Šta ako Tramp ne pobedi?

Kolumna: O P T U Ž U J E M

Piše: Miroslav Parović

Narodni slobodarski pokret

Na koji način ćemo da objasni srpskoj javnosti da sporazum iz Vašingtona više ne važi i da smo sada opet neprijatelji sa Amerikancima? Ili će pak ukoliko Bajden pobedi aktuelno rukovodstvo srpskog naroda kleknuti pred njime i narodski rečeno „skinuti gaće“

Srbija uz Mađarsku predstavlja jedinu državu u Evropi u kojoj su glavni nosioci vlasti otvoreno podržali Donalda Trampa u trci za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ako se ovome doda i to da su Milorad  Dodik i Željka Cvijanović učinili isto, dolazimo u situaciju da je čitavo političko vođstvo Srba kao naroda stalo otvorenmo na stranu jednog kandidata. Posebno problematično je to što je Vučićev potpis u Vašingtonu ušao u zvaničnu agendu predsedničke kampanje. 

A u Srbiji nije dat nikakav prostor da mi koji se tome protivimo, građanima objasnimo u čemu je problem pa je u očima međunarodne zajednice ispalo kako je čitava srpska javnost za taj dokument. Sa druge strane kod kosmetskih Albanaca imate situaciju da je sporazum iz Vašingtona dočekan na nož i da je dobio tek tesnu većinu što znači da se u slučaju poraza Donalda Trampa vrlo lako može oboriti. Rečju, kosmetski Albanci su u praksi pokazali šta je značaj političkog pluralizma i na koji način se kada imate živ politički sistem lakše možete prilagođavati promenama u inače vrlo turbulentnom vremenu.

Dakle, postavlja se pitanje šta će raditi aktuelno vođstvo Srbije i Republike Srpske ukoliko Donald Tramp ne bude pobedio na izborima!? Na koji način ćemo da objasni srpskoj javnosti da sporazum iz Vašingtona više ne važi i da smo sada opet neprijatelji sa Amerikancima? Ili će pak ukoliko Bajden pobedi aktuelno rukovodstvo srpskog naroda kleknuti pred njime i narodski rečeno „skinuti gaće“ i dati i crno ispod nokata samo da bi sačuvali vlast?

Po svemu deluje mi da će u slučaju Trampovog poraza Vučić zaista postati najjeftiniji politički lider u Evropi i da će biti spreman bukvalno na sve i tu dolazimo do ključnog problema u aktuelnom istorijskom trenutku. Lična i politička sudbina Vučića postaje sudbina čitavog naroda i države jer ne postoje institucije niti politički sistem dovoljno jak da brzo odvoji te dve stvari.

Setimo se sudbine Slobodana Miloševića koji je u jednom momentu bio u bezizlaznoj situaciji, a onda je izlaz pokušao da traži u konfliktu sa bukvalno čitavim svetom u nadi da će iz takve pozicije uspeti da ispregovara nekakav manevarski prostor za sebe lično.

Svi znamo da Milošević nije uspeo da se spasi, a ujedno su država i narod stradali do te mere da su razne ekonomske ubice poput Mlađana Dinkića u jednom momentu zaličili na spasioce, što govori o dramatičnosti stanja u društvu pre dvadeset godina. Mi se nalazimo u predvorju takvog raspleta političke situacije u zemlji i zbog toga ne treba da čudi to što savetnica predsednika Srbije, Suzana Vasiljević govori o tome da se sprema međunarodno uplitanje u naše unutrašnja pitanja. Nažalost, ali u atmosferi koja je stvorena vrlo je moguće da se opet nekakvi Dinkići narodu predstave kao spasioci što opet ide na dušu aktuelnom režimu.  Morao je da zna da onoga momenta kada se odlučio na razbijanje političke scene i na svođenja, svih koji se ne slažu sa vlastima, na nivo „tajkuna, krimanalaca i izdajnika“ upravo pomogao tajkunima, kriminalcima i izdajnicima da se zamešaju u običan pošten svet.

Smatram da ukoliko Donald Tramp bude izgubio na izborima u SAD da to treba da bude znak Aleksandru Vučiću da treba da odstupi sa vlasti. Ukoliko se to ne desi plašim se da nas ubrzo čeka period ozbiljnih društvenih tenzija u kojima ne bih isključio ni najgore scenarije poput političkih ubistava, a to ne nešto što svako ko voli Srbiju ne bi poželeo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *