ZORICA JE 3 MESECA RADILA U DOMU IZ PAKLA: Čistila sam podrum za mučenje i išla kući u suzama, ljudi su tamo bili gladni i žedni!

Zorica Kljajčin je ispričala da su stari u domu „Holidej haus“ umirali žedni jer im je uskraćivana voda da bi im što manje menjali pelene

– Istina je da postoji podrum u kom pod ključem vlasnici doma „Holidej haus“ drže stare! Unutra ih vezuju, izgladnjuju, a ne daju im ni vodu da ne moraju često da im menjaju pelene!

Ovako govori Zorica Kljajčin, žena koja je 2017. godine bila tri meseca zaposlena u domu za stare „Holidej haus“ na Petlovom brdu. Ona nam je rekla da se te godine sa drugaricom prijavila tamo na konkurs za posao za higijeničarku, ali da je zbog meseca provedenih u suzama i lošeg odnosa sa vlasnicom doma Aleksandrom Milovanović ubrzo dala otkaz.

– Kada sam otišla na razgovor sve je izgledao sjajno. Bila sam oduševljena prostorom, uslovi su bili dobri, svi su bili ljubazni… Tako sam posao prihvatila i zakazala probni rad, a potom i počela da radim – priča ona za Kurir dodajući da je već prvih dana videla da tu nešto nije u redu.

Naime, gornji spratovi imaju broj kreveta koliko licenca nalaže, međutim, prema njenim tvrdnjama, unutra postoje dva objekta koja u vreme kada ona nije radila nisu bila registrovana, a u njima su ležali korisnici. Jedan od tih je i sporni suteren u kojem je preminula Snežana Pantelić, o kojoj je Kurir ranije pisao, a drugi je, kako kaže, prostorija koja se iz dvorišta graniči sa kuhinjom. Ona je rekla da je kao higijeničarka ulazila i u taj suteren, ali da ga je uvek otključavala i zaključavala.

– Unutra je uvek bilo sedam, osam ljudi. Neki su bili vezivani, neki i u podlivima od vezivanja. Prostorija se nije provetravala jer su jaukali, pa su kiseonik i dnevnog svetla dobijali samo kada ja ribam prozore. Unutra su bili ljudi koji su jako dementni, u lošem stanju, kao i oni koji su umirali od karcinoma. Bili su gladni, a ja sam i opominjana jer sam im doturivala keks, ili hleb, šta uspem da unesem. Uskraćivali su im i vodu da bi im samo jednom dnevno menjali pelenu, jer su ih toliko i obilazili – rekla je naša sagovornica, koja je bila vidno uzrujana iako su od njenog rada ovde prošle četiri godine. Zorici se vilica tresla dok je govorila o ljudima dole. – Uvek sam nosila vodu sa sobom, davala im. Sećam se jednog deke kog je ćerka ostavila u domu, bila mu je amputirana jedna noga.

Objašnjavao mi je ko mu je ćerka, molio da je nađem i da joj kažem da ga izvuče jer ga drže kao psa. Posebna je priča što su unutra zaključavani i muškarci i žene, pa sam tako jednom zatekla ženu koja je polu gola igrala pred svima. Kada sam to pričala negovateljicama, od kojih su neke frizerke i veze sa poslom nemaju, govorile su da ih nije briga za to. Dešavalo se nekada da se potuku, ili da ovi koji su odvezani vezanima uzimaju hranu. Unutra je bilo kao u logoru, i to su scene koje nikada neću zaboraviti – pričala je uzrujana sagovornica Kurira, koja je takođe rekla da su stare tamo zaposleni kupali samo kada imaju posetu.

– To je jedini dom u kom poseta mora da se najavi dva, tri dana ranije. Tada oni imau vremena da njihove srodnike srede, okupaju, očešljaju i – skinu sa sedativa, jer su većinom bili stondirani. Ljudi su dolazili na nogama, a posle sedam dana su ih iznosili u sanduku. Strašno je kako su pojedini zaposleni tretirali ljude tamo. Njihov rečnik, ponašanje, prema starima… vređali su ih, mučili…Jednom sam videla negovateljicu koja im je pasirala hranu rukavicom kojom je prethodno presvukla jednu ženu. Gnječila je hranu rukama i rekla hladnokrvno „oni su dementni, ionako pojma nemaju šta jedu“.

(Kurir)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *