VAŠINGTON JOŠ 1991. INSISTIRAO NA PODELI: Amerikanci ponudili Miloševiću 1/3 Kosova!

Na samom početku sukoba na teritoriji Jugoslavije, 1991. godine, Amerikanci su Slobodanu Miloševiću ponudili dogovor o podeli Kosova, po kom bi trećina teritorije KiM pripala Srbima, a ostatak Albancima. On je, međutim, tu ponudu odbio iako su ga neki od bliskih saradnika, kao i Dobrica Ćosić, nagovarali da je prihvati. Ovo odbijanje žestoko je iznerviralo ljude u Stejt departmentu, koji su skovali plan o razgraničenju, i deo svega što nam se kasnije događalo leži upravo u tome.

Nekadašnji predsednik SR Jugoslavije (od juna 1992. do juna 1993. godine) Dobrica Ćosić, koji je preminuo 2014, ovu tajnu je čuvao sve do tri godine pred smrt. Onda je, ipak, 2011. otkrio da je Milošević kosovski čvor mogao da rasplete još početkom devedesetih.

– Više puta sam razgovarao sa Miloševićem o američkom predlogu, ali se po tom pitanju nikada nismo usaglasili. Najpre sam mu 1991. preneo američki predlog o podeli Kosova, prema kojem bi Srbiji pripala trećina Kosova i Metohije, međutim, on nije odustajao od srpskih zabluda sve do kumanovske kapitulacije 1999. godine u malom svetskom ratu protiv Srbije. Taj samouvereni političar je tvorac najbesmislenijeg paradoksa u srpskoj istoriji, on je kosovski poraz slavio kao pobedu koja se brzo porekla u haškoj sudnici – rekao je Ćosić.

Bivši predsednik SRJ se te 2011. prisetio da je mnogo godina ranije upozoravao da se vekovni antagonizmi Srba i Albanaca u južnoj pokrajini mogu prevazići jedino trajnim razgraničenjem.

– O Kosovu i Metohiji zaludno govorim i pišem četiri decenije predlažući demokratsko, pravedno, kompromisno i trajno razgraničenje. To je jedini način da se zaustavi velikoalbanska ekspanzija i stvore uslovi za normalan život oba naroda. Ako svi činioci kosovske tragedije ne promene pretpostavke svoje politike prema toj radijacijom zatrovanoj zemlji, u kojoj još ne vlada razumna tolerancija, kosovsko pitanje će ostati dugotrajan i opasan problem Balkana i Evrope – izgovorio je Ćosić.

Jedan od Miloševićevih najbližih saradnika s početka devedesetih godina potvrdio je Srpskom telegrafu Ćosićeve reči o američkoj ponudi, moleći da mu ne pominjemo ime, jer već nekoliko godina izbegava bilo kakvo pojavljivanje u javnosti, a i sam je, kako kaže, podneo dosta nedaća zbog svog tadašnjeg političkog delovanja.

– Znam da su Ćosić i Milošević nekoliko puta razgovarali o toj temi i američkoj ponudi. Znam i da su iz Vašingtona nudili jake garancije da će albanski lideri pristati na dogovor i da neće više praviti nikakve probleme. Obećali su nam i veliku ekonomsku pomoć SAD i podršku da veoma brzo uđemo u EU, koja je zvanično oformljena godinu ili dve kasnije. Ipak, Dobrica nije uspeo da smekša Miloševića. On je, takav kakav je, ostao tvrdoglav da o Kosovu nema razgovora na taj način – objašnjava naš sagovornik.

Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović kaže da je bilo raznih američkih predloga, ali, po njegovom mišljenju, nikad nije ponuđeno rešenje koje bi bilo prihvatljivo za Srbe:

– Miloševićev principijelni stav bio je da je Kosovo unutrašnje pitanje i tako je ostalo sve do 1998, kada je kontakt-grupa, koju je činilo pet zemalja (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Rusija, prim. aut.) raspravljala o Kosovu kao o pitanju koje može da ugrozi međunarodni mir i bezbednost.

Nikola Šainović, koji je bio aktivno uključen u sve pregovaračke procese od 1990. godine, kaže da je po pitanju Kosova još od 1981. postojala težnja Zapada da se pokrajina proglasi republikom kako bi se kasnije lakše odvojila od Srbije. Prema njegovim rečima, pitanje podele nije se moglo potegnuti pošto ni na srpskoj ni na albanskoj strani to niko nije želeo.

Izvor: Republika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *