RUSKI EKSPERT: Rešenje nije u podeli Kosova!

Dolazeći po treći put u Srbiju, ruski ekspert Fonda narodne diplomatije iz Moskve Stanislav Bišok, u organizaciji Instituta za evropske studije, priredio je Novosađanima u Matici srpskoj, a dan docnije i u Beogradu, izuzetno kvalitetna predavanja o nastanku nacija na postsovjetskom prostoru.

Specijalno, za „Novosti“, gost iz Rusije osvrnuo se na Kosovo i Metohiju, priznavši da je u tom pogledu – promenio mišljenje.

– Smatrao sam, donedavno, da je podela Kosova i Metohije najbolje rešenje, ali sam u međuvremenu shvatio da takva odluka ne bi bila prihvatljiva za obe strane, prvenstveno za Srbe jer oni ne žive samo na severu KiM, koji se naslanja na centralnu Srbiju, već i u delovima gde su Albanci u većini – kaže Bišok.

Gost iz Moskve ističe da je „svakom ko želi da vidi stvarnost“ jasno da je Kosmet u srpskoj svesti, da je kulturno, etnički i u svakom pogledu deo Srbije, ali da njegov povratak u granice, pod potpuni suverenitet srpske države, u ovom trenutku nije realno očekivati. Kada bi se to, čak i dogodilo, Bišok smatra da bi teško funkcionisalo, jer većinu poslanika u takvom kosovskom parlamentu, činili bi albanski poslanici.

– Imajući sve ovo u vidu, ne vidim u skorije vreme rešenje kosovsko-metohijskog pitanja baš kao što u skorije vreme ne vidim ni rešenje izraelsko-palestinskog sukoba – bio je kategoričan Bišok i preporučio Srbima da se „naoružaju“ upornošću i strpljenjem.

Nije, veli, nezanimljiv ni podatak da Srbi na KiM imaju veći natalitet od sunarodnika u centralnoj Srbiji, a da pokazatelji upućuju na trend sve masovnijeg iseljavanja Albanaca sa Kosmeta u zapadne zemlje.

Upitan – može li Rusija zaista presudno da pomogne Srbiji u vezi sa kosovskim pitanjem, Bišok odgovara potvrdno.

– Svakako da može, pre svega zato što Rusiji ne pada na pamet da prizna nezavisnost KiM. Za Rusiju, samu po sebi, KiM možda ne bi bilo važno principijelno pitanje, da ne postoji savezništvo sa Srbijom. Sve dok Srbija insistira na Kosovu i Metohiji, Rusija će je u tome podržavati – naglašava Bišok.

Gost iz Moskve dodaje da se paralela između Krima i Kosmeta ne može povući, jer postoji bitna razlika – Kosmet je centralni deo srpskog nacionalnog srpskog bića, a Krim za Ukrajinu to nije. Bišok, međutim, ima i svoj specifičan pogled na mogućnost formiranja tzv. pravoslavnog bloka, koja se pominje u poslednje vreme.

– Iskreno govoreći, imam velike sumnje u mogućnosti oblikovanja pravoslavnog bloka. Jer, kada pogledamo u kakvom su odnosima Srbija i Bugarska, ili Rusija i Rumunija, to mi izgleda poprilično nerealno – sumnjičav je Bišok.

Po njemu, EU se neće uskoro rasturiti, ali da bi opstala, ona mora da se menja u pravcu veće raznolikosti i odustajanjem od određenih zajedničkih politika. Svaka država-članica, smatra on, treba da bude suverena u odlučivanju u migracionoj i unutrašnjoj politici. Države unutar EU morale bi da imaju pravo odlučivanja o spoljnim ekonomskim vezama sa drugima.

Izvor: Novosti.rs

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *