Raspetljaćemo KOSOVSKI ČVOR kada rešimo ovih PET problema!

Brutalne akcije kosovske policije, jednostrane odluke, neispunjeni uslovi iz Briselskog sporazuma, nemoć EU da pritisne Prištinu: kada ovi problemi budu rešeni – imaćemo i rešenje za Kosovo.

Ovog proleća, kao retko kada u istoriji Srbije, čini se da postoji politička volja da se najdugovečnija i najdublja boljka našeg društva – konačno izleči. Kosovsko pitanje u 2018. godini na ovaj ili onaj način dobiće svoje rešenje. Međutim, izazovi na ovom putu su brojni, saglasni su analitičari sa kojima je „Blic“ razgovarao o kosovskom „konačnom rešenju“.

Za Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, postoje makar dva faktora koji predstavljaju konstantnu glavobolju za Prištinu, Beograd i Evropu:

– Pre svega je to nespremnost političara da ozbiljnije uđu u proces rešavanja kosovskog pitanja. Obe strane su svesne da se do dogovora dolazi samo obostranim ustupcima, na koje nisu spremne: ona u Prištini nezavisnost uzima kao gotovo stanje, naša u Beogradu Kosovo smatra delom teritorije. I jedni i drugi moraju da naprave ustupke – kaže Popov.

Konstanta je i radikalizovana javnost, koja obema stranama nameće pritisak, preti nemirima i destabilizacijom.

– U Srbiji je to pre svega oličeno u crkvi i u pojedinim desničarskim krugovima – naglašava on. Sve ostale prepreke – brutalno hapšenje Đurića, zastoj u formiranju ZSO, zapaljiva retorika – instrumentalizuju se svakodnevno.

Nesagledavanje realnosti na terenu ključni je problem, smatra Dragan Đukanović, potpredsednika Centra za spoljnu politiku.

– Neuvažavanje suštinske realnosti kod javnog mnjenja i očekivanje da će se na globalnom planu nešto suštinski promeniti: to su najveće prepreke za rešavanje kosovskog pitanja u Srbiji. Posebno je problematično to što se ne uvažava demografski faktor na Kosovu: trendovi koji pokazuju rast albanskog i opadanje srpskog stanovništva ne smeju se ignorisati – ističe Đukanović.

Analitičari su, takođe, saglasni da Evropska unija nema dovoljno jak autoritet da finalizuje pregovore.

– Nema ni dovoljno autoriteta da implementira ono što je već ispregovarano. Mislim da bi EU morala da intenzivira svoje diplomatske aktivnosti i napor da se sve ovo reši. Pre svega, treba nam više sastanaka najviših predstavnika vlasti u Beogradu i Prištini – kaže Đukanović.

Aleksandar Popov, takođe, ne vidi baš veliki uticaj Unije na pregovore.

– Nisu postavili formiranje Zajednice srpskih opština kao uslov za viznu liberalizaciju građanima Kosova. Svojom pasivnošću doprineli su da u Beograd i Prištinu uđe nervoza – objašnjava Popov.

1. Hapšenje Đurića i Srba povratnika

Brutalno hapšenje jednog od glavnih srpskih pregovarača u Briselu i nasilje nad civilima u Mitrovačkom dvoru ozbiljno su unazadili pregovore. Ovo, inače, nije prva nasilna akcija Prištine koja urušava međusobno poverenje: gotovo svako hapšenje po „poternicama za ratne zločine“ kojem su bili izloženi povratnici na Kosovo pokazalo se kao ćorak. To što su ljudi kasnije puštani iz pritvora ne menja sliku o pritiscima na Srbe.

2. Pasivnost EU zbog koje se Priština osilila

Kada medijator u pregovorima nema snage da obe strane priveže za pregovarački sto i natera ih da poštuju ispregovarano – njegova uloga gubi smisao. Ovo je morala biti suština ulaska Evropske unije u dijalog. Kako se i zbog čega izgubila, pitanje je na koje nema jednostavnog odgovora, ali fakat je da EU mora povratiti snagu. Mehanizmi za to postoje, da li ima volje? Priština uveliko profitira na ovoj neodlučnosti.

3. ZSO: Neispunjavanje dogovorenog

Srbija je, slažu se svi analitičari konsultovani prethodnih dana, svoje obaveze iz Briselskog sporazuma revnosno ispunjavala. Telekomunikacije (pozivni broj), automobilske registracije, administrativni prelazi, pitanje imovine: Beograd je konstruktivno prilazio svakom od ovih problema. Priština, s druge strane, već pet godina koči formiranje Zajednice srpskih opština, bez čega nema napretka u pregovorima.

4. Strah političara

Ako se srpska politička scena i može nazvati jednoličnom (zbog ogromne snage vladajuće partije), kosovska je i previše haotična. I opozicija (najviše ekstremno Samoopredeljenje) i pojedini delovi vladajuće koalicije jedva čekaju neki „nepatriotski čin“ pregovarača kako bi izazvali trvenje za osvajanje političke moći i fotelja. Aktuelni sukob Haradinaja i Tačija to najbolje ilustruje.

5. Podeljena javnost

Pojedinim krugovima u albanskom i srpskom društvu rešavanje kosovskog pitanja nikako ne ide u korist. Nacionalistička retorika na kojoj oni opstaju pokazala se isplativom i ne žele da je se odreknu, a svaki korak u pravcu rešavanja sukoba vezuje im ruke još jače.

UBISTVO IVANOVIĆA

Ovim ključnim razlozima svakako bi trebalo dodati i ubistvo Olivera Ivanovića. Osim što je izazvalo (privremeni) prekid pregovora, brutalna likvidacija unela je nesigurnost i strepnju među Srbe sa severa Kosova, ali i iznova postavila pitanje: koliko je Priština (ne)sposobna?

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *