Ovako je pokojna GORDANA SUŠA govorila o novinarstvu (VIDEO)

Jedno od najvećih imena novinarstva u Srbiji, Gordana Suša, preminula je u Beogradu u 75. godini

Ostaće upamćena kao novinarka i urednica koja se vrhunski snalazila i na televiziji i u štampanim medijima. Bila je predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, glavna urednica informativnog programa RTS-a, kao i članica REM-a.

Gordana Suša postala je poznata tokom osamdesetih kao izveštač sa maratonskih sednica Savezne skupštine SFRJ. Ubrzo postaje i urednik TV Dnevnika. Po dolasku Slobodana Miloševića na vlast i pretvaranja Televizije Beograd u medijsku mašineriju režima, odlazi u Yutel, gde je bila najistaknutije lice te televizije, zajedno sa Goranom Milićem.

Po raspadu zemlje piše za Borbu, kasnije Našu borbu, a 1993. osniva i prvu nezavisnu produkciju u Srbiji – VIN. U ratnim godinama borila se za slobodu profesije.

Izabrana je 1999. za predsednicu Nezavisnog udruženja novinara Srbije u najtežim trenucima za novinarstvo, posle ubistva Slavka Ćuruvije.

U danu kada je pao Slobodan Milošević, 5. oktobra, Sušin VIN je emitovan kao prva emisija na oslobođenom RTS-u, da bi se u svoju televiziju zvanično vratila u maju 2004. kao glavni urednik informativnog programa. Međutim, neopozivu ostavku podnela je samo nekoliko meseci kasnije, zbog pritisaka koje je trpela i neslaganja sa direktorom Aleksandrom Tijanićem, piše N1.

Od 2011. do 2016. bila je članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, u kome je pokušavala da se, po ko zna koji put, izbori za medijski pluralizam i profesionalne standarde.

Duže od 20 godina pisala je kolumne za brojne listove među kojima su Blic, Danas i mnogi drugi.

Ostale su zabeležene njene misli o današnjem novinarstvu i cenzuri:

Kako je Suša svojevremeno objasnila, meka cenzura počiva na objavljivanju gotovih izveštaja koje novinari objavljuju bez ikakvog kritičkog osvrta.

– Pored meke, postoji i prijateljska cenzura. To je ono kada vam urednik „prijateljski“ sugeriše da ne radite neku temu jer će to biti loše i po vas i po sredinu u kojoj radite – objasnila je ona.

Ipak, po njoj je najpogubnija autocenzura koja je, kaže, gora čak i od državne.

– Stalno postavljam isto pitanje: Otkud toliko autocenzure u medijima? Zašto?

(Glas javnosti)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *