Preminuo legendarni srpski pevač narodnih pesama!

PEVAČ narodne muzike Jordan Nikolić preminuo je u petak u Beogradu u 85. godini, a publika će ga pamtiti prvenstveno po pesmama sa Kosova i Metohije, gde je rođen. Melos zavičaja ostao je duboko urezan u njegovoj intrepretaciji, sa posebnom emocijom pevao je “Udade se Jagodo”, “Marijo, deli bela kumrijo”, “Oj, golube”, „E, dragi, dragi” (Kosovski božuri)… Rođen je u Prizrenu a na Filološkom fakultetu u Beogradu završio je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.

Na početku karijere pobedio je na takmičenju gradova Srbije pevajući napolitanske kancone, zbog čega je dobio nadimak Jordan Napolitanac. Prve pesme snimio je 1961. za Radio Prištinu, a 1968. za Radio Beograd. Nastupao je sa Velikim narodnim orkestrom pod upravom Radeta Jašarevića, a kasnije i Ljubiše Pavkovića, kao i sa Narodnim ansamblom pod vođstvom Branimira Đokića. Prvu ploču je snimio za PGP RTB i to sa grčkim pesmama, a narednu sa numerama iz Srbije i Makedonije u duetu sa Danicom Obrenić. Jordan Nikolić je kasnije pevao i snimao isključivo narodne pesme sa Kosova i Metohije prema zapisima etnomuzikologa Miodraga Vasiljevića. Mada je mogao da ostane u Radio Beogradu, Jordan je odlučio da se vrati u zavičaj. Radio je 18 godina kao muzički urednik u Radio Prištini, u čijoj je fonoteci ostalo 55 kosovskih narodnih pesama koje se snimio, a u Radio Beogradu 73 numere.

Povodom smrti Jordana Nikolića, telegram saučešća njegovoj porodici uputio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

– Jordan Nikolić je čitavog života ostao odan kosovskometohijskom melosu, kao njegov izvrsni vokalni tumač i čuvar – navodi se u telegramu. – Niz najdivnijih starosrbijanskih pesama prepoznajemo upravo po Nikolićevom moćnom izvođenju. Bio je to carski glas carskog Prizrena. Glas Jordana Nikolića bio je dostojan posrednik melodijske dubine i punoće muzičkog nasleđa srpskog Kosova i Metohije.

Od Jordana Nikolića oprostio se i dečji pesnik Mošo Odalović na “Fejsbuku” uz poruku: “Za dušu Jordanovu, koji dušu dade pesmi”. Svom prijatelju posvetio je i crtež psa, humke i crkve u daljini, objavivši pesmu “U selo kavga golema” u Jordanovom izvođenju, uz reči da je u njegovom Starom Grackom to bila najvoljenija pesma:

– Nije bilo svadbe, igranke, ispraćaja u vojsku, a da je svi, na sav glas ne zapevaju! Verujte, i mi smo je kao osnovci, znali napamet. Naknadno smo shvatili tekst, al svejedno, bila je i trajala dok nas je bilo, kao najpesma jednog, jedinog, neponovljivog i obožavanog Jordana.

Izvor: Novosti.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *