Marka je kobne noći iz susednog mesta doveza njegov najbolji drug i komšija Dragan Mlinar. Prema izjavi koju je dao policiji Mlinar je rekao da ga je Marko zamolio da ga doveze do kuće jer je puno popio i zdravstveno se nije osećao dobro. Navodno, Marko je u kolima reka „Kako se loše osećam, kako mi je krenula ova godina kao da ću da umrem baš ove godine“!

Mlinar sledeći put menja izjavu u policiji i ne priča da mu je bilo loše već kaže, zamolio ga da ga poveze jer se plašio da ga ne zaustavi policija pa da ne naduva alkohol“.

Godinu dana kasnije u Kriminalističkoj policiji izjavljuje da je Marko mnogo pio zadnjih dana, i po četiri litara vina, da je bio bolestan i da mu je čak tražio da mu da nešto za smirenje.

Jedan mladić iz obezbeđenja je rekao da uopšte nije radio i da nije bio tamo na dočeku, ali su roditelji dobili fotografiju na kojoj se vidi da je on ipak bio prisutan tamo. Zašto je slagao, policija nema odgovor, a ni roditeljima nije jasno.

Policija je ispitivala te mlade ljude koji su bili na dočeku Nove godine, poslednji put sa Markom. I svima su postavili pitanje – da li ste videli da je neko sipao nešto Marku u piće? Roditelji pitaju – otkuda to pitanje, da li policija nešto zna, da li sumnja na nekog da je nešto sipao Marku.

Otac kaže da im jenačelnik policije u Kovinu Jožef Mlakov najavio novu istragu i da će sve sumnjive voditi na poligraf. Kasnije je roditeljima rekao da su svi prošli poligraf. U tužilaštvu su im međutim rekli, da poligrafa nije ni bilo.

I na kraju otac Predrag navodi još jednu misteriju koja mu neda mirno da spava:

-Javio mi se telefonom inspektor iz Kovina Milan Antonijev, rekao je da ima neke podatke ali da neće da dolazi kući kod nas, nego da se negde nađemo. Našli smo se kod manastira 4o mučenika kod Bavaništa.  On nam je tada doslovce rekao. „Znam šta se desilo sa Markom, mogu to da otkrijem. Treba samo da se sa nekim nešto dogovorim, i da se dogovorimo oko cifre koju treba da platite. Taj inspektor nam se više nikada nije javio. Zašto? Zašto nema pravde.

Stotinak metara od kuće Stojanovića na mestu gde je Marko trebalo da napravi silose zajedno sa vlasnikom diskoteke u kojoj je proveo poslednju noć, roditelji su napravili crkvu Svetog Marka, večnu kuću za sina. Crkva je impozantna, visoka 17 metara, unutra bela mermerna ploča, četiri slike koje odslikavaju Markov čitav život (na prvoj je beba, na sledećoh dečko, mladić i poslednja fotografija iz noći pre smrti), zatim freske sa likom pokojnika… Markova voštana figura u prirodnoj veličini, radili su je akademski vajari. Obučen u odelo koje je nosio poslednje noći u diskoteci. Iznad figure skupoceni luster donet iz Grčke. U jednom uglu majica koju povremeno nose Zvezdini navijači „Pravda za Marka“. Ali pravde nema, kaže na kraju Markov otac. Sve je previše tužno, da bi smo rekli kako je crkva prelepa.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *