NEDOVOLJNO: Manji porez na nove mlade radnike

Najavljeno smanjenje poreza na novozaposlene mlade ljude u privredi stručnjaci pozdravljaju, ali ne smatraju presudnim

Bilo bi lepo da veliki broj mladih u Srbiji dobije posao nakon najavljene odluke države da poslodavce oslobodi dela plaćanja poreza i doprinosa, ali ta mera sama za sebe neće dovesti do velikog zapošljavanja, saglasni su privrednici.

Trogodišnjem oslobađanju od plaćanja poreza i doprinosa do 70 odsto na prosečnu platu za osobe koje dobijaju prvi posao, a imaju do 40 godina, kao i za visokoobrazovane ljude koji rade na projektima istraživanja i razvoja, država pokušava da olakša pristup tržištu rada.

Veći domet u drugim oblastima…

Ali, da bi se zaposlenost u Srbiji povećala, pogotovo kod mladih koji su najugroženija grupa, potrebno je privredu znatnije rasteretiti poreskih dažbina, kažu sagovornici 24sedam.

– Ta najavljena mera je odlična, kao i svako drugo smanjenje poreza privrednicima jer opterećenje je veliko. E sad, da li će neko zaposliti još jednog radnika i dati mu “prosečnu platu“ samo zato što će sada “uštedeti“ na porezu, ne verujem. Ljudi zapošljavaju kada im zaista trebaju radnici, a prosečna plata u Leskovcu nije isto što i u Beogradu – kaže za 24sedam Olivera Jović, predsednica Udruženja poslovnih žena “Danica“ iz Leskovca.

Ona ističe da je plata u proizvodnji u Leskovcu oko 300 evra, što je gotovo upola manje od republičkog proseka po zvaničnoj statistici, koji je u martu ove godine bio nešto preko 65.000 dinara (553 evra).

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da u Uniji razumeju namere države, kao i činjenicu da ne može “svima da se pomogne“ da se podignu plate, ali smatra da ova mera može da ima veći domet u drugim oblastima.

– Veće zarade su za brojne poslodavce već na granici podnošljivog, a za neke pozicije ne možete da potrebnom radniku ponudite malu platu. Sa ovakvim umanjenjem poreza manje bi se događalo da se deo plate isplaćuje “na ruke“ i da zvanične plate budu realnije. Zbog toga i tražimo da se opterećenja zarade porezima i doprinosima sa sadašnjih 61 odsto smanji na 50, pa da bude bolje i firmama, i zaposlenima, a i budžetu – objašnjava Atanacković.

Kome treba mladi radnik, može da uštedi

Ako zanemarimo primedbu poslodavaca da njima u Srbiji nedostaju radnici sa iskustvom, a ne početnici, i da je uslov plaćanja “prosečne plate“ prestrog, ideja države zvuči logično.

Nebojša Atanacković; Foto: Tanjug/Rade Prelić

Prosečna neto zarada u Srbiji je u martu bila malo iznad 65.000 dinara, što sa dažbinama iznosi nešto preko 105.000 dinara. Ako bi se našla firma koja bi početniku dala prosečnu platu, državi bi umesto 40.000 dinara za poreze i doprinose bilo plaćeno samo 12.000. Ovo pod uslovom da se pod smanjenjem od 70 odsto mislilo i na deo dažbina koji plaća zaposleni i na deo koji plaća poslodavac.

Trošak po zaposlenom bi ukupno bio 77.000 dinara, koliko je trenutno, bez umanjenja poreza, na neto platu od oko 48.000 dinara.

Ograničenost dometa umanjenja poreza za određene kategorije vidi se i u tome što slične mere već postoje, a nezaposlenost mladih nije značajnije pala (u statističkoj kategoriji od 15 do 24 godine je 32,4 odsto).

Naime, prošle godine se primenjivala poreska olakšica za zapošljavanje mladih po kojima ako privrednik zaposli mladog čoveka ili nekoga ko nije bio zaposlen tokom 2019. država preuzima trošak do 70 odsto poreza i doprinosa na njihove zarade do kraja 2022. godine.

Tačnije u 2020. godini država je za one koji su se prvi put zaposlili (do 31.12.2020) plaćala 70 odsto poreza i 100 doprinosa za PIO, u ovoj godini plaća 65 odsto poreza i 95 odsto doprinosa za PIO a sledeće će 60 odsto poreza i 85 odsto doprinosa za PIO.

Sličnih mera ima još, recimo od 1. marta stupila je na snagu olakšica za zapošljavanje povratnika i stranaca, gde su takođe porezi 70 odsto niži na zarade. Razlika je da je ovde rok duži, pet godina, ali su uslovi strožiji – plata mora biti dva ili tri puta veća od prosečne (od 130.000 do 195.000 dinara neto), zavisno da li je bio na školovanju u inostranstvu (barem godinu dana) ili je tamo živeo (minimum dve godine).

24sedam.rs

Foto: Foto: Pixabay/ Joseph Mucira

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *