ИНТЕРВЈУ: ЈАСМИНА ВАСОВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА: Судије да буду храбре

Нацрт уставних амандмана треба да буде враћен у процедуру, а важни предлози струке требало би да буду усвојени. – Неопходно је да судије доприносе очувању угледа и достојанства, а мора се промовисати и рад судова кроз медије

На функцију првог човека односно прве жене српског правосуђа ступила је 16. априла на свечаној седници Врховног касационог суда (ВКС). После предлога Високог савета судства (ВСС) и подршке свих колега у највишем суду, Народна скупштина изабрала је Јасмину Васовић за председницу ВКС на мандат од пет година. У том периоду биће и на челу Високог савета судства. После полагања заклетве, послала је прву поруку судијама и јавности са скупштинске говорнице, а први интервју дала је за „Политику”.

Као кандидат за председника највишег суда, добили сте једногласну подршку опште седнице, а то значи свих 40 судија ВКС. Шта ова подршка значи за вас и ваш будући рад на овој функцији?

Поновићу оно што сам већ рекла у Народној скупштини, подршка опште седнице ВКС-а ми даје легитимитет да будем на овој функцији и то је за мене био најважнији део процедуре избора.

Део јавности инсистирао је на томе да других кандидата није било. Међутим, у блиској прошлости је такође било таквих примера, а имали смо и случај да је за председника ВКС изабран кандидат са најмање гласова на општој седници, у односу на остале кандидате. Како бисте то прокоментарисали?

Приметићете да тај део јавности ниједног момента није поставио питање правим особама, а то су судије Врховног касационог суда који су једини по закону овлашћени да конкуришу. Упркос томе, мислим да је тај део јавности и без постављеног питања добио најбољи одговор, а то је управо једногласна подршка опште седнице ВКС-а. Додаћу и да сам у суду од 1998. године и да су, док сам била судија Првог општинског суда у Београду, председници бирани три пута, при чему су сва тројица били једини кандидати, затим је Виши суд у Београду, у време док сам била судија тог суда, имао једног вршиоца функције и једног председника, који је такође био једини кандидат, у Апелационом суду у Београду је ситуација била иста, и на крају, и пре мог избора је Врховни касациони суд 2013. имао само једног кандидата за председника суда. Остало ми је наравно све познато, али не бих да коментаришем.

Ваша прва порука судијама, када сте у скупштини положили заклетву, била је да морају озбиљно да схвате одговорност судијске функције, којој они дају моћ и углед својим знањем, понашањем и системом вредности. Колико сте ви задовољни квалитетом судија у Србији?

Не бих могла да одговорим уопштено. Када погледате годишњи извештај о раду судова у Републици Србији за 2020. видећете да он указује на изузетне резултате судова који су решили 2.013.829 предмета у ванредним условима изазваним пандемијом ковида 19. Према показатељима Европске комисије за ефикасност у правосуђу Савета Европе – СЕПЕЖ-а видљиво је повећање ефикасности у савладавању прилива и времену потребном за решавање предмета. Са друге стране, није све у бројевима и не може се све подвести под статистику. Јер поред ефикасног обављања посла неопходно је да судије континуирано усавршавају своје знање и вештине потребне за стручно и одговорно обављање функције, као и да својим поступцима и у суду и ван суда развијају стандарде понашања који доприносе очувању угледа и достојанства суда и судија.

Рекли сте да је то ваша порука не само за судије, већ и за јавност. Зашто представници судске власти нису више присутни у медијима, за разлику од законодавне и извршне?

Сматрам да би свако, па и судија, требало да буде присутан у медијима таман онолико колико има шта смислено и садржајно да каже, ни мање ни више од тога. Посебно бих напоменула и да је потребно да свако ко нешто јавно каже истовремено има и кредибилитет за то што прича, јер о свима нама не говоре наше речи, већ дела која стоје иза тога. Неке судије причају у име судске власти, а неке износе своје личне ставове, и на то питање се може одговорити – једино у конкретној ситуацији.

Изабрани сте за председника ВКС у тренутку када је поново покренуто питање уставних амандмана у области правосуђа. Да ли ћете као председник највишег суда, а такође и судије овог суда, имати утицај на могуће измене амандмана или сматрате да је садашњи предлог добар?

Као што сам већ раније у разговору пред Високим саветом судства изјавила, Врховни касациони суд је још 2018. године урадио озбиљну анализу првог, радног текста амандмана на Устав Републике Србије и то након дводневне расправе вођене на општој седници, при чему је дао своје мишљење и изнео закључке и предлоге који су објављени на сајту ВКС-а. Након тога је уследила израда нацрта амандмана Министарства правде, као и прво мишљење Венецијанске комисије са препорукама, да би затим биле израђене још две верзије нацрта, једна у септембру, а друга у октобру 2018, назовимо је финална верзија, која је од Венецијанске комисије добила потврду усаглашености. Како су при изради финалне верзије узета у обзир, сем препорука ове комисије, и нека од изложених мишљења и сугестија представника струке, она садржи низ добрих решења, али имајући у виду да истовремено остатак предлога и закључака струке није имплементиран у финалну верзију, сматрам да би нацрт амандмана на Устав Републике Србије поново требало да буде враћен у процедуру, те да би важни предлози струке требало да буду усвојени.

Будући да сте на челу и Високог савета судства, како гледате на начин рада овог тела? Да ли планирате неке промене у том погледу?

Високи савет судства дужан је да ради у складу са Законом о Високом савету судства којим је уређен положај, надлежност, организација и начин рада овог тела, док су Пословником о раду Високог савета судства ближе уређени организација и начин рада ВСС-а, као и друга питања која су од значаја за рад овог тела, па с тога нема места креативности.

ВСС је 15. априла усвојио измене Пословника о раду, које се односе на поступање у случајевима недозвољеног утицаја на рад судија и судова. Какво је ваше мишљење о храбрости судија да пријаве притиске на њихов рад?

Храброст је једна од основних врлина која треба да краси сваког судију у свакој ситуацији. Према мом мишљењу бити судија значи бити храбар, тако да очекујем од судија храброст и у том погледу.

Имајући у виду да се често у јавности провлачи констатација да је Врховни касациони суд донео одлуку да је неки суд или судија прекршио закон, шта тачно значи када Врховни касациони суд констатује да је неки нижестепени суд својом одлуком повредио закон?

Кршење закона од стране судије је предвиђено као посебно кривично дело и то је сасвим друга тема од оне када је одлуком Врховног касационог суда констатовано да је одлукама нижестепених судова повређен закон. Наиме, када је закон повређен у корист окривљеног Врховни касациони суд је као суд ванредног правног лека ограничен законом на декларативну констатацију те повреде, али то не значи незаконит рад суда или судије, већ како је и наведено, повреду закона. Жалбени суд нема такво законско ограничење већ има могућност да усвоји жалбу и пресуду укине, али такође у својој одлуци наводи да је повређен закон, у корист или на штету окривљеног и то опет неће значити незаконит рад суда или судије.

Судијски посао је јаван, али јавност доживљава суд као затворену институцију. Са једне стране имамо адвокате и јавне личности које бомбардују медије својим изјавама док је поступак у току, а са друге стране судије не могу да говоре о својим предметима и сматрају да ће све рећи у образложењу одлуке, које често и не стигне до јавности. Да ли би отворенији став судства допринео већем поверењу и поштовању судија?

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле, њих може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Истовремено, јавно и доступно судство, ако се ови термини правилно протумаче, један је од основних предуслова да грађани стекну поверење у правосуђе. Унапређење транспарентности не може се остварити само добро и законито образложеним пресудама, већ се мора радити и на промовисању рада судова кроз медије. Из тих разлога је Високи савет судства усвојио Комуникациону стратегију 2018–2022. која је још на снази и која је свакако полазна основа за деловање судова у том правцу.

ПОЛИТИКА.РС / Александра Петровић

(Фото Н. vk.sud)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *