Socijalna i asocijalna mreža

“Svetska globalna mreža“, u narodu i narodima poznatija i prepoznatljiva pod univerzalnim prefiksom –WWW- svojim žilavim lijanama i lepljivo-želatinastim pipcima obuhvatila je i dotakla čovečanstvo. Ostavila trag. Nesumnjivo je. U formi Interneta pojavila se gotovo neočekivano i naišla na odobravanje, pa i na zabavu miliona, sa malim “z”, naravno, digresije radi. Primena je najčešće poslovna, ali ne i jedina takva.

Zabeleženi su slučajevi “bakutanera” blogerki, koje su svojih “pet, deset, pa i petnaest minuta slave” doživeli u poznim i najpoznijim godinama zahvaljujući ovoj rasprostranjenoj informaciono-komunikaciono-tehnološkoj pojavi. 

Socijalne mreže poput “Fejs-a”, “Spejs-a”, “Tviter-a” Instagram-a, i drugih, posebna su priča koja je vrlo aktuelna, a tek će u godinama i dekadama koje dolaze, biti. Skromna pretpostavka potpisnika ovih redova je da će pomenute mreže u jednom momentu, u najskorijoj budućnosti, biti dominantni medijski magnat, komercijalna potpora i međuljudsko-komunikaciona spona. Svojevrsna karika koja će biti toliko jaka i neuništiva da je ni jedna toplota -pa ni usijana lava tek probuđenog vulkana- neće moći izvitoperiti, otopiti, umanjiti njenu moć, značaj i uticaj. I postojanje u trenutku koji traje.

Svestan ili nesvestan pratilac - pa možemo reći i „problem“-  idejnih tvoraca ovakvih vidova ljudskih umrežavanja i komuniciranja je nešto sasvim suprotno od, verujem, početne i osnovne namere i cilja, a vidno je i osetno – otuđenost - koja bukti u plamenu svoje osame. Živimo u vremenu kada su se i porodice i članovi familija otuđili jedni od drugih, uvučeni u grčevitu borbu sa surovom i sirovom svakodnevnicom, kada ljudi i žene -kao i sve ostale moguće kombinacije- sve manje živo i uživo „opšte“, opušteno se prepuštajući svojevrsnoj „modernoj“ letargiji i socijalnoj nezainteresovanosti, pa i emocionalnoj zapuštenosti. I naravno, „zaljubljenosti“, „privrženosti” i „zakucanosti“ za monitor, desktop, ikonice računara koje hipnotički blinkaju, dial-up vezu ili ADSL/flat paket. I nekada nepravedno dekadentno tretirana životinja –miš- vaskrsla je u ikonu novog doba. Najlepšu i najsvetliju. Sve u paketu sa samoćom koja postaje najbolji drug i najdraža ljuba, pa i ljubavnica. Ta pojava -čast izuzecima- nije karakteristična za određeno životno doba, godište, mesto rođenja i prebivališta, društvo, veru i pol. Ona je krajnje i apsouluno univerzalna i sveprisutna, sveprimetna i sveopominjuća. Za one koji je primećuju, detektuju i imaju snage da je postave na svoje mesto, umire je, primire, ili je barem prilagode svojim potrebama.

Ukoliko primetite da na svakih sat vremena, pola sata – i što je najkritičnije i u praksi najrasprostranjenije- na svakih pet do deset minuta gledate to magično polje „nepročitana poruka“, priželjkujući da umesto nule bude baš jedinica, dvojka ili trojka sa tendencijom na više pa sve do beskonačno, onda ste, apsolutno je sigurno i dijagnostički precizno – mrežom opečeni, reš pečeni i upecani!

Milan B. Popović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *