ŠTA JE U HAGU OTKRILA ŽENA KOJA JE RADILA SA ARKANOM?

Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu u aprilu 2003. svedočila je Brankica (identitet joj je otkriven nakon suđenja), lična sekretarica Željka Ražnatovića Arkana i Srpske dobrovoljačke garde. Kao zaštićeni svedok, pod oznakom B-129, govorila je o tome šta je sve videla i čula tokom ratnih godina, u prvoj polovini devedesetih godina.

U fragmentima svedočenja koje prenosimo ona otkriva Arkanove veze sa Državnom bezbednošću, moćnim biznismenima, političarima…

Posle svedočenja, Brankica je zbog ugrožene bezbednosti morala da promeni identitet i odseli se s porodicom u Englesku, gde i danas živi.

KO PIJE, DOBIJE STO BATINA PO DUPETU

Za Arkanove „Tigrove“ karakteristični su bili stroga disciplina i grubo kažnjavanje ukoliko bi prekršili pravila ponašanja. Najstroža kazna bila je primenjivana na one koji piju.

TUŽILAC NAJS: Pomenuli ste nam disciplinu. Kakve sankcije su obično izricane za kršenje tog kodeksa ponašanja? Na primer, ako je neki pripadnik „Tigrova“ uhvaćen da pije.

B-129: Kazna za piće je bila najstroža, kazna je bila 100 batina po zadnjici, s tim što svi u kampu u Erdutu gledaju to, čak i oni koji se slučajno tu zateknu ili su samo u poseti, čak sam i ja dva puta bila prisutna.

NAJVEĆI SPONZORI GARDE DI STEFANO I BRAĆA KARIĆ

Arkanova sekretarica otkrila je i ko je najviše finansirao Ražnatovićeve borce.

TUŽILAC NAJS: Strana 10, paragraf 52, novac i podrška Srpskoj dobrovoljačkoj gardi. Da li je garda u početku ili u nekom trenutku imala neke sponzore koji su joj obezbeđivali novac i opremu?

B-129: Postojali su ljudi koji bi dobrovoljno davali novac i stvari. Kad kažem stvari, mislim na hranu, odeću, higijenske stvari i druge potrepštine za Srpsku dobrovoljačku gardu.

TUŽILAC NAJS: Ko je najviše doprinosio, prema vašim saznanjima?

B-129: Najveći sponzori su bili Đovani di Stefano, zatim braća Karić…

ARKAN POLUDEO, BADŽA SVE PARE OD ŠVERCA HTEO ZA SEBE

Ražnatovićeva sekretarica govorila je i o odnosu njenog šefa i prvog čoveka srpske policije Radovana Stojičića Badže. Badža je inače ubijen 1997. godine u centru Beograda.

TUŽILAC NAJS: Da li ste ikada videli Radovana Stojičića zvanog Badža?

B-129: Ne.

TUŽILAC NAJS: Da li ste nešto saznali o njegovom odnosu sa Arkanom i kako se razvijao taj odnos?

B-129: Znam da su u toku operacije u Istočnoj Slavoniji 1991. godine bili jako bliski, čak ima jedna slika gde su njih dvojica zajedno u Erdutu, u kampu u Erdutu, da bi u toku 1993, znači krajem 1993. godine i početkom 1994, Badža, mislim na Stojičića, preuzeo kamp Srpske dobrovoljačke garde u Erdutu i Arkan je zbog toga bio jako ljut.

TUŽILAC NAJS: Arkan nije bio zadovoljan time što je Badža preuzeo kamp. Šta je Arkan mislio o svom doprinosu tom kampu i kakav je on to kamp bio stvorio?

B-129: Prvi kamp SDG je bio jedan od najmodernijih kampova u bivšoj Jugoslaviji, zato što je, ovaj, napravljen za… Arkan ga je napravio za trening specijalne jedinice u kome je postojao gumeni grad. Ljudi koji se razumeju u vojna pitanja znaće o čemu govorim, šta znači gumeni grad za jedan, ovaj, centar za obuku.

TUŽILAC NAJS: Da li su drugi Arkanovi poslovi, uključujući i krijumčarenje, imali veze sa promenom do koje je došlo u odnosu između njega i Badže?

B-129: Da. To je i u nekoliko navrata pred nama u štabu rekao, da je šverc najviše uticao na njihov odnos jer, kako je on kazao, mislim na Arkana, Badža želi da zadrži sve za sebe.

KERTES PROPUŠTAO KAMIONE SA CIGARETAMA I ALKOHOLOM

U spisima sa svedočenja pominje se i ime Mihalja Kertesa, dugogodišnjeg šefa Savezne uprave carina SRJ.

TUŽILAC NAJS: Govorili ste nam o rendžerskim kapama koje su „Tigrovi“ nosili u Velikoj Kladuši, pa ću da se osvrnem na jednu drugu temu. Mihalj Kertes, kakvo je on učešće imao u poslovima sa Arkanom za koje ste vi znali?

B-129: Ovako, Mihalj Kertes se uvek zvao kada bi kamion iz Bugarske ili Makedonije imao problema na granici. U kamionu su bile cigarete ili piće, mislim na alkohol. Nakon toga bi jedan gospodin, Dejan Lekić iz „Tranšpeda“, to je državna firma za transport, zvao mene i poručio: „Reci Željku da zove Kertesa.“ Dejan Lekić bi mi uvek dao i broj kamiona i ime vozača koji vozi. Nakon toga bih ja to prenela Komandantu i uvek bi, znači u toku dana bi taj kamion bio pušten preko granice. Zatim bi taj kamion od granice išao pravo u Erdut i on bi bio kao, kažem bio kao, zato što nije bio ocarinjen uopšte u Vukovaru. Znači oni bi samo stavili pečat kako je ta roba ušla u Istočnu Slavoniju. Deo robe bi bio zadržan u fri-šopu na pumpi u Erdutu, a veći deo robe bi bio opet vraćen u Srbiju i prodavan ljudima koji su dolazili kod nas u štab, znači koji su znali da mi to imamo. I, znači, te cigare i taj viski bi iz Erduta dolazili našim kombijem koji bi svakog dana išao na liniji Beograd-Erdut i Erdut-Beograd.

TUŽILAC NAJS: Ta trgovina alkoholom i cigaretama, to je zapravo bio Arkanov biznis, zar ne?

B-129: Da.

ŽELJKO PRE RATA RADIO ZA DRŽAVNU BEZBEDNOST

Ovim svedočenjem sekretarica je potvrdila da je Ražnatović pre rata radio za Državnu bezbednost.

TUŽILAC NAJS: Za koga je Arkan radio pre rata?

B-129: Pre rata je radio za Državnu bezbednost tadašnje Jugoslavije, odnosno SFRJ.

TUŽILAC NAJS: Da li ste to čuli od njega ili od nekog drugog?

B-129: Od njega lično nikad nisam, već od osobe pod imenom Kale, koja je radila u agenciji za obezbeđenje „Delije“. Kale je često pričao o tome kako su njih dvojica zajedno radila i to se moglo primetiti takođe iz poštovanja koje je pokojni Komandant imao prema Kaletu.

IZ DB STIZALI PAKETI SA PO TRI-ČETIRI MILIONA MARAKA

Sekretarica je otkrila i šta se dešavalo sa milionima koji su pristizali u kamp u Erdutu.

TUŽILAC NAJS: U redu. Da vidimo šta je bilo sa gotovinom. Da li su „Tigrovi“ dobijali, primali neku gotovinu? I ako jesu, odakle je stizala i ko je donosio?

B-129: Mislite na sponzore ili na Državnu bezbednost?

TUŽILAC NAJS: Ne, na Državnu bezbednost, to je paragraf 54.

B-129: U toku operacije „Banjaluka“ novac je stizao u štab iz Državne bezbednosti u Beogradu. Postojala su dva načina, ili bi neko od oficira garde išao po njega u Kneza Miloša ili bi Milanko donosio novac u naš štab.

TUŽILAC NAJS: U koliko navrata ste videli da je donošena gotovina? O kojim sumama je bila reč?

B-129: U toku te operacije desetak puta je bio isporučen novac i tu je bilo između tri i četiri miliona maraka, zato što smo ja i još nekoliko njih brojali taj novac. Stavljali bismo ga u koverte i pakovali za vojnike u Erdutu. Ostatak novca bi Arkan stavio u sef koji je imao u kancelariji. To je bio, znači, nov novac, samo što je izašao iz štamparije.

TUŽILAC NAJS: Da li ste ikada videli kako lično Arkan stiže sa gotovinom?

B-129: Da. Ponekad je i on sam išao po novac.

TUŽILAC NAJS: Da li vam je on nešto govorio o poreklu tog novca?

B-129: Samo bi mi rekao da je doneo novac iz DB.

Izvor: Republika.rs

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *