UNUK DRAŽE MIHAILOVIĆA: Dedu su mi uhvatili Englezi, nije ga izdao Kalabić

Verovatno je da su pomoću radio-stanice Englezi locirali Dražu i da je tako uhvaćen. Čitao sam da je osoba sa fotografije koja je trebalo da posvedoči o izdaji neuporedivo niža i da se crte lica uopšte ne poklapaju

 

Sa pričom Vesne Kalabić da njen deda nije ni izdajnik ni ubica složili su se mnogi. Na društvenim mrežama nije bilo nijednog komentara u kome neko argumentuje suprotno, a neki su bili oduševljeni što su o tome čitali i što su konačno mogli da saznaju i drugu stranu priče. Među onima koji su sigurni da je izdaja bila iscenirana je i Dražin potomak Vojislav Mihailović.

Unuci obe istorijske ličnosti i istoričari smatraju da je dovoljan podatak da je Nikola Kalabić ubijen 19 . januara 1946. godine, dva meseca pre nego što je Dragoljub Mihailović uhvaćen. Ali to nije jedini argument. Postoji još niz teorija koje mogu da posvedoče da nema ni govora o izdaji.

– Nikola Kalabić izdao Dražu?! Moje je mišljenje da to nije istina! Želim da verujem da je priča u vezi sa Kalabićevom izdajom samo komunistička izmišljotina. To su bili časni ljudi, pravi borci, a  pobednik je napisao istoriju i svoju istinu. Nažalost, nije lako ubediti generacije koje su učene „tom istinom“ i uveriti ih u suprotno. Priča da su saradnici i borci izdali jedni druge konačno treba da prestane – ogorčen je Mihailović.

On pretpostavlja da su njegovog dedu uhvatili Englezi.

– Verovatno je da su pomoću radio-stanice Englezi locirali Dražu i da je tako uhvaćen. Čitao sam da je osoba sa fotografije, koja je trebalo da posvedoči o izdaji, neuporedivo niža i da se crte lica uopšte ne poklapaju. Apsolutno se slažem sa argumentima iz knjige i o izdaji nema ni govora – siguran je Mihailović.

Unuci dva borca bliski su i rado se posećuju kad god se za to ukaže prilika.

– Kad dođem u valjevski kraj obično posetim Vesnu Kalabić. Nisam dugo bio, ali moguće je da ću uskoro svratiti do nje – priča unuk Draže Mihailovića.

Književnik Miroslav Samardžić pisao je svoja dela zasnovana na matematičkim postupcima i mišljenju sudskih veštaka-morfologa i kustosa.

On je ranije medijima ukazao na apsurd da „državna istorija ne priznaje državno sudstvo“.

– Kako je Kalabić mogao da dovede oznaše dva meseca posle svoje smrti? Sudski veštak-morfolog je analizirao tri portreta Kalabića snimljenih 1935, 1943. i 1944. godine i uporedio sa fotografijom iz 1964. godine. Utvrđeno je da na poslednjem snimku on ima drugačiji oblik glave, obrva, očiju i baze korena nosa i zaključio da se uopšte ne radi o Nikoli Kalabiću. Na slici je dvojnik komandanta Gorske garde – objašnjavao je tada Samardžić detalje iz svoje knjige.

Prema podacima iz Kalabićeve vojne knjižice, on je bio visok čovek, a dvojnik sa slike neuporedivo niži.

– Kustos Vojnog muzeja je matematičkim postupkom došao do zaključka da je osoba sa fotografije iz 1964. godine visoka oko 165,8 centimetara uz toleranciju od dva centimetra zbog nesavršenosti slike. Pravi Kalabić je bio visok 180, a u cokulama imao je čak 183 centimetara visine. Matematika je egzaktna nauka, a rešavanje dimenzija proporcije jednostavno – zaključio je književnik u svojoj tadašnjoj izjavi za medije.

On je dodao da je „obmana naroda poslužila kako bi bio napravljen teren za stvaranje novih ideologija, da se prikrije prava istina o hapšenju Draže Mihailovića, kao i da postoji dokument koji je prošvercovan iz Jugoslavije u Francusku i koji potvrđuje da su Titovi sledbenici generala bolesnog i bez svesti ukrcali u avion pod izgovorom da ga vode u Italiju na lečenje“.

Nataša Šutuljić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *