Promene u policiji: SEČA PUKOVNIKA I GENERALA!

IZ UGLA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

Naša policija od jeseni  prelazi na jedan potpuno nov, do sada nepoznat sistem tzv. karijernog napredovanja u službi. Nema više napredovanja po godinama staža koji se često i sam preskakao tzv. burazersko, kumovskim ili bilo kakvim vezama. Uvodi se sistem  u kome će morati da dođe  do seče pukovnika i generala. Iako su podaci mutni, u našoj policiji ima preko ili oko 400 pukovnika i šest – sedam generala

 

Piše: Boža Spasić

Ovih dana našu pažnju privlače veliki svetski dogadjaji, poput  skupa G 20 koji je održan u Hamburgu i koji je okupio najmoćnije predsednike država sveta.

Policijske i obaveštajne pripreme za ovaj skup trajale su mesecima. Prema pouzdanim podacima, nemački bezbednosni aparat  BKA, BND,BFS, održali su na stotine sastanaka, pregledano je  gotovo 700 hiljada raznih  dosijea ljudi koji su po nekada samo prošli pored nekog mesta gde se zbio teroristički akt. Izbeglice koje su se raširile po Evropi, a Nemačkoj  posebno, evidentirane su i kontrolisane čak od dečijih kolevki. Nekoliko nedelja pre i  verovatno nakon ovog svetskog skupa u izolaciji , dakle na posebnim mestima, ad hok logorima, raznim policijskim hotelima, barakama,  ostrvima, našlo se  nekoliko desetina hiljada ljudi.

Nemcima je najveći problem zapravo, predstavljala masa obaveštajaca koja se nedeljama  pre skupa sjatila na njene granice u vidu turista, novinara, trgovačkih putnika. Računa se da  je bilo nekoliko hiljada  što legalnih što ilegalnih obaveštajaca na područiju cele Nemačke. Rekli bi smo Nemačka se utopila u moru mera bezbednosti. Pored svega toga, hiljada, nekada i više hiljada demonstranata za koje čak ni precizni nemački kontraobaveštajni aparat nije utvrdio kako se našao u Hamburgu i kako je dobro bio obučen za pravu  uličnu tuču, koja se danima odvijala u ovom  gradu na severu Nemačke je bio tu.

Iz tih i takvih obimnih mera obezbedjenje svetskih skupova i dogadjaja naviru i neka sećanja. Jedan od najvećih svetskih dogadjaja tog maja 1980 godine bila je sahrana Josipa Broza Tita. U obezbedjenju ovog dogadjaja bio je angažovan kompletni bezbednosni aparat Jugoslavije, što je moglo tad  činiti oko sto hiljada ljudi. U jeki ceremonije, kolona od preko pet stotina automobila naše službe nalazila su se u Drajzerovoj ulici očekujući da po završetku sahrane preuzmu ličnost koju obezbedjuju. A onda smo na naše zaprepašćenje, primetili da obezbeđenje tadašnjeg predsednika Sirije, Asada, u jednom  mercedesu  stoji u našoj koloni. Kako su pored tako jakog obezbeđenja oni uspeli da se uvuku u našu kolonu nikada nije razjašnjeno. Brzo su udaljeni iz kolone ali je to bilo pravo iskustvo da i kada preuzima najviši stepen bezbednosti, sistem je ranjiv.  Uopšteno, sistem bezbednosti bilo vojni ili policijski je ranjiv u svakakvim situacijama a da ni on sam nije svestan.

Naša policija od jeseni  prelazi na jedan potpuno nov, do sada nepoznat sistem tzv. karijernog napredovanja u službi. Iako je uredba doneta početkom godine, polovina bezbednjaka nema pojma šta će doneti taj sistem. Nema više napredovanja po godinama staža koje se često i sam preskakao tzv. burazersko, kumovskim ili bilo kakvim vezama. Uvodi se sistem  u kome će morati da dodje  do seče pukovnika i generala. Iako su podaci mutni u našoj policiji ima preko ili oko 400 pukovnika i šest – sedam generala. Praktično, policija ima više pukovnika neko vojska gde se za  formacijsko mesto pukovnika mora  da uči  godinama. Kako su u policiji odjednom svi postali pukovnici nikome nije jasno. Još manje šte će toliko generali našoj policiji. Zar je logično da  policija ima direktora, a da ispod tog direktora budu generali. Moraće ta nakaradna vojna  zvanja kojima nije mesto u policiji da se do poslednjeg pukovnika i generala izmeni, jer ne samo da nema svrhe već je bez ikakve logičke podloge.

Da li će karijerni sistem napredovanja učiniti da policija  funcioniše kao civilna služba pokazaće primena uredbe vlade. Dakle, da bi neko dobio čin moraće da polaže za taj čin, ali će morati prvo u školu opet za taj čin. Taj nesrećni čin koji se delio po principu burazera i kumova biće kriterijum što je pogrešno. Zatim, da bi neko ušao u karijeru policajca mora za redom da ima ocenu rada koja nije manja od 4 – ističe se. Pa onda svi idu na konkurs. Napraviće se prava papazjanija jer onaj što je vodnik može sada da bude pukovnik. Nas ovde brine još jedno. Neprikosnoven arbitar u  pogledu ocena podobnosti policajca sve više se nameće sektor koji se zove Unutrašnja kontrola. Njegova funkcija je da čuva čistotu policije. Samo niko ne definiše a ko će da kontroliše Unutrašnju kontrolu. Biće to vruća jesen za našu policiju bez ikakve sumnje.

Jedno je svima jasno, u borbi za činove kapetana i što manje pukovnika nikako ne sme da trpi bezbednosni sistem naše zemlje. A opet svaki viši čin donosi boljitak u svakom pogledu. Ne sumnjamo da će ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović dobro proceniti koliko mu stvarno treba generala i pukovnika a koliko stvarnih policajaca.

Pri pomisli da će i novo postavljeni direktor BIA Bratislav Gašić uskoro, sa naznakom pod hitno da transformiše gotovo umrtvljenu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu, sa zadovoljstvom očekujemo rešenja. Ali da ih ne prave stranci. Nego naši. Samo treba uraditi posao ili kako se to nekada u našoj službi govorilo  „nemojmo da krečimo, nego sagradimo novo“.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *