Раз­ре­ше­ња не­ких од нај­бо­љих љу­ди, за­по­шља­ва­ња „пре­ко ве­зе”,не­ја­сни кри­те­ри­ју­ми за до­де­ле ста­но­ва, не­пра­вед­не раз­ли­ке у пла­та­ма, само су неки од про­бле­ма при­пад­ни­ка МУП-аДок ра­ту­је против ма­фи­је, по­ли­ци­ја се бо­ри и за бо­ље ста­ње у сво­јим ре­до­ви­ма (Фото МУП)

У   го­ди­ни пан­де­ми­је ви­ру­са ко­ро­на уз здрав­стве­не рад­ни­ке и вој­ску и по­ли­цај­ци су под­не­ли нај­ве­ћи те­рет. Осим сва­ко­днев­них по­сло­ва у бор­би про­тив кри­ми­на­ла, то­ком 2020. би­ли су ан­га­жо­ва­ни на над­зи­ра­њу ме­ра за су­зби­ја­ње ви­ру­са, као и на одр­жа­ва­њу јав­ног ре­да и ми­ра то­ком про­те­ста по­чет­ком ју­ла ши­ром Ср­би­је. Ве­ли­ки број по­ли­ца­ја­ца је у на­па­ду ху­ли­га­на по­вре­ђен на овим про­те­сти­ма. 

Ра­де­ћи сво­је ре­дов­не за­дат­ке, по­ли­цај­ци „но­се гла­ву у тор­би” спа­са­ва­ју­ћи ту­ђе жи­во­те и због то­га од др­жа­ве за­слу­жу­ју мно­го ви­ше, сма­тра­ју са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке”, пред­сед­ни­ци по­ли­циј­ских син­ди­ка­та.   

Вељ­ко Ми­ја­и­ло­вић, пред­сед­ник По­ли­циј­ског син­ди­ка­та Ср­би­је (ПСС), ис­ти­че да но­ви ме­наџ­мент МУП-а (ко­ји укљу­чу­је ми­ни­стра, ње­гов ка­би­нет и нај­у­же са­рад­ни­ке) са­да мо­ра да „ис­пра­вља кри­ву Дри­ну” оних гре­ша­ка ко­је је на­пра­ви­ло прет­ход­но ру­ко­вод­ство. 

„Нај­ја­кут­ни­је је то што су нај­бо­љи по­ли­циј­ски опе­ра­тив­ци ко­ји су ре­ша­ва­ли нај­те­жа кри­вич­на де­ла и бо­ри­ли се свим си­ла­ма про­тив кри­ми­на­ла, пре­ба­че­ни у ва­тро­га­сно-спа­си­лач­ке је­ди­ни­це”, ка­же Ми­ја­и­ло­вић.

Он до­да­је да по­ли­ци­јом мо­ра­ју да ру­ко­во­де про­фе­си­о­нал­ци, а не љу­ди ко­ји су на­пре­до­ва­ли пре­ко ра­зних ве­за. 

„Све ка­дро­ве, њих око 250, ко­ји су по­ста­вље­ни за вре­ме прет­ход­ног ме­наџ­мен­та и на­пре­до­ва­ли ’бр­зи­ном све­тло­сти’ тре­ба про­ве­ри­ти јер они пра­ве про­блем у си­сте­му”, за­кљу­чу­је Вељ­ко Ми­ја­и­ло­вић.

Ла­зар Ра­ни­то­вић, пред­сед­ник Син­ди­ка­та срп­ске по­ли­ци­је (ССП), на­во­ди да је про­бле­ма­тич­но и то што су ве­ли­ке раз­ли­ке у пла­та­ма из­ме­ђу оних ко­ји се­де у то­плим кан­це­ла­ри­ја­ма (ста­ре­ши­не) и по­ли­ца­ја­ца ко­ји су на те­ре­ну, а сав те­рет опе­ра­тив­ног и сва­ког дру­гог по­сла ле­жи упра­во на по­ли­цај­ци­ма на ули­ци. 

„Днев­ни­ца за рад на те­ре­ну од 150 ди­на­ра је ми­зер­на. Ка­ри­јер­ни раз­вој у МУП-у пун је мањ­ка­во­сти уз не­ло­гич­но оце­њи­ва­ње за­по­сле­них и уз мо­гућ­ност ве­ли­ких зло­у­по­тре­ба”, об­ја­шња­ва Ра­ни­то­вић.

Пред­сед­ник ССП-а ка­же да је про­блем и бла­га ка­зне­на по­ли­ти­ка за на­па­да­че на по­ли­цај­це.

„Фло­ску­ла ’на­пад на по­ли­цај­ца је на­пад на др­жа­ву’ по­ста­ла је из­ли­шна. На­па­дач бу­де на сло­бо­ди пре не­го што по­ли­ца­јац за­вр­ши пи­са­ни из­ве­штај по­во­дом на­па­да на ње­га. Др­жа­ва је за­ко­ном да­ла од­ре­ђе­на овла­шће­ња по­ли­цај­цу и ка­да их слу­жбе­ник ис­прав­но упо­тре­би он бу­де при­ват­но ту­жен од осо­бе над ко­јом је упо­тре­био сред­ство при­ну­де.

Др­жа­ва та­да не ста­је иза по­ли­цај­ца, већ га пре­пу­шта то­ме да се сам бра­ни на су­ду”, ис­ти­че наш са­го­вор­ник. 

Ра­ни­то­вић до­да­је и да је по­се­бан ко­лек­тив­ни уго­вор за по­ли­циј­ске слу­жбе­ни­ке – оча­јан. Ста­но­ви за слу­жбе без­бед­но­сти се де­ле без ја­сних кри­те­ри­ју­ма, на­по­ми­ње он.

„Тре­ба про­ме­ни­ти и пра­вил­ник о со­ли­дар­ној по­мо­ћи, а За­кон о по­ли­ци­ји мо­ра да пре­тр­пи озбиљ­не из­ме­не. По­ли­ца­јац за­слу­жу­је по­себ­но пла­ће­ну су­бо­ту и не­де­љу. При­пад­ни­ци МУП-а због по­сла че­сто ни­су са сво­јим по­ро­ди­ца­ма у вре­ме не­дељ­ног руч­ка. По­се­бан ко­лек­тив­ни уго­вор мо­ра ја­сно да про­пи­ше ви­си­ну днев­ни­це, ви­си­ну вред­но­сти по­клон па­ке­ти­ћа. Ипак, без об­зи­ра на усло­ве у ко­ји­ма ра­де, по­ли­цај­ци увек да­ју свој мак­си­мум и про­фе­си­о­нал­но оба­вља­ју по­сао. Ка­да ка­жем по­ли­ца­јац, ми­слим и на ва­тро­га­сце и на све оне ко­ји се бри­ну о без­бед­но­сти гра­ђа­на”, за­кљу­чу­је Ла­зар Ра­ни­то­вић.

Ми­ја­и­ло­вић ка­же да је ва­жно да се ре­ше и про­бле­ми у ве­зи са по­ли­циј­ским уни­фор­ма­ма и ста­ни­ца­ма. 

„Је­дан део по­ли­ци­је има по­ха­ба­не уни­фор­ме. Зи­ма је, хлад­но је вре­ме, не сме­мо до­зво­ли­ти да по­ли­цај­ци но­се по­це­па­не уни­фор­ме. Та­ко­ђе, по­је­ди­не ис­по­ста­ве ни­су нај­а­де­кват­ни­је уре­ђе­не и ни­су оспо­со­бље­не за рад. Са­мо на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да има не­ко­ли­ко та­квих по­ли­циј­ских ста­ни­ца. Има­мо слу­чај да у јед­ној ис­по­ста­ви ра­ди 70 љу­ди, а уку­пан про­стор је око 30 ква­дра­та. То су не­при­хва­тљи­ви усло­ви. Тре­ба на­пра­ви­ти до­бар ам­би­јент за све при­пад­ни­ке МУП-а. Не тра­жи­мо ’Ха­јат усло­ве’, већ не­што при­стој­но да би­смо и у том сег­мен­ту вра­ти­ли свој углед у дру­штву и нор­мал­но оба­вља­ли по­сао”, ка­же Ми­ја­и­ло­вић. 

Пилитика.рс