Šta će biti sa Šešeljevih 200.000 dolara na računima u Americi i Australiji?

Lider radikala Vojislav Šešelj odslužio je desetogodišnju kaznu zatvora na koju je zbog zločina u Hrtkovcima pravosnažno osuđen prošle srede u Hagu. Time su se, pravno gledano, stekli uslovi da mu budu odmrznuta dva računa u SAD-u i Australiji, na kojima ima ušteđevinu od oko 200.000 dolara.

Kako nam je i sam Šešelj potvrdio, u čuvenoj „Siti banci“ u Njujorku ima oko 70.000 dolara, dok je u jednoj banci u Australiji položio ušteđevinu od 117.000 australijskih dolara. Taj novac, rekao je on, stekao je prodajom knjiga, koje su u zemlji bile zabranjene, i to pre više od tri decenije.

Ta sredstva predsedniku SRS-a blokirana su kada je protiv njega u Haškom tribunalu podignuta optužnica.

Šešelj za „Blic“ kaže da očekuje da će mu taj novac uskoro biti odmrznut.

– Kada će se to dogoditi ne znam. Ne žuri mi se. Ne znam ni kakva je procedura. Kada dođe vreme i ako bude bilo potrebe, tražiću da budu odblokirana – navodi on.

Lider radikala dodaje da još ne zna šta će uraditi sa tim novcem.

– Ostavio sam ga kao porodičnu rezervu. Kada mi ta sredstva budu dostupna, odlučiću šta ću sa njima dalje – navodi Šešelj.

Predsednik SRS je pre nekoliko dana pravosnažno osuđen u Hagu na desetogodišnju zatvorsku kaznu i to zbog podstrekivanja na zločine protiv čovečnosti u Hrtkovcima 1992. godine (progone, deportacije i prisilno premaštanje Hrvata). Budući da je kaznu odslužio, njegova ušteđevina u Americi i Australiji bi trebalo da bude odblokirana.

Ipak, pitanje je da li će se to dogoditi. Mada se protiv njega više ne vode nikakvi postupci, on se i dalje nalazi na crnoj listi SAD. To se može videti i na sajtu Ministarstva finansija, odnosno Kancelarije za nadzor nad stranim sredstvima (OFAC), koja od 2001. godine objavljuje listu osoba i organizacija „pod posebnom prismotrom kojima je blokirana imovina u Americi“.

Koliko je teško „sići“ sa ove liste, pokazuje i slučaj Slobodana Miloševića, koji se i dalje na njoj nalazi, mada je prošlo 12 godina od njegove smrti. Isti je slučaj sa Goranom Hadžićem, bivšim predsednikom Republike Srpske Krajine, koji je preminuo u julu 2016. godine.

Advokat Branislav Tapušković, koji je bio prijatelj suda u predmetu protiv Miloševića u Hagu, smatra da više nema razloga da Šešelju bude nedostupna njegova imovina u inostranstvu.

– On je izdržao kaznu i pravno nema osnova da njegov novac bude blokiran u bankama – kaže Tapušković za „Blic“.

Imovina i novac brojnih haških optuženika bili su blokirani i u Srbiji i u inostranstvu, mada su njihovi advokati govorili da oni nemaju nikave račune van Srbije. To i dalje tvrdi Toma Fila, koji je svojvremeno branio i Miloševića i Hadžića.

– Ni Slobodan Milošević ni Mira Marković nisu imali račune u stranim bankama, a bilo je zvanično saopšteno da su u blokadi. Šešelju bi posle svega trebalo da bude odmrznuta imovina, ali to nema veze sa pravom, nego sa politikom – navodi Fila za „Blic“.

U vreme dok su bili u bekstvu Evropska unija blokirala je račune i Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Svetozar Vujačić, koji je bio advokat bivšeg predsednika Republike Srpske, svojevremeno je izjavio da Karadžić nije imao nikakve račune.

– Zar mislite da bi radio kao nadrilekar da je imao bilo kakve račune. On nema imovinu u Srbiji, a u Republici Srpskoj se uglavnom sve vodi na njegovu suprugu Ljiljanu i decu Sonju i Sašu. A to je tamo pod ingerencijom visokog predstavnika – kazao je ranije Vujačić.

Miloš Šaljić, koji je zastupao suprugu i sina Ratka Mladić, priznao je da bivši general ima samo jedan račun i to kada je njegova porodica 2010. godine tražila da se on proglasi mrtvim. Na taj račun navodno je uplaćivana njegova penzija i u tom trenutku na njemu je bilo oko 3,5 miliona dinara.

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *