LOZNIČANI DIGLI POBUNU PROTIV INVESTITORA: Hoće da nas isele zbog rudnika litijuma! OTROVAĆE NAŠU ZEMLJU!

Zlatko Kokanović i Miladin Đurđević iz sela Gornje Nedeljice kod Loznice, iz kog bi 80 kuća trebalo da bude iseljeno zbog otvaranja rudnika litijuma, kažu za Nova.rs da neće prodati svoje kuće i njive, i da ono što su decenijama sticali kompanija Rio Tinto i država mogu samo nasilno da im otmu.

Kokanović, koji je i potpredsednik Udruženja Ne damo Jadar, kaže da živi na 300 metara od planirane linije rudnika litijama, dok celokupna njegova imovina, sve zemljište koje poseduje, spada u krug rudnika.

“Zemlju planiraju da otkupi, kuću ne. Ja sam rešio, tu zemlju neću prodati, pa makar mi je oduzeli, eksproprisati”, kaže Kokanović.

Objašnjava da selo Gornje Nedeljice u kom živi ima nešto više od 150 domaćinstava, a Rio Tinto planira da iseli oko 80 kuća, od kojih u 50 žive porodice, dok su ostalo vikendice.

Kaže da on nije jedini koji neće dobrovoljno prodati njive, kako i da mnogi koji bi to trebalo da prodaju kuće ne žele da to urade.

“Ima ljudi koji su u krugu iseljenja. Teško je odlučiti se na to i ostaviti kućno ognjište koje je generacijama, vekovima, bilo tu. To selo je jedno od najlepših u Zapadnoj Srbiji”, objašnjava i dodaje:

“Svi smo povezani rodbinski, kumovski i prijateljski. Svi se poznajemo, posećujemo i sarađujemo.”

Kaže da i za one koji bi u selu ostali, nakon što se rudnik približi, život neće biti isti, pa će na kraju zbog zagađenja i oni biti primorani da odu.

“Prema informacijama koje smo dobili od Rio Tinta i iz Prostornog plana posebne namene, tu neće moći da se živi. Oni su došli sa pričom da otkupe oko 40 hektara, a sad je to došlo do 500. Tu su planirali i iskopavanje i preradu i deponiju”, objašnjava Kokanović.

Navodi da će tu biti ogromne prašine, buke, i zagađujućih materija.

“Rio Tinto je tražio od Ministarstva poljoprivrede vodne uslove za 120 litara vode u sekundi, a to bi značilo na dnevnom nivou oko 10.000 kubnih metara vode. Svu tu prerađenu vodu će puštati u reku Jadar, a on se uliva u Drinu, Drina u Dunav”, kaže.

Dodaje da će rudniku biti potrebna nova elektromreža, kao i velika količina gasa za sušenje jalovine posle ispiranja.

“Posle svega toga, po mišljenju stručnjaka, misle da neće moći da bude života ni na 10 kilometara odatle, a kamoli na 200 do 300 metara”, zaključuje.

Dolina je naša žitnica, sva naša imovina i prihodi su tu

Miladin Đurđević kaže da se njegova kuća nalazi na oko 150 metara od planiranog rudnika i da je u planu da on bude iseljen, ali poručuje da to neće dozvoliti.

“Njima jeste u planu da se mi iselimo, ali nama nije. Mi se nikako ne uklapamo u njihov plan, oni nikako u naš. Ne vidimo mi taj scenario. Mi vidimo da oni odu, pokupe svoje igračke i idu”, poručuje Đurđević.

Objašnjava da bi budući rudnik mogao da ima poguban indirektan uticaj na ravnicu od milion hektara između dve planine, Cera i Gučeva.

“Ako počnu da kopaju, oni će promeniti naš smisao života. Dolina je naša žitnica. Sva naša imovima i svi naši prihodi se ostvaruju baš iz te žitnice između dve reke”, kaže.

Priča da su u dolinu Jadra njegovi preci došli pre oko tri veka.

“Moja tri pretka nisu sahranjena u grobu, položili su svoje kosti u tu dolinu, koju sad Rio Tinto hoće nasilno da otme, a u tome im pomaže država”, kaže i poručuje da u tome neće uspeti.

Različite ekološke organizacije su više puta upozorli da će projektom “Jadar” kompanije Rio Tinto, biti obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta i da je sedam do osam miliona evra godišnje, koliko bi država ubirala od eksploatacije litijuma, “bedna suma” za gubitak tolikog zemljišta.

“Ta zemlja predstavlja izuzetan prirodan resurs. Tamo će biti formirana neka deponija jalovine visine 40 metara, dužine nekoliko stotina metara i širine par stotine metara. Pritom, Loznica je grad koji već ima jednu ekološku bombu, to su ostaci nekadašnjeg giganta “Viskoza”. Tamo je uskladišteno stotine kubnih metara hlorovodonične i sumporne kiseline i još niko nije počeo sa eliminacijom tog izuzetno opasnog otpada”, upozorio je svojevremeno dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.

(Nova)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *