UMIRAĆEMO OD GLADI I TROPSKIH BOLESTI: Crno nam se piše! Srbija na udaru klimatskih promena! Čeka nas nezamislivi SCENARIO!

Srbija će narednih godina biti jedan od najugroženijih regiona kad je reč o poplavama, olujama, elementarnim nepogodama i visokim temperaturama, pa su nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi i češće epidemije tropskih bolesti scenario koji nikog u Srbiji ne treba da iznenadi.

Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će usled povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama, na šta su, kaže, pre tridesetak godina ukazivale i prve studije koje su mediteransku oblast označile kao „vruću tačku“.

– Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena, što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog proseka. Jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biće učestaliji, a to će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju. Recimo, neki predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21. veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje. – pojašnjava Đurđević i dodaje da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, dok je u atmosferi sedam odsto više vodene pare nego ranije.

On upozorava i na to da će zbog svih ovih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma.

– Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati. Takođe, rašće broj prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila – objašnjava Đurđević.

Na probleme koji nam predstoje narednih godina ukazuje se i u izveštaju koji je Srbija napravila prema okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama. Naime, u izveštaju se navodi da će promena temperature i velika količina padavina uticati na to da do kraja 21. veka ozima pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije.

Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije nego sada, što bi, kako se navodi, moglo uticati na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova u polju.

Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe, kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru.

Za uticaj klimatskih promena na poljoprivredu možda je dobar primer Srbije iz 2012, kada smo imali jednu od najjačih suša i kada su prinosi nekih ratarskih kultura bili manji i za 50 odsto.

– Ukupni gubici u poljoprivredi te godine procenjeni su na preko milijardu evra. Suša je doprinela i pojavi aflatoksina u kukuruzu, kojim su kasnije hranjene krave, tako da se on potom pojavio i u mleku, u koncentraciji iznad dozvoljenih granica propisanih zakonom – podseća Đurđević.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan rekao je da klimatske promene nisu bajka i priča, kao i da su njihove posledice već vidljive.

– Poplave i oluje prave velike štete, utiču na gubitak privrednih kapaciteta, a štete se mere milijardama evra – kazao je Trivan i dodao da klimatske promene dramatično utiču na naše živote i privredu, a posebno pogađaju sektor poljoprivede, energetike i proizvodnju hrane.

– Suše i poplave sve su češće, ozbiljnije i skuplje za saniranje.

– Porast temperature i suša ograničiće poljoprivrednu proizvodnju. Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena.

– Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu postaće oskudna jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse podzemnih voda u Srbiji.

– Šumski požari su češći i ozbiljniji.

– Očekuje se da će se smanjiti snežni prekrivač i dužina zimskog perioda, a to utiče na rezerve vode u zemljištu.

Izvor: Alo

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *