PREVARA: Za konje iz opozicije trčaće drugi magarci!

PREVARA U NAJAVI: Lažne grupe građana spremne da ruše vlast!

 

Za konje iz opozicije

trčaće drugi magarci!

 

Zapitajmo se, makar na trenutak, šta mi u toj “farma” gradaciji, na kraju ispadamo?

 

Piše: Tomo Lovreković

Princip je jednostavan: obučeni aktivisti deluju kao samoorganizovani građani, koji nemaju političku pozadinu, ali za uočeni problem krive isključivo vlast!

Iako se opozicija navodno grupiše u velike saveze, koji neodoljivo podsećaju na nekadašnji DOS, imajući u vidu da će u istoj liniji biti “kuso i repato”, a na listi jedni do drugih oni koji su se međusobno isključivali, tužili i vređali, pravi plan za smenu vlasti je potpuno drugačiji i koordinisan sa stranim ekspertima, uključujući i ljude iz zloglasnog Canvasa Srđe Popovića!

Svesni da zbog velikog broja afera, kriminalnih radnji i katastrofalnih rezultata “žute vladavine”, lideri Đilasovog saveza nemaju velike šanse da ostvare značajniji rezultat na izborima, uključujući i “približno dovoljan” kako bi se makar stvorila atmosfera protesta i nemira. Oni su shvatili da su im na tom putu potrebni instruisani podizvođači i niz prevarnih radnji, kako bi uspeli u svom naumu.

Nakon solidnog rezultata projekta u koji je uloženo više stotina hiljada evra, “žute patke”, odnosno inicijative “Ne davimo Beograd”, a čiji je koncept Srđa Popović pokušao, između ostalog, da izveze i u Moskvu (gde su tamošnji patkari doživeli fijasko), odlučeno je da se širom Srbije otvaraju slične organizacije, koji se naizgled bave lokalnom tematikom, odnosno takozvanim problemima komšiluka.

PROTEST NA LIMANU

Princip je jednostavan: obučeni aktivisti deluju kao samoorganizovani građani, koji nemaju političku pozadinu, ali za uočeni problem krive isključivo vlast! I tako građanska okupljanja postaju politički performansi, usmereni na slabljenje rejtinga naprednjaka. Jedna od prvih ovakvih akcija dogodila se u Novom Sadu, kada su se navodno zabrinuti građani Limana pobunili protiv građevinskih planova, čuvajući, kako su rekli, zelenilo od bahatih vlasti: to je, istovremeno, bio prvi protest u istoriji politike gde se neko buni protiv izgradnje vrtića i škola. Ovu akciju ne samo da je pratio veliki broj manipulacija, već su ključno učešće uzeli funkcioneri bivšeg režima. A za potrebe “zabrinutih Limanaca” angažovano je i nekoliko kol centara, sa profesionalnim operaterkama, koje su ceo dan uzbunjivale žitelje ovog kraja, servirajući im dramatične laži.

Slična udruženja, po pravilu neregistrovana, ili eventualno registrovana sa lažnom namerom, postoje u svakom većem mestu u Srbiji i deluju u delimičnoj pasivi, pojavljujući se lagano i po komandi, uz finansijsku pomoć, što javnu, što onu ispod žita, grada Šapca koji drži nekadašnja Tadićeva uzdanica – Dušan Petrović. Druga dimenzija delovanja, etablirana upravo u vreme vladavine Borisa Tadića, a verovatno po zamisli marketinških magova iz njegovog okruženja, daleko je opasnija, a ujedno predstavlja i krivično delo, što do sada nije bio naročiti problem, imajući u vidu da niko nije sankcionisan zbog takvog postupka.

Glasove koji će, nije teško uočiti, nedostajati opoziciji, pored “krunjenja” režima preko lažnih aktivista, valja kompenzovati kroz lažne manjinske stranke – propusti u zakonu, ali i nedovoljna rigoroznost biračkih komisija i drugih nadležnih tela, već su nam u prošlosti donosili bizarne primere, poput ulaska NOPO kao lažne vlaške stranke u parlament, najezde navodno ruskih partija bez ijednog Rusa, ali i veoma slikovitog primera Tomislava Bokana, koji će biti okosnica te grane delovanja za Đilasa i družinu.

Naime, Bokan je na 2012. godini zloupotrebio Romsku demokratsku stranku i njenog predsednika Belu Kurinu, inače jedinog Roma na listi i na prevaru, računajući na prirodni cenzus (niži broj potrebnih glasova za ulazak u parlament), postao deo prvo skupštine, a onda i vlasti, jer je vladajuća većina zavisila od glasova njegovih odbornika, mahom kumova i rođaka. Sličnu prevaru za kupovinu glasova osuđivani Bokan, opet po direktivi, kao i 2012. godine kada je u startu bio igrač Demokratske stranke, i opet od tuđih para, planira i za predstojeće lokalne izbore, upravo u Novom Sadu. Na žalost, nije jedini. Upućeni tvrde da sličnu ulogu treba da odigra i predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović, još jedna politička ličnost koji je poslednjih dana, sudeći po fotografijama, češće u društvu Dragana Đilasa nego svoje porodice! A upravo šabačka linija radi na pronalaženju adekvatne manjinske stranke koju bi i on zloupotrebio i pokušao da na taj način prevari građane.

Ovakvom scenariju svakako kumuje i poslovična popustljivost vlasti, koja je u stanju da zažmuri na izigravanje volje građana, kako ne bi dobila etiketu da je diktatorska, erdoganska ili represivna – ta spremnost da odstupe u situaciji kada su i pravo i pravda na njihovoj strani, videla se i kada su dozvolili Skotu da u parlament, iako je evidentno da nisu imali potrebnih 5%, ugura listu oko Boška Obradovića, o čemu je i sam Vučić nekoliko puta govorio u prethodnim godinama.

Istovremeno, zaokupljenost kosovskim problemom državnog vrha, daje prostora opoziciji da napravi podobnu medijsku atmosferu, ambijent u društvu i potrebnu logistiku, da na izborima dođu blizu pobede, uz paradoksa li, njihov ubedljiv poraz. Što bi naš narod rekao, za konje iz opozicije, trčaće neki drugi magarci. Zapitajmo se, makar na trenutak, šta mi u toj “farma” gradaciji, na kraju ispadamo?

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *