ŠTA BIA MOŽE DA URADI NA KOSOVU?

IZ UGLA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

BIA I KOSOVO

 

Piše: Boža Spasić

Pitanje Kosova i Metohije naznačeno kao majka svih pitanja za rešavanje naših, ne samo političkih, nego i državnih stvari, nažalost predviđanja su se ostvarila. U tom pogledu BIA, vojne obaveštajne agencije i druge službe koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, imaju verovatno premalo kapaciteta a previše potreba

 

Sa aspekta službi bezbednosti, teško da možemo navesti neku godinu unazad, koja je tako bezbednosno komplikovana! Puna obaveštajnih i drugih materijala i koja je počela tako žestoko, a da se kako se u obaveštajnoj zajednici kaže, „stvari još ni ne naziru“.

Sa ovakvim događajima, ne samo na unutrašnjem planu nego i u okruženju, pa čak i sa svetskim problemima koji tangiraju Srbiju, naša bezbednosna zajednica teško da može da prati politički tok zbivanja.

Iako je početkom godine od strane predsednika Aleksandra Vučića, pitanje Kosova i Metohije naznačeno kao majka svih pitanja za rešavanje naših, ne samo političkih, nego i državnih stvari, nažalost predviđanja su se ostvarila. U tom pogledu BIA, vojne obaveštajne agencije i druge službe koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, imaju verovatno premalo kapaciteta a previše potreba.

Jedna država opredeljuje veličinu svog obaveštajnog aparata obimom poslova koje služba bezbednosti treba da obavi. Nema mnogo mogućnosti da se obaveštajni aparat pa i kontraobaveštajna služba “ad hok” povećavaju obimom posla jer za tako specifične vrste poslova treba obučavati operativni sastav najmanje pet kvalitetnih godina. Smatra se da nakon tri godine provedene u takozvanom živom operativnom radu, operativac BIA ili bilo koje bezbednosne zajednice može dobro delovati. Ali uz njegovo delovanje neophodne su još dve godine da stekne mogućnost kandidovanja za neko od koordinirajućih mesta gde bi mogao davati instrukcije širem obaveštajnom aparatu.

Naša država nakon svih raspada SDB od 1992, kada su jednim značajnim delom obaveštajnog aparata upravljali agenti CIA u Beogradu, preko tadašnjeg načelnika resora SDB Jovice Stanišića, do totalnog masakra službe od 2000 godine, pa sve do perioda kada Vladu formira Aleksandar Vučić izgubila je mnogo godina ne samo na kvalitetu nego se postavlja pitanje u kakvoj je ona funkciji uopšte bila.

Da se vratimo na početak ove godine, koji je izazov za bezbednosne službe mnogo većeg kapaciteta i uticaja u društvu.

Nije samo Kosovo i Metohija tema kojima se bavi naša obaveštajna zajednica. Obaveštajno okruženje oko Srbije je kao bušna kofa iz koje svakodnevno cure obaveštajni i kontraobaveštajni problemi. Taman kada naša javnost misli da je bar primiren uvek nemirni problem Kosova i Metohije, Bakir Izetbegovioć otvara pandorinu kutiju odnosa Bosne i Srbije koji ne opterećuju samo granični problemi već i  tzv. puzeća inflitracija, džihadista celog sveta u srcu Bosne koji deluju kao suvi barut kome se čak ni umereni muslimani Bosne ne mogu suprostaviti.

Ambiciozni i alavi Bakir Izetbegović koji gubi sve bitke unutar svog pašaluka jedino može da opstaje i opstaje suprostavljanjem Srbiji, traženjem njenih teritorija čak i paklenim planom o tome kako reka Drina ne pripada Srbiji nego muslimanima Bosne.

Naše analitičke služebe pomno prate alavog Bakira Izetbegovića. Tako je pre neki dan u Ahmićima, gde se nalazi vojna industrija bivše Jugoslavije koju sada u celosti kontrolišu muslimani, izjavio kako namenska, dakle vojna industrija, proizvodi i radi za izvoz a i za nedaj Bože“.

U toj zavrzlami misli koje kod Bakira Izetbegovića niko ne može da pohvata, jasno je da se Izetbegović hvali da oni, muslimani imaju oružija i za rat.

Izetbegović naravno maše praznom puškom, ali naša služba pa i evropske obaveštajne službe ne mogu ignorisati džihadiste i pripadnike ISIL države koji se na apokrifan način uvek nađu u zabitima Bosne koje nikome nisu dostupne. Nemačka obaveštajna služba BND, koja je  potcenjivala islamistički problem na Balkanu, sada kada  joj ti islamisti iz Bosne sede po Kelnu i Berlinu nije više indiferentna.

Problem Izetbegoviću prave i Hrvati i oni su u ovom momentu mnogo značajnija opasnost po ionako uzdrmanu i klimavu vlast Izetbegovića. Hrvati traže svoja prava u Bosni i Hercegovini, ili da budemo obaveštajno otvoreni Hrvati ionako već vladaju Hercegovinom ali nemaju pojma kako da to legalizuju.

To su sve obaveštajne poslastice za naš bezbednosni aparat. Nema boljeg posla za obaveštajnu službu ako se dvoje svađaju i sukobvljavaju a treći psžljivo prati. Bila bi katastrofa za našu obaveštajnu službu da izgubi tok i nit sukoba Hrvata i muslimana Alije Izetbegovića u Bosni jer je to pravi rasadnik  obaveštajnog rata koji tinja na Balkanu.

Sa aspekta bezbednosti našu javnost su ovih dana  zasmejavali izveštaji kako Hrvatska kupuje neke krševe od aviona od Izraela. Niko nema pojma zapravo za šta misle Hrvati da upotrebe avione koji su namenski pravljeni za vojsku Izraela sa posebnim vremenskim i drugim elementima, (uglavnom pustinja) koji su neprimenjivi za podneblja Hrvatske.

Kada govorimo o unutrašnjoj problematici, naše službe neopravdano ignorišu ludačke ideje i poruke koje šalje iz Raške Sulejman Ugljanin. Verovatno naše obaveštajne službe imaju razloga za ovakav ignorantski odnos prema podstrekaču narušavanja ustavnog poretka misleći pri tome da zapravo iz usta Ugljanina govori neko mnogo značajniji i trenutno nedostupniji našim službama. Inače, ima registrovano da  Sulejman Ugljanin gotovo svake  sedmice ide na brifing u Sarajevo kod njegovog idejnog oca Bakira Izetbegovića.

Iako je našim službama poznato gotovo sve o Ramušu Haradinaju, možda eto nismo znali da je običan pijanac. No, notorna je činjenica da se u jednom intervju, za jednu  televiziju u Beogradu, upravo poneo onako kako je naša SDB stvorila profil šiptarskih terorista još osamdesetih godina.

Kukavica, samo u čoporu hrabar, kada ga pitate ze njegovo neprijateljsko delovanje, kune se svim i svačim da on to nije uradio, rekao bi čovek zašto ganjamo takvog čoveka. A onda kada je u čoporu pretvara se u zver koja ne samo što ubija nego i čini zločine koje teško da još od Jasenovca neko može da ponovi.

Ovo je zapravo poenta cele priče. Ukoliko obaveštajna zajednica nema pravu procenu problema i pojava već ode u sasvim drugi pravac, ona ne samo da dovodi u zabludu državno rukovodstvo koje kreira deo politike na osnovu njenih informacija već i samu sebe dovodi u nemoguću poziciju.

Ovih meseci zapravo primećujemo da je u zemlji broj lobista za ulazak Srbije u NATO rapidno porastao. Oni koji se se do juče zaklinjali da je ulazak Srbije u NATO perpetum mobile sada poput običnih kukavica zaklinju se da je NATO jedini spas za Srbiju. Čega su se to naši vajni analitičari naprasno uplašili pa krenuli da agituju za NATO, najbolje govori primer jednog mladog profesora koji to obrazlaže, eto oni su svetski policajci, najači su pa najbolje da im se pridružimo. Da bi to još vajni profesor koji priprema buduće bezbednjake ove zemlje obrazložio veli „eto vidite Rusi nisu napali amerikance, kada su udarili sa par raketa na Siriju“.

Nažalost, u zemlji smo imali i imamo jednu ženu koja javno lobira za NATO, pa je to čak čini i interesantnom  jer ona već godinama verovatno za par hiljada dolara donacije, pokušava da dokaže nešto što je nedokazivo. Dakle, Srbija je neutralna zemlja i neće ući ni u kakve vojne saveze. Bar tako piše u ustavu ove zemlje. Jedinio mladim profesorima bezbednosti, analitičarima, koji su se preko noći uplašili te velike mašinerije NATO, to još uvek nije jasno.Ili je nešto treće u pitanju.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *