Vlaška slava-spoj hriščanskog i paganskog

GRAD BOR: ISTORIJA, KULTURA, TRADICIJA BISERA ISTOČNE SRBIJE

Današnja slava kod Vlaha razvila se iz predhrišćanskog kulta mrtvih i sa prihvatanjem hrišćanstva određeni svetac samo je nasledio diviniziranog pretka.

Trpeza je za vreme vlaških slava posebno pripremljena. Na vrhu stola je obredni hleb – kap. Potom slede kolaku dumnjezou, kolač bogu, kolaku lu majka prečesta ili bogorodičin kolač i na kraju kolaku lu praznik, namenjen svecu koji se slavi. Uz to su iznete i sve ponude koje su pripremljene za slavu

Kod Vlaha je gost uvek bio rado viđen, bilo da je došao po savet ili lek, na svetkovinu ili na porodičnu slavu. Ali svaki taj predah od dnevnih obaveza, svako zadovoljstvo podeljeno sa familijom ili komšijama, Vlasi će iskoristiti i da se pomenu mrtvi. Bez pomena ne može da prođe čak ni kafa popijena u društvu. Stavljajući šoljice na sto domaćica će ih prvo nameniti mrtvima pa tek onda poslužiti žive.

Oni će se u svako doba zakleti u Boga koga iskreno uvažavaju i u Bibliju, a potom nad tom svetom knjigom odbajati za zdravlje. Baš tako i na svojim slavama koje treba posvetiti svecima, Vlasi zadovoljavaju hrišćanske običaje ali ih i koriste da se sete svojih mrtvih. Pozovu ih na slavlje i zamole svece da im tamo omoguće lakši život.

Današnja slava kod Vlaha razvila se iz predhrišćanskog kulta mrtvih i sa prihvatanjem hrišćanstva određeni svetac samo je nasledio diviniziranog pretka. Zato Vlasi za razliku od drugih imaju veći broj slava u toku godine.

Počinje se uveče pred određeni sveti dan, svečanom večerom koju prati niz obreda. Ona se naziva „šina“ (šina lu praznik) i u potpunosti je posvećena mrtvima. Praćena je ritualom u kome svi koji sede za već postavljenom trpezom čekaju da im se pridruže mrtvi članovi porodice. Tri žene izlaze napolje sa kadionicama iz kojih se vije miris tamjana i dim upaljenog žara, i glasno pevajući dozivaju mrtve.

Nije retkost da tokom rituala žene zapadnu u posebno psihično stanje, plaču, nariču i na kraju se vraćaju u kuću. Skrhane što pokojnici ne dolaze sedaju za sto. Tek tada domaćica pominje sveca, sunce, mesec i zvezde da bar omoguće da se šina dostavi mrtvima. Drugi dan slave naziva se „la trup lu praznik“ kada se daje prndzu ili ručak a potom i trenkarelje ili koada. Treći dan opet je namenjen mrtvima „la kolaš lu praznik“.

Trpeza je za vreme vlaških slava posebno pripremljena. Na vrhu stola je obredni hleb – kap. Potom slede kolaku dumnjezou, kolač bogu, kolaku lu majka prečesta ili bogorodičin kolač i na kraju kolaku lu praznik, namenjen svecu koji se slavi. Uz to su iznete i sve ponude koje su pripremljene za slavu. Kada se svi gosti okupe spolja se unosi već upaljena sveća koja gori samo za vreme obreda.

Domaćin tada nazdravlja gostima: „Dobro veče ljudi, upalio sam sveću Svetom prazniku i Bogu i Bogorodici“. Domaćin stavlja sveću u bogato okićen sud i drži je upaljenu dok gosti ne pojedu supu. Potom je gasi o prag ili dovratak i najavljuje kraj obreda. Paljenje na ognjištu i gašenje na prag već odmah upućuju na misao da je slava posvećena mrtvima, jer se za oba ova mesta smatralo da su boravište mrtvih duša. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika. Kolač seče gost koji je prvi stigao ali se za to vreme za njega drže desnom rukom i domaćin i svi muškarci za večerom, uzdigavši ga visoko. Potom se zalije vinom, Četvrtina pripada popu, druga se kači na zid a ostatak se razdeli gostima i oni te parčiće jedu lagano, grickajući ih skoro ceremonijalno. Za to vreme po svom uverenju svako se od njih obraća direktno mrtvim duhovima koji mu mogu pomoći i očekuje neki kontak sa njima. A mrvice od sečenja nose se i prosipaju po tavanu kuće.

Kap posebno vole devojke jer nakon što pojedu malo hleba te noći, kažu Vlasi, po pravilu vide svoju sudbinu i budućeg muža u snu. Trpeza se zatim okadi tri puta pa domaćica uzme parče kolača, umoči ga u svako jelo i pojede, čime simbolično „pušta“ trpezu namenjujući sva jela mrtvima. Tom se prilikom svi živi uhvate za ivicu stola izgovarajući „Bog da prosti“. I to je pokušaj da se sa duhovima uspostavi mističan kontakt.

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *