PRVI INTERVJU BORE ČORBE NAKON OBJAVE DA IMA RAK: Živeću i posle smrti!

PN: Genijalcima“ koji su Ribljoj Čorbi i meni objavili umrlice, poručujem da se malo strpe. Mator sam i riknuću, to je za njih dobra vest a loša je da ću živeti i posle smrti!

G: Baš tog dana kad je javljeno o  “mojoj bolesti” bio sam na koncertu Marije Šerifović u Tivoliju i sjajno se proveo. Mara je bila fantastična!

G: Neće ta mala, mala, mala grupa pedera nikada prestati da galami, pljuje i vređa, jer su samo u tome dobri. O politici pojma nemaju. I opet ću reći, čast izuzecima jer i kod njih ima nekolicina zabludelih i dobrih ljudi koji su upali u loše društvo

G: Imao sam tu čast da pre nekoliko  godina telefonom razgovaram sa budućim nobelovcem, gospodinom Peterom Handkeom. Iskreno mu čestitam na nagradi i znam da je u pravim rukama kao i da je čitav svet popizdeo što je Nobel otišao u ruke prijatelja Srba

On je legenda Beograda, Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Jedan od najvećih umetnika, muzičara, pesnika i boema ikada. Borisav Đorđević – Bora Čorba, svojim stihovima i pesmama sa Ribljom Čorbom ispisao je istoriju srpskog rokenrola i urbane književnosti.

Bora Čorba se nikada nije libio da na najdirektniji način ukaže na sve što ne valja u našem društvu. Nastup Riblje Čorbe na mitingu Srpske napredne stranke u aprilu u Beogradu bio je okidač za opoziciju i tzv. drugosrbijansku javnost da krenu sa napadima na Boru Đorđevića tvrdeći „da se prodao“ i da je „Vučićev bot“.  

Tokom proteklog vikenda gotovo svi mediji u Srbiji su preneli dramatičnu vest da je Bora teško bolestan i da mora na hitnu operaciju zbog raka prostate. Ekskluzivno za Aferu Bora Đorđević otkriva istinu o svom zdravstvenom stanju, ali govori i o drugim temama vezanim za njegov život i karijeru.

Srbija i region su se potresli vešću pre četiri dana da ste teško bolesni od karcinoma i da ste otkazali sve nastupe. Šta je prava istina?

-Riblja Čorba nije otkazala, niti će otkazati nijedan nastup. Naprotiv, 7. decembra sviramo u Minhenu a u pripremi je i velika turneja. Zakazuju se upravo i datumi za turneju po Americi. Vest o otkazivanju koncerata je zlonamerna sa tendencijom da nam obezvredi izuzetan novi album “Da tebe nije” i unese nesigirnost u ljude koji vole našu muziku i u organizatore. Takođe je zlonamerno napisano da tražimo nekakve pare. Hvala onima koji su ponudili novčanu pomoć ali novac nam nije potreban. Svi u bendu smo osigurani.

Kako se vi trenutno zdravstveno osećate?

-Nisam teško bolestan što se i videlo na više nego uspešnoj letnjoj turneji u 25 gradova a naročito na poslednja dva, 13. septembra u Ljubljani i 5. oktobra u Beču. Uostalom, baš tog dana kad je javljeno o  “mojoj bolesti” bio sam na koncertu Marije Šerifović u Tivoliju i sjajno se proveo. Mara je bila fantastična! Sviramo i pevamo bolje nego ikad. Verujem da su ovake dezinformacije pokušaj sabotaže nekih loših ljudi.

Hajdemo onda na vedrije teme. Pomenuli ste da je novi, 20. album Riblje Čorbe “Da tebe nije” izuzetan. Šta on novo donosi, ima li neke promene u zvuku?

-Mi smo jedan veoma staromodan bend koji traje već 41. godinu bez prekida i koji ne podleže trendovima pa je normalno da staromodno i zvučimo. Za taj naš staromodni zvuk potrudio se producent, Milan Popović, koji je nažalost preminuo pred kraj snimanja i koji je bio i moj kum. Kako se ipak ne može i bez modernog, za taj moderni deo zvuka pobrinuo se Voja Aralica, poznat u svetskim okvirima po muzičkim produkcijama, pogotovo u naslovnoj pesmi „Da tebe nije“ koja zaista zvuči drugačije od ostalih pesama.

Omot albuma ste posvetili supruzi Dubravki. Da li je ona vaša glavna pokretačka snaga?

-Svakako da je moja Dubravka osnovna, pokretačka snaga, što se naročito čuje u pesmama „Da tebe nije“, „Poslednja“, „Scena“, „Kraj“… Uostalom, izvadite CD i pročitajte šta piše na omotu…

Već nekoliko godina živite na relaciji Ljubljana – Beograd, da li ste se navikli na život u Sloveniji i da li sad o Slovencima imate drugačije mišljenje nego pre dvadesetak godina kada ste ih nazivali „bečkim konjušarima“?

-Slovenija mi u ovim godinama prija zbog Dubravke, mira, čistoće, svežeg vazduha… Logično je da sam zadrta Srbenda i da najviše volim svoju rodnu zemlju ali moram da priznam da mi je Slovenija produžila život. Ne želim da govorim o pesmi kojom sam uvredio Slovence, to je jedini slučaj da sam se izvinio jer nisam bio u pravu. Ne može se celom narodu stavljati etiketa.

I dalje vas deo srpske opozicije, tzv. drugosrbijanci, prozivaju što ste pevali na mitingu SNS u aprilu ove godine. Dotiču li vas te prozivke?

-Neće ta mala, mala, mala grupa pedera nikada prestati da galami, pljuje i vređa, jer su samo u tome dobri. O politici pojma nemaju. I opet ću reći, čast izuzecima jer i kod njih ima nekolicina zabludelih i dobrih ljudi koji su upali u loše društvo. „Genijalcima“ koji su Ribljoj Čorbi i meni objavili umrlice, poručujem da se malo strpe. Mator sam i riknuću, to je za njih dobra vest a loša je da ću živeti i posle smrti!

Nedavno je Sergej Trifunović, glumac i predsednik Pokreta slobodnih građana novinarku RTS Oliveru Jovićević uporedio sa prostitutkom. Da li kao društvo polako dotičemo moralno dno?

-Sergej je jedan od retkih koji je korektno prokomentarisao našu svirku na skupu za Srbiju u aprilu ove godine. Rekao je da je primetio da publika ne zna tekst. Šteta što je jedan tako odličan glumac počeo da se bavi politikom i to sa tako kompromitovanim likovima.

Takozvana građanska elita zahteva da se Peteru Handkeu oduzme Nobelova nagrada jer je podržavao Miloševića. I vas su pojedini napadali kada ste dobili Andrićevu nagradu. Zašto nekim Srbima smetaju Bora i Handke?

-Imao sam tu čast da pre nekoliko  godina telefonom razgovaram sa budućim nobelovcem, gospodinom Peterom Handkeom. Bio je na nekoj srpskoj zabavi u Parizu. Izmenjali smo tada par komplimenata. Iskreno mu čestitam na nagradi i znam da je u pravim rukama kao i da je čitav svet popizdeo što je Nobel otišao u ruke prijatelja Srba. O Andrićevoj nagradi mogu samo da kažem da mi je dodeljena od strane dokazanih veličina kao što su Matija Bećković, Emir Kusturica… A miševi nek se bune koliko hoće!

Treba li Srbija nakon svega da i dalje teži ka Evropskoj Uniji?

-O tome sam već nebrojeno puta govorio, svi već znaju moj stav. Samo ću reći da je za ulazak u EU neophodan referendum, odnosno da se srpski narod izjasni o tome.

Britanija se nacionalnim priznanjem i titulama sera odužila Rolingstonsima. Očekujete li i da Srbija nešto slično učini u vašem i slučaju Riblje Čorbe?

-Tu mogu samo da kažem da su Stonsi još stariji od nas, sedamdeset i kusur godina imaju po članu benda. Eto šta znači zdrava hrana i umeren život! (smeh).

Da se ponovo rodite i da možete da birate životni put, da li biste izabrali isti ovaj kojim i dalje idete?

-Za početak odgovora na ovo vaše pitanje citirao bih pesmu “Kraj” sa našeg novog albuma koja upravo govori o takvoj jednoj temi:

Nešto sam razmišljao nedavno
kraj mi se bliži brzo i neslavno
život mi je proglašen
nekad za uspešan,

nekad za promašen.

Suviše dugo sam patio
i praznu slamu mlatio
ti si mi šansu pružila
i život mi produžila.

Sada je srećom
potpuno ispunjen
nekad je bio
potrošen i izgubljen

Ni trepnuo nisam
već račune svodim
želeo bih stvarno
opet da se rodim
prebrzo dolazi kraj.

Ne bih menjao skoro ništa, čak ni greške. Samo bih ranije sreo Dubravku.

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *