U lažnu vijagru stavljaju otrov za pacove!

INTERVJU  

MR  PAVLE ZELIĆ, AGENCIJA ZA LEKOVE: UMIREMO I OD FALŠ LEKOVA KOJI SE KUPUJU PREKO INTERNETA

 

 

U lažnu vijagru stavljaju otrov za pacove!

 

 

Konkretno kod  vijagre se javljaju i ozbiljni kardiovaskularni poremećaji. Za neke  druge lekove, antibiotike i lekove za rak, je veliki problem i sam izostanak dejstva jer time umesto da leče daju bolesti šansu da se razvije

Razgovarao:

Srećko Milovanović

 

Ovo je postala najbrže rastuća i potencijalno najprofitabilnija krimnalna aktivnost na svetu, sa godišnjim obrtom od 75 pa do čak 200 milijardi dolara, a veoma malim rizicima za međunarodne kriminalne grupe koje se bavi time

 

Preko 50% lekova koji se prodaju preko Interneta su lažni, a studija Legitscripta iz Amerike je pokazala da čak 97%, čak i u zemljama gde je to dozvoljeno posluju ilegalno

Dobro smo upoznati sa iskustvima kolega iz sveta, Evrope pa čak i regiona, jer se medicinski proizvodi na bazi kanabisa koriste u Hrvatskoj i Makedoniji. Određene koristi koje kanabis ima u dokazane i postoje registrovani lekovi koji zadovoljavaju najviše svetske standarde koje i mi primenjujemo u kontroli i proceni lekova

Praktično sve grupe lekova se falsifikuju od antibiotika, ali ono što posebno zabrinjava je skorašnji trend da se sada kriminalci okreću onima koji se koriste za životno ugrožavajuća stanja, kao što su medikamenti za HIV, kancer, neke autoimune i retke bolesti

Takvi lekovi prave se u mešalicama za beton u podrumima Bangladeša, Indije, Kine i Pakistana. Krijumčare se preko Bliskog istoka, stižu do Srbije i odlaze na Kosovo i Metohiju, a odatle u zapadnoevrpske zemlje. Mi smo u stvari pre svega tranzitna ruta za ove proizvode, ali određen broj njih ipak ostaje i u Srbiji

 

U sezoni gripa, malih boginja, velikog kašlja i drugih vrsta bolesti koje prate ovo doba godine, lekovi su neophodni velikom broju građana Srbije. Nekad ih uzimamo i ne razmišljajući odakle su potekli i da li su ispravni jer postoje i falsifikati medikamenata koji se mogu naći u Srbiji i napraviti veliki problem onome ko ih konzuzmira. Opasnost ne predstavlja samo njihova nabavka preko Interneta, već se takvi proizvodi, sporadično, mogu naći i u apotekama. O ovoj veoma važnoj temi za zdravstvenu sliku nacije u intervjuu za Aferu govori magistar farmacije Pavle Zelić, menadžer za međunarodnu saradnju, evropske  integracije i odnose sa javnošću u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije

Kakva je trenutno situacija sa falsifikovanjem lekova na teritoriji Srbije u odnosu na svet?

-Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, naša zemlja se nalazi među onima koje imaju mali procenat tržišta sa zastupljenim lažnim lekovima, manje od jedan posto dok je globalni prosek oko 10 odsto, s tim da zemlje u razvoju, recimo u jugoistočnoj Aziji i podsaharskoj Africi imaju i po 30 pa čak i 50 posto tržišta koje čine falsifikati od ukupnog broja lekova koji se nalaze u prometu. Ovo je postala najbrže rastuća i potencijalno najprofitabilnija krimnalna aktivnost na svetu, sa godišnjim obrtom od između 75 pa do čak 200 milijardi dolara a veoma malim rizicima za međunarodne kriminalne grupe koje se bavi time.

Konačno, profit od falsifikovanja je neuporediv, jer recimo na uloženih 1.000 dolara, falsifikovanjem novca se može zaraditi 18.000, na heroinu 40.000, a kod falsifikovanja najskupljih lekova čak i 200.000 sa istim ulaganjem. U Srbiji se velikim radom i dobrom koordinacijom Ministarstva zdravlja, policije, carine, Agencije ze lekove i medicinska sredstva Srbije i drugih nadležnih organa čini mnogo na suzbijanju ove pojave, a imali smo i kampanje u javnosti sa ciljem podizanja svesti o ovom problem.

Naročito apelujemo na građane da ne nabavljaju lekove na internetu, preko oglasa, na pijacama, odnosno bilo gde osim jedinog legalnog lanca snabdevanja – apoteke. Sarađujemo i u konstantnom kontaktu smo i sa kolegama iz međunarodnih organizacija i službi iz celog sveta, reagujemo na sve slučajeve i prijave odmah, sa ciljem da zaštitom pacijente od opasnosti koja je velika.

Prema nekim procenama najviše se falsifikuju Cijalis i Vijagra. Koji se još lekovi osim ovih falsifikuju?

-Praktično sve grupe lekova se falsifikuju od antibiotika, ali ono što posebno zabrinjava je skorašnji trend da se umesto lekova koji su bili najzastupljeniji ranije, kao što su preparati za potenciju, za mršavljenje, anabolički steroidi i drugi “lifestile” odnosno lekovi koji utiču na izgled i neke da kažemo sporedne stvari, sada kriminalci okreću onima koji se koriste za životno ugrožavajuća stanja, kao što su medikamenti za HIV, kancer, neke autoimune i retke bolesti. Pacijentima život zavisi od efikasnosti tih lekova i izostanak njihovog dejstva može predstavljati i smrtnu presudu za njih.

Samo u Africi, imamo preko 100.000 smrtnih slučajeva, većinom dece, koja umiru zbog lažnih i stoga neefikasnih lekova protiv malarije, a proteklih godina u zapadnoj Evopi i SAD su se pojavili veliki slučajevi za lekove Herceptin za rak dojke, Avastin za rak pluća i debelog creva, i Heparin, antikoagulant – koji su svi za posledicu imali stotine smrtnih slučajeva, a nalazili su se čak i u bolničkim apotekama.  Najnovija pojava je vezana i za dijetetske suplemete koji su manje regulisani i kontrolisani od lekova, pa se i među njima nalaze neki proizvodi koji imaju opasna svojstva.

Šta se može desiti osobi koja uzme falsifikovanu vijagru?

-Imajuću u vidu da su se u ovakvim proizvodima umesto pravih supstanci  pronalazili otrov za pacove, prah od cigle, teški metali, da su se tablete bojile farbom za puteve a glazura se pravila od voska za  podove, odnosno sve što je jeftino, imitira izlgled prave supstance i  bilo je falsifikatorima pri ruci. Jasno je da takvi proizvodi mogu da izazovu ozbiljne neželjene pojave i imaju veliku toksičnost pre svega na jetru i bubrege sa trajnim posledicama i oštećenjima. Konkretno kod vijagre se javljaju i ozbiljni kardiovaskularni poremećaji. Za neke  druge lekove, antibiotike i lekove za rak, je veliki problem i sam izostanak dejstva jer time umesto da leče daju bolesti šansu da se razvije.

Iz kojih zemalja potiče najveći broj falsifikovanih lekova kojih ima u Srbiji?

-Takvi lekovi prave se u mešalicama za beton u podrumima Bangladeša, Indije, Kine i Pakistana. Krijumčare se preko Bliskog istoka, stižu do Srbije i odlaze na Kosovo i Metohiju, a odatle u zapadnoevrpske zemlje. Mi smo u stvari pre svega tranzitna ruta za ove proizvode, ali određen broj njih ipak ostaje i u Srbiji i ugrožava i naše pacijente.

Kako prepoznati falsifikovani lek?

Na prvi pogled, laiku, pa čak i zdravstvenom radniku, farmaceutu ili lekaru bi to bilo jako teško, jer se falsifikatori služe sve sofisticiranijim metodama, i lažni lek spolja izgleda praktično isto kao i originalni, sa identičnim pakovanjem, bojom, oblikom tablete ili kapsule…

Stoga je jedini siguran način kompletna analiza u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije koja je referentna za ovakve kontrole, a mi sarađujemo i sa svim laboratorijama Evrope preko Evropskog direktorata za kvalitet lekova i brigu o zdravlju Saveta Evrope (EDQM) i mreže kontrolnih laboratorija (OMCL). Ipak, preko alerata koji se objavlju i na sajtu Ministarstva zdravlja i Agencije, kada otkrijemo slučaj falsifikovane serije leka, objave se kompetni podaci o tome pa je i pacijentima moguće da preko serijskog broja i datuma proizvodnje razlikuju lažni lek i predaju ga na uništavanje ako je došao do njih.

Kakve opasnosti vrebaju prilikom nabavke lekova preko interneta?

-Prema podacima SZO, preko 50% lekova koji se prodaju preko Interneta su lažni, a studija Legitscripta iz Amerike je pokazala da čak 97% sajtova za promet lekova preko interneta, čak i u zemljama gde je to dozvoljeno posluju ilegalno. Štaviše, internet, a naročito njegova mračna strana “Darknet” za koji se procenjuje da je deset puta veća od onog dela koji nam je dostupan internet pretraživačima, je postao ogromno tržište ilegalnih i neproverenih supstanci koje škode zdravlju.

Iako je prvi motiv nabavke lekova na ovaj način jednostavnost, brzina i cena, podaci koji govore o velikom i sve većem broju smrtnih slučajeva zbog nabavke lažnih lekova preko internet, moraju da prizovu pameti sve koji bi se odlučili na ovakav korak. Sve češće se u ove stvhe zloupotrebljavju i društvene mreže, u našoj zemlji takođe, koje zbog dinamičnosti otežavaju državnim organima da uhvate kriminalce koji preko njih nude razne medikamante čak i deci.

Treba li po vašem mišljenju legalizovati kanabis u medicinske svrhe?

-Što se tiče Agencije, mi smo već dobro upoznati sa iskustvima kolega iz sveta, Evrope pa čak i regiona, jer se medicinski proizvodi na bazi kanabisa koriste u Hrvatskoj i Makedoniji. Određene koristi koje kanabis ima u dokazane i postoje registrovani lekovi koji zadovoljavaju najviše svetske standarde koje i mi primenjujemo u kontroli i proceni lekova.

Stoga, nije sporno da lek koji se donese u Agenciju dobije dozvolu za promet u Republici Srbiji. Ipak, da bi se to zaista desilo, neophodna je izmena regulative u pogledu zabranjenih supstanci, i pravi konsenzus pre svega lekarske struke po ovom pitanju.

 U cilju upoznavanja javnosti sa problemom falisfikovanja lekova objavili ste i strip „Lana Tafi“ čiji ste scenarista. Recite nam nešto više o tome?

-U pitanju je edukativni strip, omaž legendarnom Alanu Fordu i grupi TNT koji je postoji na devet jezika i dalje se koristi i širi po celoj Evropi. U njemu pratimo avanture naslovne heroine, ženskog Alan Forda koji se sa ekipom lovaca na lažne lekove bori protiv ove pošasti i predstavlja uzor mladima. Ovaj projekat je okupio referentne državne i međunarodne institucije u Evropi koji se bore protiv falsifikovanih lekova. Na samom stripu smo pored mene, koji sam pored pisanja scenaria bio i vođa projekta, i Boris Nenezić, diplomac Akademije primenjenih umetnosti Univeziteta u Beogradu i uspešan ilutrator i strip autor, dok je koncept definisao Dr Domeniko Di Đorđo iz AIFA.

Zato je, pored obrazovne uloge, „Lana Tafi“ realizovan sa puno umeća i kreativnosti, i u duhu devete umetnosti – stripa. Cilj ovog projekta je da se poruka i znanje o problemu falsifikovanih lekova, a naročito njihovom prometu preko Interneta prenese što većem broju mladih, ali i ljudi svih uzrasta i to je učinjeno kroz preko 30 promocija na kojim je učestvovalo više hiljada mladih, u Srbiji, i nebrojeni drugi širom Evrope.

Srećko Milovanović

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *