НАШ ВЕЛИКИ КРАЉ МИЛУТИН – градитељ цркава светске културне баштине

Његове задужбине, попут Богородице Љевишке, освајају својом лепотом. – Поводом 700 година од упокојења овог Немањића у Скопљу ће бити одржан велики научни скупКраљ Милутин на фресци у Студеници (фото Википедија)

За данашње историчаре он је несумњиво један од најзначајнијих српских владара из лозе Немањића, док је за свог савременика архиепископа Данила Другог „ненаситни зидатељ божаствених цркава” и „добри пастир умних оваца целе своје области”. Краљ Стефан Урош Други Милутин Немањић удаљен је тачно 700 година од нас – тачније толико се ове године навршава од његовог упокојења (1321).

Тим поводом увелико се припрема велики међународни симпозијум посвећен овом значајном владару чији је историјски траг и данас и те како присутан на нашим просторима, пре свега преко цркава и задужбина које је градио, а које су видљив споменик његових напора и моћи. Међународни интердисциплинардни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе” окупиће различите стручњаке на предавањима која ће бити одржана у Скопљу од 24. до 26. октобра.

Симпозијум заједнички организују Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action”, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Универзитет Коч у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Доцент др Јасмина Ћирић са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета каже за „Политику” да је до сада стигло више од 50 пријава за учешће на симпозијуму, нарочито из иностранства, а учесници су из Србије, Грчке, Турске, Румуније, Русије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Данске, Немачке, Италије, Кипра, Аустралије и САД.

– Епоха краља Милутина и време династије Палеолога биће заступљени кроз испитивање историје, историје уметности, идентитета одевања, уметничког веза, књижевности, занатства, законодавства, астрономије… – наглашава доцент др Јасмина Ћирић.

Што се тиче видљивих трагова значаја епохе краља Милутина, наша саговорница додаје да иако велики број задужбина овог Немањића није сачуван, с великом сигурношћу се може закључити да његово задужбинарство представља изванредну целину.

– Краљ Милутин је подигао или обновио: католикон манастира Хиландара, Цркву Светог Спаса у Жичи, Цркву Богородице Љевишке у Призрену, Цркву Светог Прохора Пчињског, Цркву Светог Никите у Чучеру код Скопља, Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова, Цркву Светих Јоакима и Ане у Студеници, Грачаницу, Манастир Светог Стефана у Бањској.

Извесно је да је био ктитор и у Цариграду, али и у Солуну (Цркве Светог Ђорђа и Цркве Светог Николе Орфанона – Цркве Сирочади). Подигао је и Манастир Светих Арханђела у Јерусалиму, на месту где се Арханђел Михаило јавио цару Давиду. Уз поменуте постоје свакако и оне задужбине о којима знамо само из писаних извора, као што су Црква Светог Ђорђа на реци Серави и Црква Богородице Тројеручице у Скопљу – наводи Јасмина Ћирић.

Својеврсни потпис задужбинарства краља Милутина, како објашњава Јасмина Ћирић, представљају натписи уз ктиторске портрете или они изведени опеком или урезани у зидове храмова. Попут, на пример, ,,Стефан Урош, по милости Божјој краљ и самодржац свих српских земаља”.

– Као јединствене примере који припадају светској културној баштини ваља поменути Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, данас у Републици Северној Македонији, затим Цркву Богородице Љевишке у Призрену, цркву манастира Хиландара, Цркву Светих Јоакима и Ане, Бањску, Грачаницу. Сваки од поменутих храмова носи одређену поруку. У Цркви Богородице Љевишке доминантна је западна фасада храма којом доминира тзв. тријумфални лук кроз који се пролази да би се уласком у храм разумела веза између портрета краља Милутина на пурпурној позадини с портретом Стефана Немање изнад западног портала као симбола стуба вере на који се значењски ослања и хоризонтална оса храма с параклисима посвећених Светом Ђорђу и Димитрију.

У неким храмовима попут Храма Светог Ђорђа у Старом Нагоричину нарација циклуса фресака је најдиректније у вези с патроном, те узношењем молитви за победе у војним походима. Постоје и храмови који недвосмислено наглашавају традицију, тако да се у Храму Светих Јоакима и Ане бројним сликаним и архитектонским елементима указује на идеју прародитељства и на узношење молитве за потомство с краљицом Симонидом – наводи доц. др Јасмина Ћирић

Politika.rs/ Јелена Чалија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *