Zvezdan detaljno opisao napad: Evo kako je izvršio atentat na Đinđića!

„Dolazi kolona. Zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kad Đinđić dolazi blizu ulaznih vrata. Čudno je okrenut, nekako sa strane“ ispričao je Zvezdan Jovanović u iskazu datom policiji 7. aprila, nepunih mesec dana posle atentata na predsednika Vlade Srbije.

Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom, hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put. Ne znam kako je povređen taj momak. Prvi pogodak je siguran. Nije mi bila namera da pogodim tog momka, moguće da je ušao u putanju drugog metka. Nisam imao vremena da gađam Đinđićevu glavu jer je vrlo kratko bio otkriven – rekao je Jovanović.

U iskazu koji je pročitan u celosti pred sudom 25. decembra 2003. Jovanović je, pored priznanja ubistva, potvrdio da su ga Milorad Ulemek Legija, Dušan Spasojević i Mile Luković više puta slali da pokuša likvidaciju Đinđića. Prvi put premijera je držao na nišanu na Kopaoniku.

– Plan je bio da sa dva pripremljena kamiona ljudi na auto-putu blokiraju, odnosno uspore kolonu da bismo mi mogli da pucamo zoljama: to mesto je na brdu pri samom kraju uzvišenja. Žmigi i ja smo trebali da pucamo zoljama, a Kum Luković i još jedan, ne znam koji niti mi je bilo važno u tom momentu, trebali su da budu automatičari, odnosno da pucaju automatskim puškama u slučaju da nam zapreti neka opasnost. Međutim, javljeno je da je u prvom džipu Zoran Đinđić, u drugom pratnja, u trećem džipu žena i deca Zorana Đinđića i to je bio razlog da insistiram da se odustane od ovakve akcije – rekao je Jovanović.

Do tančina je opisao pokušaj atentata kod hale Limes, kada je Dejan Milenković Bagzi kamionom pokušao da zaustavi kolonu. Jovanović priča da je ta akcija propala jer se preprečio drugi automobil.
– Iz zolja sa tog platoa, u neposrednoj blizini novoizgrađene sportske hale trebali smo da gađamo ja i Žmigi, a Kum Luković i Srećko su bili automatičari, a na samom mestu planiranog pucanja bila su dva vozača u kolima – naveo je Jovanović.

Usledili su novi pokušaji o kojima je Jovanović takođe govorio u iskazu datom policiji:

– Svaki dan me zovu da pogledam neko novo mesto koje su izabrali za pucanje. Prvo mesto je bilo na nekom unutrašnjem parkingu nekog saveznog ministarstva u blizini zadnje pozicije pucanja, ali to mesto nije bilo dobro. Nakon toga su govorili da Đinđić ide na Kalemegdan. Pominjali su neku Čumićevu, znali su kuda se kreće. Nakon toga su izabrali neku lokaciju kod neke babe gore u nekom stanu. Lokacija je bila idealna.

Jovanović je ispričao da se u međuvremenu sastao sa Legijom, koji je insistirao da Đinđić mora biti ubijen zbog saradnje sa Hagom, ali i zbog plana da rasformira JSO. Kaže da se sa Legijom složio „da idemo jedan na jedan snajperom, jer je to mnogo bolje zbog žrtava“.

– Što se tiče samog atentata, pušku su doneli Duća ili Legija. Probao sam je, odnosno upucao na 200 metara na Fruškoj gori. Puška iz koje sam pucao u Zorana Đinđića je dobra. U okvir staje 25 metaka, a u crnoj torbi je bilo još dva pakovanja vinčester 308. Mesto sa krova terase kod babe bilo je idealno. Tačno 230 metara. Imao sam crnu jaknu, farmerke i cipele, a nisam nosio naočare sem kada sam ulazio. Prozor je otvoren i stavljeno je šareno ćebe tamnije boje. Ja sam sedeo u nekoj fotelji. Ništa nismo jeli, samo sam ja pušio i cigarete gasio u nekoj kutiji koju sam držao u džepu. Možda mi je ispao jedan pikavac. Pušio sam davidov. To je neka prostorija na prvom ili drugom spratu. Mi samo uđemo i zatvorimo vrata. Čuju se glasovi. Puška je izvađena, naslonjena pored mene i ne vidi se ako neko uđe. Aci javljaju da Đinđić stiže. Ja sedam na stolicu, ne mogu me videti. Cev samo malo viri. Nakon pucanja, ne znam gde je pala čaura, ali sam tražio da Aca i Nino zapale stan odnosno prostoriju. Krećem ka vratima, dajem pušku Aci, vadim pištolj i prilikom izlaska vidim portira i neku ženu – naveo je Jovanović.

Dodao je da predsednika Vlade nije ubio zbog novca:

– Za ovo što sam učinio za likvidaciju Đinđića nije mi obećana nikakva materijalna korist. Ja za novac to nikad i ne bih učinio. Ja nisam kriminalac. Napominjem da za ovo što sam učinio niko iz jedinice i komande nije znao niti je bio umešan sem Žmigija, koji je po mom izričitom naređenju učestvovao u tome. Ovo ubistvo je za mene političko jer sam smatrao da će se time sprečiti dalje slanje ratnika istinskih patriota za Hag, da će se sprečiti rasturanje JSO i Srbije, a zbog toga što je Hag po mom mišljenju jedna od najvećih sramota istorije Srbije.

Izvor: Republika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *