PRISLUŠKIVALI SMO CIA I MI6: ATENTAT NA PREMIJERA – DEO PLANA

Feljton

RADISAV RAJA RODIĆ OBJAVIO KNJIGU TRANSKRIPATA NATO AGENTURE U SRBIJI(4)


Politički vrh zapadnih zemalja pre ubistva premijera Đinđića znao da se u Srbiji “nešto sprema”


Zapadne zemlje su znale već početkom marta 2003. godine da se u Srbiji nešto sprema, tvrde naši izvori bliski obaveštajnim krugovima. Prema njihovim navodima, akciju „Sablja“ su isplanirali i koordinirali operativci zapadnih obaveštajnih službi u Srbiji, dok su „izvođači radova“ bile srpske snage bezbednosti.
Potvrdu operativnih saznanja, do kojih se došlo praćenjem čelnih ljudi engleske i američke obaveštajne službe na Balkanu Entonija Monktona i Dejvida Bleka, da se sprema operacija koja treba da se razračuna s političkim protivnicima u Srbiji, dobili smo i od inostranih izvora – tvrdi naš sagovornik i dodaje da im je u tome pomogla ruska služba.
Prema navodima naših izvora, srpskim službama bezbednosti već početkom marta prenete su poruke da se nešto događa. Tako su iz Brisela obavešteni da je 1. marta u glavnom štabu NATO izdata naredba da se vazdušni nadzor teritorije nad Srbijom pojača upotrebom još dva aviona tipa AVAKS, koji bi bili u stanju da prate sve elektronske komunikacije na tlu. Već 3. marta iz Makedonije je prosleđeno obaveštenje da je jedna britanska brigada iz sastava NATO kontingenta u ovoj zemlji dobila naređenje da se razmesti duž granice sa Srbijom.
Iz Budimpešte je prosleđeno da su dve eskadrile lovaca F-18 stavljene u stanje borbene gotovosti. Operativci iz Bosne su javili da je 5. marta komandant Sfora dobio upustva da se vojnici ne puštaju na odsustva i da im se ukinu čak i dnevne dozvole za udaljavanje iz baze. Dva dana kasnije Sfor dobija naredbu o podizanju borbene gotovosti na najviši nivo.


Istovremeno, u Beogradu je primećeno da se pojačava broj ljudi u diplomatskim predstavništvima u Srbiji, naročito u ambasadama Bugarske, Rumunije i Mađarske. Naše službe su izvestile politički vrh o ovoj pojavi uz zaključak da se prisustvo obaveštajaca u srpskoj prestonici pojačava i da se nešto veliko sprema.
U zapadnim medijima, u kojima su do tog trenutka dominirale teme o krizi vlasti u Srbiji, odjednom je prestalo da se piše o tome, što je protumačeno kao priprema terena.

Provera

Četiri dana pre ubistva Zorana Đinđića, Dejvid Blek, ključni čovek CIA za Balkan, zatražio je hitan sastanak sa svojim kolegom Entonijem Monktonom. Kad su se susreli, Blek je tražio od Monktona da preko Dušana Mihajlovića proveri da li je obezbeđenje oko zgrade Vlade Srbije pojačano i da li su neki specijalci raspoređeni u tom rejonu. Monkton je posle nekoliko dana kolegi poslao odrečan odgovor.

MORAJU DA NAS POŠTUJU – NISMO MI STOKA


Đinđić ne odobrava operaciju “Mač”. Nije hteo da dozvoli da se policijska akcija pretvori u obračun s političkim protivnicima

Sudeći po razgovoru koji je 9. marta 2003. godine predsednik Srpske vlade vodio sa svojim ministrom unutrašnjih poslova, a koju su snimili operativci bezbednosnih službi, Đinđić nije želeo da se obračun s organizovanim kriminalom pretvori u „lov na veštice“. Slede transkripti tog razgovora.
Rano ujutro, tog 9. marta, ministra policije Dušana Mihajlovića telefonom je pozvao Entoni Monkton, glavni čovek britanske obaveštajne službe za Srbiju. Monkton je bio kratak i zvaničan: „Tražite odobrenje od premijera Đinđića da započnemo sa operacijom ‘Mač’“!
Ministar unutrašnjih poslova ubrzo je zatražio hitan prijem kod premijera. Razgovor koji je vođen u Đinđićevom kabinetu je snimljen.
Mihajlović: Zvao me, ovaj… Entoni, znaš… Kreće operacija „Mač“, i oni traže odobrenje od tebe!


Đinđić: Kakav „Mač“. Opet nešto… da li su oni normalni! Stalno!… Dosta više… Čoveče, moram da vežbam kako bih se oslobodio štaka!
Mihajlović: Pa, … pa… Xmm… (pauza). Njihova je ideja da nas, ehm, ovaj, oslobode balasta… političkog… mislim naaa radikale, socijaliste i, ovaj… Koštunicu!
Đinđić: A kako to oni misle. To je tek tako. Pa nije ovo Južna Amerika! Neka banana država! Kao da ja to ne bih voleo! Ali kako? Oni deluju u okviru postojećih propisa! To što oni misle da urade je čisto bezakonje! Ne može to tako! Bolje je da se mi ovde pošibamo, ako treba i oči jedni drugima da povadimo, nego da se oni mešaju! Počistiti organizovani kriminal to je Ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im – ne može sa nama više tako… nismo mi stoka. Moraju da nas poštuju!
Mihajlović: Nemoj, Zorane… Treba ih saslušati, trebaće nam oni još. Mislim…šta je poenta…
Đinđić: Ej, ostavimo to za sutra… Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti narogušene žandare da hapse i ubijaju, a šta ćemo sutra. Šta će svetsko javno mnjenje reći kad sazna da se bavimo zatvaranjem političkih protivnika. Tri dana će ćutati, a četvrtog će nas odrati u medijima. Može taj njihov plan da nam se obije o glavu. Pusti to… Čućemo se sutra!


“Ne odobravam akciju po cenu ostavke”


Ministar Mihajlović ponovo je posetio predsednika Srpske vlade Zorana Đinđića 11. marta oko devet časova ujutru, u njegovom kabinetu u Nemanjinoj 11. Ovog puta razgovor je bio vrlo kratak.
Mihajlović: Kako ti je zdravlje danas?
Đinđić: Da, da… Bolje je…
Mihajlović: Ovaj, ja sam mislio… Znaš…hmm…
Đinđić: Vidi… To kako su oni zamislili neće ići. Mi smo demokratiju u Srbiju uveli 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravam akciju…
Mihajlović: Čekaj, ovaj….nemoj da si, uhmmm… na kraj srca. Mislim, može biti i neke političke koristi iz svega toga!
Đinđić: Ne, ne… Dosta je bilo. Prenesi im tačno ovako: „Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku ako se to od mene traži. Teror Žandarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika!”.
Mihajlović: Dobro, ovaj… Pusti da to odleži još neko vreme, da se… Sačekajmo, nešto će iskrsnuti u međuvremenu!
Đinđić: Ne razumeš. U vezi sa ovim ja neću promeniti mišljenje i moja odluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se na mene kao da sam sam crni đavo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi nismo Zanzibar i da ja neću dozvoliti da se o meni govori kao o čoveku koji je hapsio svoje političke protivnike.
Posle ovog susreta Mihajlović je oklevao da prenese reakciju premijera Đinđića, ali ga je kasnije tog dana telefonom pozvao američki ambasador Vilijam Montgomeri.
Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi čekamo početak akcije večeras! Moji kažu da je ostalo samo da Zoran odobri! Šta se dešava, je l’ dato odobrenje?
Mihajlović: Nije!
Montgomeri: Kako nije? Šta nije u redu? Ne razumem!
Mihajlović: Nije dato odobrenje…
Montgomeri: Kako nije dato? Samo Zoran treba da…
Mihajlović: Zoran, nije dao… uhm…
Montgomeri: Ponovite… Zoran nije dao šta?
Mihajlović: Da, ovaj… On kaže da to ne dozvoljava, i da će… uhm… ako se to od njega traži, podneti ostavku! Bio je odlučan! Ja sam pokušao da ga ubedim, ali nije vredelo.
Montgomeri: Da, razumeo sam. Okej, prijatan dan.

Tajanstveni let iz Budimpešte



Godine 2003, 11. marta u 14 časova, u prostorijama Britanske ambasade održan je sastanak kome su prisustvovali Dejvid Blek, šef američke obaveštajne službe za Balkan, i njegov kolega Entoni Monkton. Cilj ovog susreta bio je operativno sprovođenje plana „Mač”, odnosno njegove prve faze. Mesto sastanka je sugerisao lično Dejvid Blek, koji je imao poverenja u obezbeđenje Britanske ambasade.
Ipak, i pored svih mera bezbednosti, operativci bezbednosnih službi došli su do snimka razgovora dvojice obaveštajaca, doduše na krajnje neverovatan način. Naime, saznajemo od izvora bliskimh obaveštajnim krugovima, do snimka njihovog razgovora došlo se preko bosanske obaveštajne službe AID. Surenjivost i rivalitet dve najveće obaveštajne službe na svetu, CIA i MI6, dovela je do toga da snimak razgovora Bleka i Monktona završi u rukama ljudi Al Saida Nosaira, muslimanskog fanatika stacioniranog u Tuzli i više nego očigledno povezanog s islamskom terorističkom mrežom Al Kaidom. On predaje snimke operativcima bosanske službe, ne sluteći da oni istovremeno rade za još jednu službu.
Razgovor dvojice obaveštajaca bio je veoma kratak.
Monkton: Zoran nije pristao da odobri akciju?
Blek: Nažalost, nije.
Monkton: Neverovatno?! Ne mogu da verujem da ne vidi koliko je to dobro za njega. Šta se desilo sa njim?
Blek: Ne znam. Čak je rekao da je spreman da ponudi ostavku na mesto premijera i da se povuče, ako to od njega bude traženo.
Monkton: To uopšte ne liči na njega. Šta ćemo dalje?
Blek: Varijanta A otpada. Znači, prelazimo na realizaciju plana B, a odmah zatim, znači u najkraćem roku, i plana C. Jasno ti je koji su vaši zadaci?
Monkton: Naravno. Odmah krećemo.
Blek: Srećno.
Monkton: Srećno.
Odmah posle sastanka sa Monktonom, navodi naš izvor, Dejvid Blek je helikopterom prebačen u Budimpeštu.
Iz glavnog grada Mađarske vratio se istog dana, avionom, čiji let nije smeo biti zvanično zabeležen. Zajedno s njim u letelici je bilo još dvanaest muškaraca u civilu. Svi oni su direktno sa aerodroma blindiranim vozilima prebačeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu – tvrdi naš sagovornik.



KO JE MARKO IZ SURČINA?


Noć pre nego što je Đinđić ubijen, Entoni Monkton je naložio svojim saradnicima da Čedu Jovanovića hitno vrate iz Italije u Beograd

Kasno uveče 11. marta šef engleske obaveštajne službe na Balkanu, u pratnji brojnog obezbeđenja, posetio je svog poznanika i saradnika koga su Britanci vodili pod šifrom „Marko iz Surčina”, tvrdi naš izvor blizak obaveštajnim krugovima.
Prema njegovim rečima, Marko je bio uspešan biznismen koji je posedovao nekoliko firmi i bio prilično dobro upućen u politička dešavanja u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, Marko iz Surčina imao je veoma dobre veze u Demokratskoj stranci i bio izuzetno blizak sa Čedomirom Jovanovićem. Takođe, Marko iz Surčina kontrolisao je mrežu obaveštajaca i doušnika koji su se finansirali preko njegovih firmi.
Bio je u dobrim odnosima i s kriminalnim gangom iz Surčina, tvrdi naš izvor i dodaje kako poznanstva sa čelnim ljudima „surčinskog klana” datiraju još iz dečačkih dana, a kasnije su kroz zajedničke poslove samo ojačana.
Monkton se žalio svom prijatelju kako je neko otkrio njegovu komunikaciju sa saradnicima i kako mu je život ugrožen. Sve što su Monkton i Marko rekli jedan drugom, operativci službe bezbednosti su zabeležili.
Marko: Takvu akciju ne odrađuju kurve ili neki prosečni operativci. Provući se pored obezbeđenja koje vas prati i ostalih mera zaštite?! To je umetnost! Visokoobučeni profesionalci su u pitanju.
Monkton: Da, verovatno si u pravu. Ali to sada i nije bitno… Slušaj… Predstoji akcija u kojoj morate i vi da uzmete učešće.
Marko: Znam. Već su me obavestili.
Monkton: Ovde u Beogradu očekujemo neke probleme. Provinciju je mnogo lakše kontrolisati nego Beograd. Ja ću biti van grada nekoliko dana, a možda i kraće, zavisi… pa se onda vraćam. Jesi li se čuo sa Čedom? Da nije opet… znaš (smeh)?
Marko: Čuli smo se. On je u Italiji, navodno, nekim poslom… Valjda za ove… Dobar je on, samo mu treba neko da ga balansira i vodi.
Monkton: Ovde je sve mobilno. Javi mu da odmah dođe i da bude pored nas nekoliko dana. Obezbedi mu sve što treba. Trebaće nam sada.
Marko: Nema problema. Smatrajte to završenim. Još sutra ću ga dovesti ovde…
Monkton: Samo požuri, molim te.

(nastavlja se…)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *