Ultimativni zahtev usred Srbije baš kad su ekstremisti udarili na sve srpsko u Crnoj Gori

Zahtevi kojima se traži „pravda za crnogorski jezik“ u Srbiji nisu novijeg datuma. Ipak u okolnostima kada se u ekstremnom političkom delu Crne Gore insistira na potiranju svega srpskog, ultimatumi sa kojima nastupa Crnogorska partija u Vrbasu, mogu imati dopunsko značenje
Zahtev da se crnogorski jezik uvede u službenu upotrebu koji je ovih dana opštini Vrbas uputila Crnogorska partija, obrazložen je ustavnim i zakonskim normama Republike Srbije.
Ovo pismeno sadržinski se ne razlikuje od svih prethodnih koje je ova stranka slala na adrese čelnika lokalne samouprave optužujući ih za diskriminaciju. Ukoliko se njihovi zahtevi ne uvaže, oni će, sledi upozorenje, pozvati crnogorsku nacionalnu zajednicu na potpuni bojkot predstojećeg popisa stanovništva.
O tome čime su motivisani i koliko opravdani ovakvi zahtevi razgovaramo sa akademikom Mirom Vuksanovićem.

Traže da im se piše na jeziku koga nema

Dosetili se, kaže naš sagovornik, da traže manjinska prava kod svojih najbližih srodnika, da bratu kažu da ga ne razumeju, da sestri kažu da ni nju ne razumeju, da im je isti maternji jezik različit, da moraju da im prevode razgovor. Oni traže, smatra Vuksanović, da im se piše na jeziku kojeg nema. Tako priznaju da zapravo ni njih nema i da je reč o odrođavanju koje se nagrađuje eurima (kako u Crnoj Gori zovu evre, samo zbog razlike).

Priznaje akademik Vuksanović da ne poznaje propise koji se primenjuju na prava manjina koje to suštinski nisu ili su samo proglasile sebe za manjine, bez logičnog obrazloženja. Crnogorci, kaže, u Srbiji nikad nisu tražili manjinski status, jer su vekovni deo srpskog nacinalnog korpusa.
„Srbi i Crnogorci kao njihov deo u istoriji su stvarali zajedničku veru, kulturu, jezik, običaje i sve što su glavne odlike iste nacije. Zajedno su 1878. međunarodno priznate dve države istog naroda, Srbija i Crna Gora. Ali, možda je baš tu, u odvajanju dveju država koje se ne graniče, krenula zamisao da se stvore dva naroda od jednog i da novi crnogorski narod dobije novu suštinu, da ne bude više srpski. Taj proces je trajao dugo i u 21. veku je došao do tačke usijanja. Zato se Crna Gora odvojila od Srbije. Njenim vođama to je naređeno“.

Političke odluke stvaraju politički jezik i političku crkvu
Nalog da se stvori crnogorska crkva u policijskoj stanici i da je vodi raspop, po mišljenju Mira Vuksanovića može se takođe objasniti činjenicom da su vođe Crne Gore bile ucenjene te da im je cena unutra onolika koliko su od svog naroda uzeli. Napolju, pak, smatra, oni su običan amerikanski i zapadnoevropski kusur.
„Otuda je i nalog da se stvori crnogorski jezik koji naučno ne postoji. To su političke odluke koje stvaraju političku crkvu i politički jezik. Srpska crkva je stvarala Crnu Goru, a sad je proglašavaju za fašističku. Srpskom jeziku je osnova u Crnoj Gori, onamo odakle su Vukovi preci i odakle je uzeo jezik da ga normira za sve Srbe. Sve to prevarama zaklanjaju da bi sačuvali sebe i svoju imovinu. Crnogorski režim plaća jedno jato građana Srbije koji su poreklom iz Crne Gore i koji su punu radnu i porodičnu afirmaciju doživeli u Srbiji“.
Sada su se, kaže, udružili s komitskim pokretom koji predvodi predsednik države koji ustaje protiv vojske i policije te iste države.
„To je jedinstven primer u civilizovanom svetu. Moraju svi građani biti lojalni državi u kojoj žive. Tako i crnogorski aktivisti kojima je namera da unose nemire, stvaraju veštačke podele i ljuljaju stanje u Srbiji“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *