Vinston Čerčil – sin kralja Milana

Afere iz prošlosti

 

JEDNA OD NAJDUGOVEČNIJIH SRPSKIH EROTSKIH LEGENDI

 

Vinston Čerčil – sin kralja Milana

 

Kako su se upoznali srpski kralj i ledi Dženi Džerom Čerčil, i zašto se njen sin Vinston rodio dva meseca ranije

 

 

Piše: Luka Mičeta

 

 

 

Jedna od veoma popularnih i dugovečnih legendi među Srbima jeste i ta da je britanski premijer Vinston Čerčil (1940-1945. i 1951-1955), bio dete srpskog kralja Milana Obrenovića (1854-1901) i Dženi Džerom, lejdi Čerčil (1854-1921).

Pre nego što se pozabavimo ovom legendom nužno je prvo da vidimo ko je bila Dženi Džerom, odnosno gospođa Čerčil.

Dženi Džerom, majka Vinstona Čerčila bila je Amerikanka rođena iste  godine (1854) kada i srpski kralj Milan u jednoj od najbogatijih američkih porodica. Njen otac potomak francuskih emigranata, magnat Leonard Džerom (1817-1891), jedan od suvlasnika Njujork Tajmsa, se obogatio, pored ostalog, špekulišući na berzi – zvali su ga „Kralj Volstrita“. Na Menhetnu je, na uglu 26. ulice i Medison avenije, nekoliko godina po Dženinom rođenju, podigao raskošnu rezidenciju –„The Jerome Mansion”. Palata je imala, da pomenom samo to, pozorište koje je moglo da primi 600 ljudi kao i blistavu balsku dvoranu sa fontanama iz kojih su umesto vode tekli šampanjac ili parfemi.

Leonard Džerom je imao tri izuzetno lepe i atraktivne  kćerke, tri gracije: Dženi, Klaru i Leoni, kojima je surovo njujorško društvo dalo vrlo laskave nadimke: Dobra, Domišljata i Lepa (the Good, the Witty and the Beautiful).

Recimo, Dženin obožavatelj, engleski političar, diplomata i pisac Edgar Vinsent, prvi lord od d’Abernona (1857-1941), rekao je da je u njenom izgledu bilo više nečega što je karakterisalo pantera nego ženu.

Njena ekscentričnost se ogledala i u tome što je oko zgloba ruke imala istetoviran drevni simbol beskonačnosti – zmiju koja sebi jede rep, što jeste bilo u tadašnjoj modi, ali ne baš i među aristokratijom.

Jedna legenda kazuje da je ona osmislila i čuveni koktel Menhetn – što je malo verovatno.

Dženi je bila žena koja nije pristajala na krute okvire koje je nametao britanski aristokratski serkl njene epohe.

Udavala se tri puta. Žene su joj se divile ne manje joj zavideći dok su se mnogobrojni muškarci zaljubljivali u njenu lepotu, karakter i temperament, njen duh.

Avgusta 1873. godine devetnaestogodišnju Dženi Džerom – na jednom popodnevnom brodskom balu tokom jedriličarske regate na ostrvu Vajt – je sa razbarušenim lordom Randolfom Čerčilom upoznao princ od Velsa, budući kralj Engleske Edvard VII (1901-1910) – za koga će se posle govoriti da joj je bio ljubavnik.

Ljubav Randolfa i Dženi je bila ljubav na prvi pogled. Tri dana kasnije lepa i prebogata Amerikanka pristala je da se uda za ekscentričnog engleskog lorda. Bili su najsjajniji i najekstravagantniji par tadašnjeg londonskog i evropskog visokog društva. Venčali su se kasnije (15. aprila 1874) u engleskoj ambasadi u Parizu jer su se njihovi roditelji skoro godinu dana prepirali oko uslova svadbe.

Strastvena američka lepotica opčinila je staru aristokratsku porodicu Marlboro snažnom energijom novog sveta. Međutim, u Engleskoj je bila, i pored bogatstva, autsajder. Ali, ona na to nije pristajala. Spadala je u orđinale, kako bi to rekli stari Dubrovčani – ličnost koja nije bila sklona da se potčini arhaičnim i okoštalim viševekovnim memljivim pravilima engleskog plemstva.

Po kazivanju njenog sina Vinstona, venama ledi Čerčil nije tekla krv već vino života. Krasio ju je zapanjujući, brz i zapaljiv temperament – „iznenadni bes ali koji nikad nikoga nije vređao“.

Nije prošlo ni osam mesci od venčanja kada su Dženi i lord Randolf Čerčil dobili sina Vinstona. Londonski Tajms doneo je 3. decembra 1874. godine vest: „Ledi Čerčil rodila je sina u zamku Bleneim. Dete se rodilo pre vremena“. Jedan od Čerčilovih biografa napisao je kasnije: „I tada se Čerčilu žurilo“.

Pol Džonson Čerčilov biograf tvrdi da je rođen dva meseca ranije zbog toga što je ledi Čerčil „pala“, pa je tako najverovatnije došlo do Vinstonovog prevremenog rođenja. Kako navodi drugi Čerčilov biograf Vilijam Mančester u knjizi „Poslednji lav“ Dženi je na pitanje o okolnostima Vinstonovog „preranog“ rođenja zagonetno odgovorila: „Iako sam bila prisutna ovom prilikom, nemam jasna sećanja na događaje koji su mu prethodili.“ Međutim, sva je prilika, kako veli i An Seba engleska biografkinja ledi Čerčil, da je Vinsent „zamišljen“ pre nego što se ona udala za Randolfa 1874. godine.

Vinstonova kćerka Mari Soams (1922-2014) će reći da su čak i po standardima njihove generacije, lord i ledi Čerčil bili „prilično užasni roditelji“.

Međutim, bez obzira na ovu i mnoge druge priče koje su o njoj kružile, uglavnom netačne, Dženi nije bila loša majka niti je, pak, bila seksualni predator što je bila najčešća optužba. Bila je kreativna i strastvena, odlučna da živi život punim plućima. Kada se udala treći put, za muža koji je bio tri godine mlađi od njenog sina Vinstona, zajedljivoj britanskoj javnosti je ravnodušno odgovorila: „On ima budućnost ja imam prošlost – šta tu nije u redu?“.

Elem, nedokazana romansa Dženi i kralja Milana raspaljivala je maštu srpske čaršije više od jednog veka.

Kralj Milan, knjaz i prvi novovekovni kralj Srbije, je rođen 22. avgusta 1854. godine, u gradu Marašešti, tadašnja Kneževina Moldavija, a današnja Rumunija. Dakle u času rođenja Vinstona Čerčila on je imao 20 godina. Znači, kada je rođen Vinston Čerčil Milan je bio knez Srbije. Samo dve godine ranije (1872) Milan je postao punoletan. Na još maloletog srpskog kneza organizovana su dva atentata 1871. godine. Prvi u Beogradu – nazvan „Terazijska bomba“ (kada je bomba kod Terazijske česme eksplodirala posle prolaska kneževe kočije) – i drugi, čuveni „Smederevski nameštaj“ 6. oktobra 1871. godine (kada se knez umalo nije udavio u fekalijama jer je u nužniku pod njegovom težinom pod pukao – ili daske isečene – i on upao u nečistoću). Nije želeo, za razliku od Petra Karađorđevića, da 1885. godine uzme učešće u ustanku poznatom kao „Nevesinjska puška“ – čak ga je osudio. Godinu dana kasnije objavio je rat Turskoj (1876) koji je završen porazom Srbije 1877. godine… Dakle, bile su  to teške godine, koliko do juče maloletnog, srpskog kneza da bi on imao vremena da ljubaviše sa evropskim aristokratkinjama po Londonu i Parizu.

S druge strane – što je gotovo sigurno tačno – po rečima same Dženi ona se sa Milanom upoznala 1889, kada je Vinston već imao 15 a Milan 35 godina.

No bez ozira na ove netačnosti veza Čerčilove majke i srpskog kralja je imala svoj realni istorijski tok koji je vremenom dobijao obrise legende, pre svega u srpskoj mitomanskoj sredini.

Dakle, nesporno je da su se Čerčilova majka i srpski kralj Milan poznavali o čemu postoje čvrsti dokazi. Recimo, u Arhivskom centru Čerčil na koledžu Kembridž pohranjenoje nekoliko telegrama srpskog kralja gospođi Čerčil koje joj je on pisao na francuskom. U telegramu, koji je u ovom kontekstu najzanimljiviji, od 24. januara 1895. godine, upućenom iz Pariza, Milan izražava saučešće Dženi povodom smrti njenog muža Randolfa, koji je upravo tog dana preminuo.

Irski pisac Džordž Mur (1852-1933) – za koga se smatra da je uticao na slavnog Džemsa Džojsa – je napisao, kako navodi američki istoričar Ričard M. Langvort (1941) da je majka Vinstona Čerčila bila veoma promiskuitetna, da je imala 200 ljubavnika ali, Mur dodaje i svojevrsnu rezervu ukazujući da je taj broj sumnjivo okrugao.

S obzirom na to da su Dženi i Milan bili eruptivnog temperamenta, da su se jedno vreme kretali u istim visokim krugovima evropskih metropola, da su imali fleksibilan odnos prema izvesnim moralnim uzusima, moguće je, posredno, izvući zaključak i da su bili u romantičnoj vezi. Međutim, nema relevantnog izvora koji bi to mogao da potvrdi. Iako, recimo, na koricama knjige Ralfa Martina „Dženi: Život ledi Čerčil” iz 2007. godine piše: “Njeni ljubavnici su bili kralj Edvarda VII od Engleske i kralj Milan od Srbije… Prelepa buntovnica, živela je i volela s iskrenošću koja ju je učinila poznatom po skandalima na dva kontinenta.”

Najznačajniji izvor o poznastvu srpskog kralja i majke Vinstona Čerčila su njeni memoari – „The reminiscences of Ladi Randolph Churchill“ – objavljeni 1908. godine, u kojima ona govori – i o ovom, kako je rekla, ekscentričnom srpskom kralju – u dosta negativnim tonovima ali ne bez simpatija. Knjigu Reminiscencija Vinstonove majke potpisao je britanski major Škotske garde Džordž Frederik Midlton Kornvalis-Vest (1874-1951) – njen drugi muž.

Ledi Čerčil veli u svojim Reminiscencijama…:

„Kada sam prvi put srela Milana u Parizu, upravo je abdicirao (kralj Milan je objavio abdikaciju 22. februara / 6.marta 1889 godine) u korist svog sina, nakon žestoke svađe sa svojom suprugom Natalijom. Bio je sigurno jedno od najnecivilizovanijih stvorenja koje sam ikada srela.“

Dženi opisuje kralja Milana kao niskog, debelog čoveka „sa crnom kosom i brkovima, malog ili nikakvog obrazovanja“ koga je spašavalo „to što je bio prirodno inteligentan“ dodajući da je „bio uprkos tome prijatna osoba“, ali i da kasnije, kada je došao u Britaniju, nije bio omiljen u londonskom visokom društvu.

Sećam se, kaže Dženi, jednom prilikom na maloj večernjoj zabavi bio je nagovoren da opiše svoj život pre nego što je postao knez Srbije 1868. godine.

Dženi je ovaj događaj ovako opisala:

„Bosonog i obučen u prnje živeo je život pastira u planinama gde je često odlazio bez hrane spavajući u pećinama. Iznoseći ova iskustva iz prošlosti o susretima sa divljim zverima i bežanju od opasnosni koja su mu ugrožavala život toliko se uzbudio da je odjednom, zaboravljajući da nije u svojoj prirodnoj divljini, počeo da jede prstima kidajući meso sa tanjira. Njegov je život u celini bio tužan i on je zaista zasluživao nešto bolje iako nije bio, tokom svog odrastanja i obrazovanja, osposobljen da upravlja bilo kojom zemljom pa čak i poluvarvarskom kao što je Srbija.

Večerala sam sa njim ponovo, ovog puta u Amfitrion restoranu koji je tada bio u modi u Londonu…U privatnoj sobi čiji su zidovi bili prekriveni orhidejima uživali smo u najfantastičnijoj večeri. Iako jezici od slavuja i mozgovi od pauna nisu bili na meniju, ne sumnjam da je račun bio jednako ekstravagantan, jer Milan nije imao nikakvog osećaj za vrednost novca.

Nekoliko meseci kasnije vratio se u Srbiju, u nadi da pomogne svom sinu ili da intrigira protiv njega – ne znam.

Zgrožen Aleksandrovim brakom… sa gospođom Dragom Mašin (svadaba je bila 23. jula 1900. godine), dvorskom damom kraljice Natalije, Milan je napustio Srbiju u žurbi, i nikada se više nije vratio“.

Dženi dalje piše da joj se Milan javio iz neke austrijske banje i da je joj impulsivno izneo svoje nevolje prouzrokovane sinovljevom ženidbom:

„Draga madam:

Već duže želim da vam pišem. Hoće li ovo pismo stići do vas? Neću znati sve dok mi ljubazno ne pošaljete nekoliko reči da potvrdite da ste ga primili. Nemam ništa dobro da vam kažem o sebi. Pošto sam posvetio dušu i telo mom sinu on me je nasamario oženivši se savršeno nemogućom ženom koja je četrnaest godina starija od njega – što je veliki skandal za Srbiju i celu Evropu. Nisam spreman da prihvatim ovu situaciju i ovde sam nasukan ne znajući šta da činim. Oprostite što vam ovo govorim, ali u mojoj starosti kada mi je kosa bliža beloj nego sivoj to je suviše teško. Zaslužio sam bolje od ovoga.“

Ova neverovatna žena se u maju 1921. godine okliznula dok je silazila niz stepenice pri čemu je polomila skočni zglob. Došlo je do komplikacija i zbog gangrene doktori su morali 10. juna da joj amputiraju levu nogu iznad kolena. Umrla je u Londonu 29. juna u 67 godini.

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu kako bi rekli Englezi, treba pomenuti da je i srpska legenda o navodnom Čerčilovom ključnom doprinosu implantiranju komunizma u Jugoslaviji uzrok, pored ostalog, nalazila i u činjenici da je Čerčil mrzeo Srbe jer je, eto, bio sin srpkog kralja Milana koga su, pak, sami Srbi, da paradoks bude potpun, optuživali da nije Srbin već Rumun.

Nje nemoguće da je tome doprinela jedna apokrifna priča. Naime, kada je Čerčil sa Ruzveltom i Staljinom dogovarao odnos snaga u Jugoslaviji koji je trabalo da nastane nakon Drugog svetskog rata, navodno je britanski premijer bio najuporniji u zahtevu da se u Jugoslaviji ukine monarhija i uvede boljševički režim sa Titom na čelu. Po toj skaski, popularnoj kod Srba, Staljin – koji je bez sumnje bio upoznat sa odnosnom srpskog kralja i Čerčilove majke – je sardonski i zajedljivo upitao Vinstona Čerčila: Da vam možda nije neki srpski kralj stao na žulj?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *