RUDAN: „Niko nije objasnio srpskim dečacima da će im šipkom razvaliti glavu, ako prošetaju do Rive u dresu svoje ekipe“!

Vedrana Rudan se u novoj kolumni osvrnula na skandal u Splitu, gde su huligani napali vaterpoliste Crvene zvezde. Hrvatska spisateljica i kolumnistkinja, poznata po beskompromisnom stavu, oštro je komentarisala incident u Splitu, ali i opšte stanje u Hrvatskoj.

Naslov kolumne, koju prenosimo u celosti, je „Republika Štakorija“.

– Za mene je Split, otkako sam prvi put u njega kročila, najlepši grad na svetu. Nije da nisam putovala, videla sam ja mnoge svetske gradove, pa ipak… Nima meni Splita do Splita.

Kamene uske uličice, miris mora i ribe, Riva, ručak u „Hvaranina“, tržnica, ribarnica…Grad u kome su živeli Smoje, Senjanović, i meni najdraži od njih Predrag Lucić, bio je i ostaće moja velika ljubav.

I ne, ni ovaj najnoviji napad divljaka koje ja ne želim zvati „Splićanima“ neće u meni ubiti ono što osećam prema gradu koji volim. Pa ipak, kako je moguće, kako je moguće da se u Splitu koji je u međuvremenu postao grad iz snova za milione svetskih putnika dogodi ovakav zločin?

Nekoliko dečaka iz Srbije došlo je u moj grad da igra vaterpolo utakmicu. Nisu shvatili, niko im nije objasnio, da ne smeju da prošetaju do Rive u dresu svoje ekipe jer bi neko zbog toga mogao šipkom da razvali glavu.

Dečacima iz Srbije to možemo “oprostiti” jer su mladi, šta oni znaju? Bih li ja, ovako stara, da mi je to netko rekao, mogla u to da poverujem?

Bih. I rekla bih toj deci, još u Beogradu, ne odlazite, ako odete možete ostati bez glave. I da, moramo bit fer prema građanima i građankama Splita. Ovo je moglo da se dogodi u bilo kom hrvatskom gradu.

Trenutna hrvatska vlast nam poručuje, u mržnji je spas.

Pogledajmo što se dešava u Saboru. Naš premijer pripadnike jedne od parlamentarnih stranaka naziva „miševima“, član iste stranke njega naziva „štakorom“. Premijer se na to podrugljivo smeši jer zna da mu, ovako bahatom, ovako pokvarenom, ovako ciničnom i beskrajno nekompetentnom, nitko ne može ništa.

Možemo li, hoćemo li zaboraviti scenu kad je naš premijer, okružen zaštitarima, nasrnuo na člana Sabora u nameri da ga prebije?

On i jedan od najvećih hrvatskih kriminalaca, da ne prljam ekran imenom gospodina gradonačelnika, dogovorili su se. Premijer će gradonačelnika razbojnika čuvati od zatvora, “štakor” hrvatsko pravosuđe drži u džepu svog skupog odela, gradonačelnik će da mu uzvrati uslugu kradući od stranaka i strančica štakorčiće koji će premijeru i njegovoj stranci omogućiti da oglodaju Hrvatsku do kosti.

Nikad Hrvatskom nije vladala ovako gadna ekipa. Neka nas bude i strah i sram. Možda ipak, neka nas bude strah. Mi koji smo potomci onih koji su stolećima živeli na ovim prostorima ne možemo učiniti ništa, a većina od nas nije kriva ni za što.

Oni imaju pravosuđe, vojsku, policiju, medije. Oni nam na sve moguće načine prodaju tezu kako su nam jedini pravi neprijatelji „četnici“. I onda kad „četnici“ imaju dvadesetak godina, i onda kad igraju vaterpolo i onda kad otvorena srca, zaljubljeni u sport, dolaze u najlepši hrvatski grad.

Kad se dogodi tragedija, kad neki od „huligana“ popuši priču zato jer je neobrazovan, glup ili samo zao, uz to siguran da mu zločin neće doći na naplatu, onda se i štakori i štakorka krenu glasno zgražati nad počinjenim zločinom.

Kao da su zločinci oni koji u rukama drže čeličnu šipku, a ne gospođa koja na Pantovčaku razgledava periku ili Štakor koji se ovih dana upustio u rešavanje izbora u Venecueli. On i Venecuela?! Američka, gadna, muva podrepuša nešto misli o svetskoj politici. Misli? Čime?

Zato, ne osuđujmo momke koji su krenuli da pobiju „četnike“. Nemaju oni ništa s tim. Slušaju glas svojih i naših gospodara.

Izvor: Republika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *