SUDIJA ĐOLE JE OTIŠAO NA PUT BEZ POVRATKA

NAJTUŽNIJA VEST IZ SRPSKOG PRAVOSUĐA

 

SUDIJA ĐOLE JE OTIŠAO NA PUT BEZ POVRATKA

 

Bio je hrabar i nepotkupljiv sudija u sudu, i veliki boem i veseljak u restoranu i kafani

 

Dragoljub Đorđević Đole, sudija Apelacionog suda u Beogradu otišao je prošle nedelje na put sa koga se niko nije vratio. Napisali su u čitulji u listu Politika njegove kolege iz sudskog Veća za organizovani kriminal.

Jedan od najpoštenijih sudija kojeg je ikada imalo srpsko pravosuđe „otišao je na put“ a da nije dočekao ni prvu penziju. Đorđević je valjda jedini sudija za koga ništa loše nije imao da napiše čak ni Brkićev Tabloid. Naprotiv, pisao je o njegovoj hrabrosti i nepotkupljivosti!

-Mani bre Brkiću da me hvališ, nije dobro kad ti nekoga hvališ, umeo je da kaže sudija Đorđević.

Čitav život sudija Đorđević proveo je skromno živeći sa porodicom u malom potkrovlju od 60-tak kvadrata, na kraju beogradskog naselja Karaburma. U sudu je bio strog i pravičan, dok je sudio nije dozvoljavao da ga telefonom prekine čak ni majka Gordana, starica od skoro 90 godina koja je živela u Petrovcu na Mlavi.

Petrovcu u kome je i Đorđević rođen 1952. godine, grad kome se skoro svakog vikenda vraćao i gde su ga rado dočekivali i družili se sa njim prijatelji: Conja, Neša, Sale Seme, Mile Zlatar i mnogi drugi obični ljudi, ljudi iz naroda kakav je i sam Đole bio.

Sudio je decenijama, gotovo čitav život, a poslednjih 20-tak godina za najteže zločine, uključujući i ubicama Željka Ražnatovića Arkana. Nedavno je izračunao da je dosudio sigurno preko 2.000 godina robije. U dugoj karijeri sudije Đorđevića bilo je svega. Pretili su mu, bušili gume na automobilu, morao i pištolj da nosi po službenoj dužnosti, a jedno vreme ga je i služba obezbeđivala.

Sa druge strane u restoranima i kafanama uvek je bio raspoložen i veseo i spreman za pesmu. Ali i u najvećem raspoloženju, ni najveći prijatelji među advokatima, poput Miroslava Todorovića Šere, Grbovića ili Neše Milosavljevića, nisu smeli da pomenu bilo koji sudski predmet u koji je on bio uključen. Poslednje takvo druženje imali smo samo desetak ranije u Petrovcu kad je Conja pekao vola na ražnju.

Od silnih sudskih stresova Đorđević je pre 20 godina dobio dijabetis, a onda se posvetio zdravom životu i dobroćudni buca od 115 kilograma, dolazi do idealne težine koju održava do kraja života. Pre četiri godine je operisao srce i ugradio tri bajpasa. Živeo je normalno, kao da nije ni bio na operaciji. Ali jedna prehlada i grip su bili kobni. Srce nije izdržalo.

 

Poslednje dane provodio je uglavnom u šetnjama sa ćerkom i pudlicom Bekanom. U vode advokature, a imao je planove da se uključi sa kolegom Savićem, nije stigao da uđe.

Veliki i dobar čovek i veliki prijatelj našeg nedeljnika otišao je na put bez povratka. Ali za brojne prijatelje nikada neće biti mrtav. Neće ni za srpstvo sudstvo gde je zaposlena i radi njegova ćerka Gordana, ponosna i hrabra kao i tata.

Gradiša Katić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *