ВАСКРС И БОЖИЋ НА ФЕЈСБУКУ И ТВИТЕРУ

ВАСКРС И БОЖИЋ НА ФЕЈСБУКУ И ТВИТЕРУ

Пише: Душан Марић

Донекле разумем људе који објавом на Фејсбук профилу својим пријатељима или свим корисницима ове друштвене мреже који понекад вирну у њихов профил честитају Ускрс, Божић, Нову годину и бројне друге верске и световне празнике. А богу хвала, имамо их напречац.

Али никад нисам разумео оне који, користећи могућности савремене технике, неке од ових празника честитају тако што свима чији број телефона имају у меморији свог мобилног телефона или са којима су пријатељи на Фејсбуку пошаљу исту, званичну и протоколарну честитку. Форме и реда ради.  Углавном је то честитка коју је смислио неко други. Честитка украдена са интернета.

Притисну дугме и ….све остало је у рукама Теленора, МТС, МОБИС-а, Фејсбука, Инстаграма, Твитера и осталог дигиталног и мултимедијалног друштва. Па ком честитка стигне, стигла је. Често они који честитку шаљу на такав начин и не знају коме је све шаљу, а камоли коме је она стигла. Нити их занима. Да их занима, не би је тако ни слали.

Шта да ради мученик који добије таквих 50 или 300 порука-честитки? Да ли да и он одговори протоколарно свима? Истом поруком. „Што и ја теби желим“. „Ваистину васкрсе“. „Ваистину се роди“. На невиђено. Па куд пукло да пукло. Односно, коме стигло да стигло.

Ако то учини уштедеће време. Али неће моћи да избегне да честитку узврати и онима који му честитку нису послали. Што је, признаћете, глупо.

Друга могућност је да на сваку честитку коју је добио одговори посебно. Системом копирања. Што је такође глупо. И често физички тешко изводљиво. А није ни поштено, боље речено није заслужено. Зашто би ви неком ко вас је слањем истоветне поруке сврстао у „стадо“ од 300 адреса посветили посебну пажњу, писањем посебне узвратне честитке? Па макар то било и копирањем.

Увек сам Ускрс, Нову годину, Божић и сличне празнике доживљавао као најлепши повод да се човек сети оних до којих му је стало. И да им, уколико осети потребу и уколико може (што ће рећи уколико има телефон, мобилни телефон, Фејсбук или интернет), честита. Па макар и разгледницом.

Али, не колективно, ђутуре. Без имена и презимена. „Христос васкрсе. Срећан празник“. Коме срећан? Каква је то честитка и блискост ако ни на дан највећег хришћанског празника нисте спремни да за тог неког коме честитате одвојите минут времена и напишете му честитку са његовим именом? Крштену честитку.  Да тај неко, када је добије, зна да сте је упутили њему. Да сте кад те је послали мислили на њега. А не да сте мислили на неког другог. Или да, што је најчешће случај, нисте мислили ни на кога. Осим на себе.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *