ŽENA ZMAJ: Poslanica šije i deli maske

Nije „gospođa poslanica“, ali jeste predana svom poslu – istovermeno je pristupačna svakom Nišliji i otvorena za njihove probleme, ali i zanimljiva prijateljima iz UAE sa kojima na opšte dobro komunicira kroz skupštinska tela. Obaveze u politici, ne sprečavaju je da bude vrhunski advokat, a uz sve to, naša sagovornica Jelena Žarić Kovačević, našla je vremena i za humanitarni rad: u ovim teškim vremenima za Srbiju, šije majske sa saradnicom Aleksandrom Marković i deli ih građanima!

Malo je neobično da narodna poslanica sa saradnicama šije maske. Kako ste došli na tu ideju i kako ste krenuli u realizaciju?

Početkom marta meseca suočeni smo sa pojavom virusa, ubrzo potom i sa uvođenjem vanrednog stanja. Za sve nas to je novo, a za mnoge i traumatično iskustvo. Oni koji su u panici kupili veliki broj maski i rukavica za svoje porodice, ali i neki koji su mislili da na tome zarađuju, ostavili su veliki broj građana bez zaštitnih maskiz a lice. Moja koleginica Aleksandra Marković, takođe advokat i ja smo došle na ideju da počnemo da šijemo zaštitne maske i poklanjamo ih i na taj način proširimo osećaj solidarnosti i potrebu da se drugima pomogne. Takođe je jako važno da svi poštujemo mere koje su propisane, ostanemo kod kuće i slušamo upustva stručnjaka kako bi što pre pobedili u borbi sa korona virusom.

Videli smo da i poslanik Đukanović volontira. Ne bih da politizujemo, ali da li je to vrsta poruke, pritom potpuno različita od nekih prethodnih, gde su se i šefovi države sklanjali u Rumuniju “dok ne prođe”?

Naravno da na taj način šaljem i poruku, pre svega koliko nam je u ovim teškim danima potrebna ljudskost, ali i da sam tu za Srbiju i njene građane i kada je teško. Mnogo mojih kolega iz Srpske napredne stranke ovih dana volontira, pomaže komšijama, ide u kupovinu ili obilazi ljude u kućnoj samoizolaciji. Mi iz SNS-a ne bežimo ni u Rumuniju, ni bilo gde kada naiđe težak period, već se hvatamo u koštac i rešavamo probleme. U tome je ključna razlika između nas i onih koji su vršili vlast do 2012. godine.

Mučite, verovatno, muku kao i ostatak populacije – izolacija, odsustvo redovnih aktivnosti… Kako podnosite to?

Da budem sasvim iskrena, izolacija mi teško pada, jer sam navikla na mnogo unapred isplaniranih aktivnosti o kojima razmišljam i koje realizujem. To su aktivnosti koje su vezane za Narodnu skupštinu, ali i stranačke poput tribina, prijema građana, obilaska socijalno ugroženih porodica, itd… To vreme popunjavam, između ostalog, komunikacijom na društvenim mrežama, gde zajedno sa mnogima tražim razloge da ostanem kod kuće i utičem na druge da ne izlaze. Dešava se i da odem po namirnice ili lekove za moje starije sugrađane. Sa druge strane, vreme provedeno kod kuće je dragoceno, jer sam sada više sa mojom porodicom.

Sve će ovo proći, a šta onda? Čini se da je poslovica o tome kako tuga srazmerno raste pomeranjem ka jugu prestala da važi, hoće li ponovo stupiti na snagu sa novim talasom recesije?

Ja ne volim izreku „što južnije, to tužnije“, ali za sve one koji je koriste, podsetila bih na razvoj južne Srbije poslednjih godina. Aleksandar Vučić je obećao da će se Srbija ravnomerno razvijati i održao je to obećanje i kao premijer i kao predsednik. Samo u Nišu otvorio je šest fabrika, a pored toga država je u našoj lokalnoj samoupravi pomogla da Niš izgradimo, modernizujemo, pretvorimo u regionalni zdravstveni i naučni centar, unapredimo u svakom smislu. Očekujem da će pošto se izborimo sa virusom stanje biti teško, u smislu ekonomije i privrede, ali isto tako verujem da će naš državni aparat primeniti mere koje će dati najbolje rezultate, baš kao i 2014. godine, kada smo imali teške mere fiskalne konsolidacije. Verujem u svaki plan koji predstavi Aleksandar Vučić, jer je mnogo puta dokazao da interese Srbije stavlja ispred stranačkih i to je odlika pravnih državnika.

Najaktivniji ste poslanik sa juga. Koliko je moguće i koliko je važno da se u Skupštini čuje glas određenih regiona i opština i koliko je to uopšte praksa?

Ponosna sam na titulu „najaktivniji poslanik sa juga Srbije“ baš zato što sam se trudila da uvedem praksu da poslanici sa juga govore o svojim gradovima. Sa jedne strane, postoje jako dobri, kapitalni projekti koji su naši gradovi i opštine realizovali uspomoć republike, ali sa druge strane, postoje i predlozi, problemi ili sugestije koje ministri treba da čuju od nas, kako bi mogli efikasnije i kvalitetnije da postupaju u stvarima koje su vezane za konkretno područje. Najvažnije je da su poslanici predstavnici naroda i glas građana u parlamentu mora da se čuje. Trudila sam se da u okviru dnevnog reda stvorim sebi mogućnost da govorim o Nišu i da reakciju i potrebe mojih sugrađana prenesem na pravi način. Zalaganjem za potrebe lokalne zajednice uspela sam sa ambasadom Ujedinjenih Arapskih Emirata da realizujem tri važna projekta, a radi se o renoviranju osnovnih škola u seoskim područjima, tačnije u opštinama Crveni krst i Niška Banja. Donacije ambasade UAE su od velikog i višestrukog značaja za naša sela i omogućila su da deca i nastavnici imaju bolje uslove za rad, a samim tim i da ne gasimo škole, već da damo podršku mladim ljudima da ostanu na selu.

SNS u Nišu je duže vreme bio, makar tako čaršija priča, razapet između nekoliko formalnih i neformalnih frakcija i struja… Da li je to istina i kakva je sada situacija?

Odbor Srpske napredne stranek u Nišu je veliki, podrazumeva mnogo članova i mnogo funkcionera i normalno je da se jave različita mišljenja ili nesuglasice. Ali, ono što je od toga važnije jeste da je taj odbor svakodnevno na usluzi Nišlijama. Osim što naravno sprovodi politiku najveće i vladajuće stranke, poseban akcenat je stavljen na komunikaciju sa građanima koja je neprekidna i koja nam je prekopotrebna za obavljanje poslova i vršenje funkcija u gradu.

Tomo Lovreković, Nedeljnik Afera

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *