Strategija demontiranja Srbije

IZ UGLA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

Strategija demontiranja Srbije

Piše: Boža Spasić

 

Možda je vreme da se uzme tajm aut u vezi Kosova i Metohije. Polako, niko nigde ne žuri. Dobro reče Haradinaj pre neki dan, Srbima se ne žuri da priznaju našu državu pa se i nama ne žuri da formiramo ZSO. Zna mafijaš da u prljavom biznisu, kojim se bavi, valja sačekati priliku. Ja bih mu dao priliku – da sačekamo malo

 

 

Svakako da je majka svih, kako spoljnih tako i unutrašanjih, problema ove zemlje Kosovo i Metohija! Ali  za ozbiljnu analizu je brzina i žurba kojom spoljni činioci traže da probleme reši samo Srbija.

Predsednik Aleksandar Vučić je preuzeo u pogledu Kosova i Metohije gotovo sve što mu je bilo na raspolaganju. Neviđena aktivnost još iz vremena Tita, učešće na međunarodnim skupovima, gde je tema Kosova i Metohije nezaobilazna.

I dok naš predsednik sve čini, drugi igrači u ovom svetskom konglomeratu državnih odnosa, tajnih poslova, krvavih obaveštajnih igara ne čine gotovo ništa.

Mafijaši sa Kosova i Metohije, koje Amerikanci drže na nekoj samo njima znanoj imaginarnoj vlasti, u stvari sili, već godinama se prave blesavi. Ne samo na upozorenja Srbije i njenog predsednika već sve češće i nekih razumnih ljudi (ako ih ima) u EU.

Srbija će ovoga puta morati da istraje. Teza koja provejava u javnosti, da ćemo imati problema sa putem u EU ukoliko ne rešimo problem Kosova i Metohije je suluda ideja skovana negde u kuhinjama obaveštajnih službi zapada. Pa zar zbog puta u EU, Srbija treba da se rešava svoje terotorije, privremeno okupiranog dela zemlje.

Ta teza koja se kuva u Vašingtonu, dosoljava u Briselu, ovde u Beogradu se već uveliko bagateliše. Srbija nikako ne pristaje da rešava pitanje svoje privremeno okupirane terotorije i talački odnos stotinu hiljada svojih državljana zbog par kredita koje će dobiti ulaskom u EU.

Pristalicama ove teze kao da nije jasno upozorenje bezbednosnih struktura da svaki euro koji se dobije od Brisela nije džaba. Na svaki dodeljeni euro, Nemačka, Francuska i ostale kolovođe EU uzimaju mnogo veću kamatu.

Srbija je izgubila i gubi tonu dragocenog vremena na  isprazne i glupave priče, u smislu da vi ste na dobrom putu ali Kosovo i Metohija. I tu prestaju sve priče o dobrom putu, ispravnim reformama, porastu BDP… Sve se svodi na – priznajte te mafijaše, ili šta su već i sve će biti normalno.

Običan obaveštajac koji ume da proceni situaciju u delovanju stranih službi, koje su ovde uspostavile tzv. obaveštajni kišobran, je jasno da je priča o sređivanju stvari sa Kosovom i Metohijom isprazna priča. U planovima obaveštajnih zajednica na Zapadu je ulog Srbije mnogo veći od potpisivanju ničega, koje oni nazivaju pravno obavezjući sporazum.

Sve da Srbija, dok pišemo ovaj tekst, dakle Aleksandar Vučić pozove  ratnog zločinca Hašima Tačija na glavni  trg u Beogradu da potpišu taj sporazum, tek bi nastupili problemi za Srbiju.

Naše obaveštajne službe su redovno pratile te tzv. puzajuće uslove, koji su upereni ka Beogradu još od 2.000. godine. Podsećanja radi bilo je reči predajte Miloševića i idete u EU. Kad je nesrećnik umro, onda su se nakačili na Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Samo da se oni isporuče u Hag vama je već obezbeđeno mesto na parkingu glavnog sedišta EU u Briselu. Kada su i ovi nesrećnici, sa stotinama drugih kao kolateralna šteta,  isporučeni Hagu, zapravo je završena prva faza tzv  prevara iz Brisela.

Prešlo se na fazu američko, nemačko, francusko, o Englezima da i ne govorimo, mrcvarenja Srbije.Nije to nikakva igra štapom i kanapom. To je dobro smišljen plan  od strane najeminentnijih stratega CIA, MI 6, BND, II Biroa Francuske i još po nekih službi. Dakle, plan je potpuno demontiranje Srbije pritiscima koji imaju karakter ucene, zastrašivanjem naroda, ozbiljnim preprekama ka ekonomskom oporavku zemlje, ubacivanjem tzv pete kolone, koja je u potpunosti obučena da kod naroda stvara više faza tzv. nezadovoljstva prema  sopstvenoj državi.

Svi opisi ovih operacija se mogu naći u najozbiljnijim udžbenicima kojima se obučavaju vrsni agenti u SAD i velikim obaveštajnim sistemima EU.

Tako u jednoj od stavki za obuku tih subverzivnih elemenata stoji uputstvo da kada se u okolini ili u ulicama gde se nalaze sedišta vlade i ministarstva Srbije dogodi saobraćajni udes, treba odmah prići i pred masom koja gleda posledice saobraćajne nesreće, uzvikivate „evo bahati državni činovnici razbijaju državna kola“. Apsolutno nije bitno što u sudaru učestvuju  sasvim privatna kola i obični građani a ne državni činovnici.

Ima i drugih metoda koji su do tančina razrađeni da se unutar zemlje razara vlast koja se zbilja angažuje da uredi ovu našu zemlju. Tako međunarodne kvazi organizacije redovno ocenjuju loše stanje u medijima, iako su najnapadnutiji u tim medijima upravo državna vlast i sistem.

No da se vratimo na onaj trg u Beogradu gde bi  predsednik Vučić po zapadnim stratezima trebalo da  potpiše istorijski pravno obavezujući dokument. U strategiji demontiranje Srbije već postoji novi potez. Napad na dobre ne samo političke nego i ekonomske veze  sa moćnim Rusijom i Kinom. Zar  stvarno neko u ovoj zemlji misli da su stratezi obaveštajnih službi SAD i EU zaboravili da je Aleksandar Vućić veoma politički blizak,  ne samo sa ruskim nego, i sa kineskim predsednikom. U toj fazi, demontiranja Srbije, bez ikakvog srama učestvuje i  britanska predsednica vlade Tereza Mej, koja na marginama pa i u centru nedavnog sastanka u Sofiji uzvikuje „treba izbaciti Ruse sa Balkana“. Rusi im sada smetaju jer imaju oružije kojim mogu da potope London u roku od pola sata. Ali će im Kinezi uskoro ozbiljno smetati jer se posle ekomomskog približavanja Kine očekuje i njihov veći politički uticaj na Balkanu. A za ekonomskim  uticajem vrlo brzo pristižu avioni, tenkovi i vojne baze. To znaju Amerikanci jer na delu okupirane teritorije, na zemljištu koje pripada srpskim i šiptarskim seljacima imaju jednu od najmoćnijih vojnih baza.

Bilo kako bilo nakon demontiranja Srbije, od nje ne bi ostalo ništa. Ostao bi po neki lobista, a sve ih je više u zemlji, koji ne sagledavaju posledice svog delovanja. A i kako bi kada idu po svoje mišljenje u strane ambasade a tamo se dobijaju i ozbiljne novčane donacije.

Naše obaveštajne službe raspolažu  značajnim podatkom da niti jedan ambasador SAD ili velikog sistema EU nije mogao doći na mesto u Beogradu, a da nije prošao obaveštajni kurs. Dakle nezapamćena navala  agenture na Srbiju i Beograd.

Dok strani agenti diplomate ili bilo ko, šetaju Beogradom i špartaju Srbijom, kupujući simpatije jer su u svakoj selendri Srbije napravili park i klacakalice za decu, dotle naša diplomatija se sprema za ozbiljne reforme. Prema dobro obaveštenim krigovima, uskoro bi trebalo poslati 30 novih ambasadora Srbije u svet. Početnike u diplomatskoj službi, koje ova zemlja  kao da šalje ajkulama u čeljusti koje će ih počistiti još na putu ka zemlji koja je dala agreman.Tako se to ne radi, ali je iz onog strateškog plana, kako demontirati Srbiju to idealan potez.

Slično je i sa drugim državnim službama. Možda je vreme da se uzme tajm aut u vezi Kosova i Metohije. Polako niko nigde ne žuri. Pogledajmo Kipar, kad tad vratićemo problem u Ujedinjene nacije. Nije ovde u pitanju strategija. Dobro reče Ramuš Haradinaj pre neki dan, Srbima se ne žuri da priznaju našu državu pa se i nama ne žuri da formiramo ZSO. Zna mafijaš da u prljavom biznisu kojim se bavi, valja sačekati priliku. Ja bih mu dao priliku – da sačekamo malo. Država, narod, nacija su se umorili od priče o Kosovu i Metohiji. Sačekajmo stvari će se srediti kad tad. Imamo mi i drugih poslova sem puta u EU. Narod bi da i tu vidi pomaka. Mislim da smo se razumeli. Takva odluka Srbije se ne podrazumeva u planu koji se zove “Kako demontirati Srbiju”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *